Дивна Горица (Сува планина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Дивна Горица је најсјевернији врх Суве планине висок 1389 m, и представља крај његовог бочног крака, који се од главног планинског венца одваја на Пасарелу (1522 m). Да је овај најсевернији врх Суве планине, не само један од већих већ и један од њених најлепших врхова, говори његово помало необично име — Дивна Горица.[1]

Положај и прилаз[уреди]

Дивна Горица као завршетак бочног крака Суве планине од главног планинског венца одваја се на око 5 км удаљеном Пасарелу. Северно од Пасарела, споредни гребен Суве планине се са Рженца (1459 m) спушта на седло по имену Преслап (око 1165 m), а затим се стрмо уздиже до Дивне горице. После ње, и нешто севернијег Боговог врха (975 m), убрзо се завршава изнад белопаланачког Новог Села и Вргудинца.

Административно масив око врха, као и сам врх припадају општини Нишка Бања.

Успон на Дивну Горицу обично креће на надморској висини од 465 m, почев од од раскрнице на асфалтном путу који од села Мокра води у правцу дечјег одмаралишта код Дивљане — на удаљености од око 1,5 кm, од Мокре, 4 кm од центра Беле Паланке и на неких 500 m испред скретања за Видово, односно Мокрањско равниште. До превоја Преслап иде се деоницом са тврдом земљаном подлогом у дужини од око 5,5 кm, до испод превоја Преслапа, где следи деоница тврдог земљаног пута просеченог кроз падину обраслу ниским дрвећем и жбуњем, у дужини од око 5,5 кm. Непосредно пред Преслапом крајолик се мења, а пут пролази кроз букову шуму. Након изласка на Преслап, пут наставља по тешком каменитом терену, све до Дивне Горице, где се и завршава, јер се испод ње, на западу, уздиже готово вертикалан стеновит одсек, висине око 500 m.[1] Иако се траса пута не одржава и у лошем је стању, она је ипак употребљива за аутомобиле са подигнутом шасијом и искусне возаче.[2]

Од скретања са асфалта изнад Мокре, до Дивне Горице просечном планинару потребно је око два сата и двадесет минута хода.

Положај Дивне Горице на мапи

Географске карактеристике[уреди]

Језгро Дивна Горица, као и највећи део Суве планине граде силур-девонске и карбонске стене откривене углавном у Првокутинској и Сићевачкој клисури, у извориштима и врелима Јелашничке клисуре, на простору Црвене Реке и испод Куновице. Њихови представници су лидити, нагорели гвожђевити шкриљци, кречњаци, аргилошисти, силификовани филити, кварцити и пешчари. Изнад њих леже моћне наслаге пермских пешчара, карактеристичних по својој црвеној боји.[3]Петковић К., (1930а): Геолошки састав и тектонски склоп Суве планине. Посебна издања СКА, 76, Београд.</ref>[4]

Дивну Горица чине скоро искључиво кречњаци титон-валендинске старости.[5] Нешто мање заступљени су и други одељци из периода доње (отрив и барем) и горње (сантон) креде; први на ободу према Коритничкој, а други ка Островичкој котлини. Код села Присјана, Грнчара, Топонице, Сићева и Свете Петке јављају се још и магматити, тј. базалт, микрогранит и дацит.[6]

Од терцијарних вулканита заступљени су дацити и андезити, као и алкалне габроидне стене. Амфиболски андезити и њихови туфови се налазе у миоценским седиментима, а агломерати дацита у миоплиоценским, сто одредује и њихову старост. Остали вулканити пробијају старије седименте, али им се претпоставља миоценска старост.

Кречњаци су вишеструко убирани, навлачени разламани, тако да су испресецани бројним раседним и другим пукотинама које полазе од површине, а завршавају се на дну кречњачке масе. Појаве угља указују да су за време трајања неогеног језера Дивна Горица биле под шумским биоценозама. На кратко трајање шумских заједница у овој области сведочи мала дебљина лигнита (угља) на северним падинама Суве планине.[6]

Туристичке знаменитости[уреди]

Поглед са врха Дивна Горица на врхове Трем и Соколов камен.

За планинаре и друге туристе Дивна горица је место са најлепшим погледом на тај део Суве планине. То овај врх сврстава у групу ванредно лепих видиковаца на такозваној „Нишкој трансверзали”, која повезује највише врхове на Сврљишким планинама и Сувој планини.[1]

Почев од Преслапа отвара се прелеп поглед ка главном гребену Суве планине са Ђордином чуком (1735 m), Тремом (1809 m), превојем Девојачки гроб и Соколовим каменом (1523 m).

На запад, поглед сеже до Ниша, на не тако високи, али за алпинисте најатрактивнији врх - тешко приступачни Мосор (984 m).[1]

Са источне стране, пружа се прелеп поглед на Белу Паланку (ваздушном линијом удаљену око 7 км), Дивљанско језеро и Шљивовички врх.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Митић, Горан. „Дивна Горица У: Лепа, занимљивa и мање позната места у пиротском крају” (PDF). ,,Тибет’’, Пирот, 2018. Приступљено 2. 6. 2019. 
  2. ^ „Suva planina, Divna Gorica”. Нестварна места, 9. новембар 2016. Приступљено 2. 6. 2019. 
  3. ^ Николић, Р. (1912). Сумњиви глечерски трагови на Сувој планини. Гласник српског географског друштва, св. 2, Београд
  4. ^ Пешић L. 2001. Општа геологија — Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет.
  5. ^ Марковић M., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  6. 6,0 6,1 Жујовић, Ј.(1889). Основи за геологију Србије. Геолошки анали Балканског полуострва, књ. 1, Београд

Спољашње везе[уреди]