Дивчибаре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дивчибаре
The main crossroads in Divčibare.jpg
Главна раскрсница у Дивчибарима
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Град Ваљево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 141
Положај
Координате 44°06′13″ СГШ; 19°59′19″ ИГД / 44.103666° СГШ; 19.9885° ИГД / 44.103666; 19.9885 Координате: 44°06′13″ СГШ; 19°59′19″ ИГД / 44.103666° СГШ; 19.9885° ИГД / 44.103666; 19.9885
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 975 m
Дивчибаре на мапи Србије
Дивчибаре
Дивчибаре
Дивчибаре на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 14204
Позивни број 014
Регистарска ознака VA

Дивчибаре су градско насеље и познато туристичко место града Ваљева у Колубарском округу на планини Маљен. Према попису из 2011. било је 141 стално насељених становника.

Налази се 38 km јужно од Ваљева, а 107 километара од Београда. Пружа се од Црног врха, Паљбе, Голупца до Великог брда. Налази се на висини од 980 метара надморске висине, највиши врх – 1095m.

Туризам[уреди]

Висораван је добила назив Дивчибаре илити „девојачке баре“ у спомен на трагичну смрт једне младе девојке. Према народном предању, млада чобаница се несрећним случајем удавила, у набујалој Црној каменици.

Дивчибаре имају дугу историју бањског туризма. Сам назив помиње се још давне 1476. године у турском попису Смедеревског санџака. Значајан податак за историју бање је тај да је књаз Милош Обреновић после Другог српског устанка од свог турског побратима Дели-аге откупио читаву висораван, са све торовима и другим зиданим објектима. Познато је да је књаз Милош често посећивао овај крај, обилазио чобане и контролисао њихов рад. У близини “Господарских колиба” био је извор хладне планинске воде, касније од народа прозван књаз Милошева чесма.

Хидрографија[уреди]

Поглед са Црног Врха

Кроз Дивчибаре теку углавном реке које припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве:

На Дивчибарама постоји мноштво извора:

Демографија[уреди]

У насељу Дивчибаре живи 205 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (46,6 код мушкараца и 49,5 код жена). У насељу има 102 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 39
1953. 43
1961. 58
1971. 64
1981. 172
1991. 130 130
2002. 235 235
2011. 141
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
227 96,59 %
Црногорци
  
2 0,85 %
Словенци
  
1 0,42 %
Југословени
  
1 0,42 %
непознато
  
3 1,27 %


Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]