Дивчибаре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дивчибаре
The main crossroads in Divčibare.jpg
Главна раскрсница у Дивчибарима
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Град Ваљево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 141
Положај
Координате 44°06′13″ СГШ; 19°59′19″ ИГД / 44.103666° СГШ; 19.9885° ИГД / 44.103666; 19.9885Координате: 44°06′13″ СГШ; 19°59′19″ ИГД / 44.103666° СГШ; 19.9885° ИГД / 44.103666; 19.9885
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 975 m
Дивчибаре на мапи Србије
Дивчибаре
Дивчибаре
Дивчибаре на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 14204
Позивни број 014
Регистарска ознака VA

Дивчибаре су градско насеље и познато планинско-туристичко место града Ваљева у Колубарском округу на планини Маљен. Према попису из 2011. било је 141 стално насељених становника.

Налази се 38 km јужно од Ваљева, а 107 km од Београда. То је планинско поље које се пружа од Црног врха, Паљбе, Голупца до Великог брда. Налази се на висини од 980 m надморске висине, највиши врх – 1.104 m.[1]

Историјат имена[уреди]

Висораван је добила назив Дивчибаре илити девојачке баре у спомен на трагичну смрт једне младе девојке. Према народном предању, млада чобаница се несрећним случајем удавила у набујалој Црној каменици. Сам назив помиње се још давне 1476. године у турском попису Смедеревског санџака. Значајан податак за историју бање је тај да је књаз Милош Обреновић после Другог српског устанка од свог турског побратима Дели-аге откупио читаву висораван, са све торовима и другим зиданим објектима. Познато је да је књаз Милош често посећивао овај крај, обилазио чобане и контролисао њихов рад. У близини Господарских колиба био је извор хладне планинске воде, касније од народа прозван књаз Милошева чесма.[2]

Географски подаци[уреди]

Divčibare 005.jpg

Маљен спада у рудне планине и припада Динарском планинском систему у северозападној Србији. Одликује се специфичним рељефом, а то је омогућило повољне климатске карактеристике, као и разноврстан и специфичан биљни и животињски свет. У централном делу Маљена се налазе Дивчибаре. Висови, који окружују Дивчибаре, их штите од ветрова, а и пружају видик на делове масива Маљена, као и ближу и даљу околину.
Највиши врх Маљена је Краљев сто 1103 m,други по висини је Црни врх 1098 m . Висом Стражара Дивчибаре су подељенена два дела: Дивчибаре у ужем смислу и Питомине. Овај вис је добио име у доба аустријске администрације у северној Србији од 1718. до 1739. године. У то време је туда ишла граница између Аустрије и Турске, и ту је била аустријска гранична стража. Стражару су чинили хајдуци, становници околних села (углавном из села Крчмара). Са овог виса се видинцело дивчибарско поље, остали висови Маљена, већи број планина и град Ваљево.[1]

Дивчибаре, панорама

Хидрографија[уреди]

Поглед са Црног Врха

Кроз Дивчибаре теку углавном реке које припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве:

На Дивчибарама постоји мноштво извора:

Туризам[уреди]

Дивчибаре имају дугу историју бањског туризма. Имају многобројне висове са који се пружа невероватан поглед на Маљен, већи број планина, Ваљево и околину. Голубац, маљенски вис на висини 1044 m је обрастао мешовитом четинарском и листопадном шумом. Некада су шуме овог виса настањивали дивљи голубови одакле и потиче име.[1] Развијен је и зимски туризам са две ски стазе.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Дивчибаре живи 205 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (46,6 код мушкараца и 49,5 код жена). У насељу има 102 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 39
1953. 43
1961. 58
1971. 64
1981. 172
1991. 130 130
2002. 235 235
2011. 141
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
227 96,59 %
Црногорци
  
2 0,85 %
Словенци
  
1 0,42 %
Југословени
  
1 0,42 %
непознато
  
3 1,27 %


Биљни свет[уреди]

Дивчибаре су познате по ливадама са меком травом. Маљен је познат по четинарским шумама, бели и црни бор, јела, смрча, клека и планински бор. Шуме белог и црног бора су најзаступљеније. Шуме се јављају као шуме белог бора, шуме црног бора и шуме црног и белог бора. Ово је јединствен случај у Србији да бели бор формира шуме без учешћа црног бора. Планински бор је мање заступљен јер је његово станиште на надморској висини преко 2000 m. Листопадно дрвеће је исто заступљено, буква и бреза које образују шуме или саме или у заједници са четинарима. Ту се може још наћи и црни и бели јасен, храст, цер, обична леска, мечја леска, јасика, планинска ива, горски јавор, дивља крушка, граб. Дивчибаре су познате по различитим шумским и ливадским биљним заједницама. Ту још расте: нарцис, вресак, шафран, линцура, мајчина душица, босанска и јадранска перуника у разлишитим годишњим добима.[1] Ту су заступљени и шумски плодови који се користе у људској исхрани: шумска јагода, дивља малина и купина, боровница. Боровница расте као жбуње на целом пространству Маљена, али је највише има у шумама букве и јеле.

Животињски свет[уреди]

Планина Маљен обилује изворима и текућим водама, као и богатим биљним светом. То све погодује развоју животињског света. Ту живе срне, зечеви, веверице. Некад је било дивље свиње, али се она поново јавља. Нађу се и куне белице и куне златице које су врло цењене због крзна. Сем длакаве дивљачи, овде је заступљена и перната дивљач, јаребица камењарка, велики шарени детлић, сеоски детлић, крстокљун, креја и планински славуј. Значајно је да планинског славуја у Србији има само на два станишта, од којих је једно Дивчибаре. Пошто има доста текуће воде, заступљен је и рибљи свет, кркуша, клен, златаћ, поточни рак.[1]

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Лома, Богољуб (1996). Дивчибаре. Ваљево: Колубара. 
  2. 2,0 2,1 „Дивчибаре”. Званичан веб сајт. Приступљено 14. 6. 2017. 
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Анализа биолошког спектра флоре Дивчибара / Ивана Поповић, Драгица Обратов-Петковић. - Граф. прикази. - Библиографија: стр. 153. - У: Гласник Шумарског факултета. - ISSN 0353-4537. - Бр. 93 (2006), стр. 143-154.(COBISS.SR)
  • Упоредна aнализа особина земљишта и надземне биомасе биљака ливадских заједница Poo molinieri-Plantaginetum holestei и Koelerietum montanae на Маљену (Дивчибаре) / Ранка Поповић и Ковинка Стефановић. - Библиографија: стр. 66. - У: Гласник Института за ботанику и ботаничке баште Универзитета у Београду. - ISSN 0351-1588. - Год. 23 (1989), стр. 57-67.(COBISS.SR)