Дивљи канаринац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дивљи канаринац
Serinus canaria -Parque Rural del Nublo, Gran Canaria, Spain -male-8a.jpg
Дивљи канаринац
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Fringillidae
Род: Serinus
Врста: S. canaria
Биномијална номенклатура
Serinus canaria
(Linnaeus, 1758)

Дивљи канаринац, такође називан острвски канаринац и обичан канаринац (лат. Serinus canaria) је мала птица певачица која припада роду Serinus из породице Fringillidae. Главно станиште врсте су Канарска и Азорска острва, као и острво Мадеира. Углавном су жуто-зелене боје са браонкастим пругама по леђима, стим што их у заточеништву има и у другим бојама.

Ова птица је природни симбол Канарских острва заједно са канарском палмом.[2]

Опис[уреди]

Дивљи канаринац може бити дугачак од 10 до 12 cm са распоном крила од 21 до 23,7 cm и тежити од 8,4 до 24,3 g док је просечна тежина око 15 g.[3][4][5][6][7][8] Мужјаци имају жуто-зелену главу и доње делове тела, при чему су чело и лице претежно жути.[9] Предео око стомака је беличаст са тамним пругама по странама. Горњи делови су сиво-зелени и такође имају тамне пруге.[10] Женка је слична мужјаку али има сивљу главу и груди и доњи делови тела су мање жути. Младунчад су највећим делом браон боје са тамним пругама.

Око 10% је већи и дужи од свог рођака жутарице (Serinus serinus), перје му је више сиво и браон и има нешто краћа крила.[3]

Таксономија[уреди]

Карл фон Лине је први класификовао дивљег канаринца у својој књизи Systema Naturae. Лине је првобитно класификовао дивљег канаринца као подврсту жутарице (Serinus serinus) и доделио га роду зеба (Fringilla). Неколико деценија касније Жорж Кивје их је рекласификовао у род Serinus и они су преименовани. Најближи рођак дивљег канаринца је жутарица (Serinus serinus), ако се укрштају могу имати просечно око 25% репродуктивно способног потомства.

Етимологија[уреди]

Дивљи канаринац је добио име по Канарским острвима, а не обратно. Име острва је изведеница латинске речи canariae insulae (срп. острво паса) које је први користио Арнобије, због великих паса које су држали становници острва.[11]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Дивљи канаринац је ендемска врста и може се наћи само у региону Макаронезија у источном Антлантику (на Канарским острвима, Азорским острвима и острву Мадеири). На Канарским острвима има га на Тенерифима, Ла Гомери, Ла Палми, Јери, местимично на Гран Канарији и ретко на Лансароти и Фуертевентури где је тек од скоро почело њихово размножавање.[10][12] Уобичајен је на Мадеири укључујући и Порто Санто и „Пустињска острва” (порт. Ilhas Desertas) такође је примећен и на „Иле солважима” (порт. Ilhas Selvagens). Што се тиче Азора има га на свим острвима.[10] Процена популације је следећа: 80.000-90.000 пари на Канарским острвима, 30.000-60.000 пари на Азорским острвима и 4.000-5.000 пари на Мадеири.[3]

Има га у различитим стаништима од борових и ловорових шума до пешчаних дина. Најчешће се појављује у полуотвореним подручјима са малим дрвећем као нпр. воћњаци. Често се може наћи и у вештачким стаништима као што су паркови и баште.[3]

Понашање[уреди]

Парење[уреди]

Углавном се гнезде у групама где сваки пар брани један мали део територије. Гнезда која су купастог облика праве на висинама од 1–6 m (просечно 3–4 m) од земље на дрвећу или жбуновима.[10] Сакривено је лишћем и обично се налази на крају гране или на рачвастој грани. Направљено је од гранчица, траве, маховине и других биљних материјала укомбинованих са меким материјалима као што су коса и перје.[3]

На Канарским острвима јаја полажу од јануара до јула, на Мадеири од марта до јуна и од марта до јула на Азорским острвима. У гнездо полажу 3-4 јајета, а годишње одгаје 2-3 легла. Женка лежи на јајима 13-14 дана, а младунчад напуштају гнездо после 15-17 дана.[3]

Исхрана[уреди]

Хране се у јатима углавном трагајући за храном међу ниском вегетацијом. Углавном се храни семењем корова, трава и врста из рода фикуса. Хране се такође и другим биљним материјама као и малим инсектима.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. BirdLife International (2012). Serinus canaria. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. Ley 7/1991, de 30 de abril, de símbolos de la naturaleza para las Islas Canarias - in spanish
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Snow, D. W. & Perrins, C. M. . The Birds of the Western Palearctic concise ed. Oxford University Press. 1998. ISBN 0-19-854099-X.
  4. Tubeworm (Lamellibrachia) longevity, ageing, and life history
  5. Canaries as Pets - Species Profile
  6. http://mbe.oxfordjournals.org/content/16/1/2.full.pdf
  7. CRC Handbook of Avian Body Masses by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press . 1992. ISBN 978-0-8493-4258-5.
  8. Finches and Sparrows by Peter Clement. Princeton University Press . 1999. ISBN 978-0691048789.
  9. Clement, P., Harris, A., & and Davis, J. . Finches and Sparrows. Helm. 1993. ISBN 0-7136-8017-2.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Tony Clarke, Chris Orgill & Tony Dudley (2006) Field Guide to the Birds of the Atlantic Islands, Christopher Helm, London.
  11. Oxford English Dictionary
  12. Clarke, Tony & Collins, David . A Birdwatchers' Guide to the Canary Islands. Prion, Huntingdon. 1996. ISBN 1-871104-06-8.

Спољашње везе[уреди]