Дивљи свет Русије

С Википедије, слободне енциклопедије
лево: тајга; десно: женка Амурског тигра

Дивљи свет Русије покрива територију која се протеже кроз 12 временских зона, од тундра на крајњем северу до Кавкаских планина и прерија на југу, укључујући шуме умерене климе које покривају 70% територије земље. Руске шуме чине 22% светских шума[1] као и 33% свих шума умерене климе на свету.[2]

Према подацима у Црвеној књизи Руске Федерације, од 1996. године под заштитом је било 266 врста сисара и 780 врста птица.[3] Неке од угрожених биљних врста су сибирски бор, корејски бор у крајњем источном делу земље, дивљи кестен на Кавказу.[4] На руском Далеком истоку су сисари смеђи медвед, евроазијски рис и јелен, амурски тигар, амурски леопард и азијски црни медвед. Такође постоји око 350 врста птица и овде се налази 30 одсто свих угрожених врста у Русији које укључују 48 јединствених угрожених врста.[5] Угрожени месоједи укључују сибирског тигра, којих има 400, и амурског леопарда од којих је остало само 30, 2003. године.

Географија[уреди | уреди извор]

лево: степа; десно: Приморска покрајина

Географски, станиште тундре лежи у зони која се протеже од северне обале 60 до 420 км на југ; када се постепено претвара у простране и густе шуме тајге које укључују велики део Сибира, а затим у благо нагнуто степско земљиште са дрвећем само на обалама река. Три карактеристичне зоне су Кавказ на југу Русије, активни вулкански регион Камчатке на крајњем североистоку; и Приморска покрајина на крајњем југоистоку; у последњој су аутохтоне животиње и вегетација сроднији југоисточној Азији, а не Сибиру.[6]

Вулкан Опала у јужном делу Камчатке
Шуме масива Сихоте Алињ

Регион тундре је у потпуности у арктичком кругу и најнегостољубивији је терен са вечним ледом који се простире на чак 1 450 м дубине чврстог леда.[6] Тајга је највећа шума на свету која покрива 5 000 000 км² и чини 25% светских резерви дрвета. Зимска сезона је најоштрија са изузетно хладним условима. Када се снег овде отопи, тло постаје „сунђераста мочвара са језерима, барама и локвама“[7] Степска земља лежи од Вороњежа и Сенатова до области Кубањ северно од Кавказа. Простире се до југозападног Сибира. Топографија је равна и таласаста са доминацијом земље црнице. Регион дренира река Волга формирајући делту пре него што се улије у Каспијско језеро.[7] Степа „уступа место“ алпским регионима у Кавказу са 6 000 веома разноликих биљних врста.[8] Регион Камчатке има феномен геотермалног кључања мехурића са неколико вулкана од којих је 30 активних.[9] Приморска покрајина има јединствено обележје монсунских шума. Истакнути облик копна овде је област Сихоте Алињ која се протеже на више од 1 000 км, паралелно са обалом.[10]   Светски фонд за природу сврстао је руски дивљи свет у 13 биорегија које од 2012. године имају 101 заповедника (строго заштићена подручја) који покривају више од 33,5 милиона хектара и 38 националних паркова (заштићена подручја са спроведеним зонирањем). Заповедници су строго заштићени научни резервати природе под IUCN категоријом I. Заповедник Баргузински, био је први заповедник који је основан 1916. године и покривао је источну обалу Бајкалског језера. Заповедници покривају регион тундре на крајњем северу, степе (прерије) на југу, Црно море и Берингово море, обухватајући огромну разноликост територија и играјући пресудну улогу у очувању природе. Региони и број резервата у сваком од њих су: 8 у арктичком региону Русије, 20 резервата у Кола-Карелској и источноевропској шуми, 13 у источноевропској шумско-степи, степској и каспијској полупустињи, 9 у Уралским планинама, 6 на Кавказу (такође Национални парк Приелбрусје и Национални парк Сочински, 4 у Западно-сибирској шуми, 4 у Централном Сибиру, 8 у Алтај-Сајанском, 4 на Бајкалу (и Национални парк Забајкалски), 4 у Забајкалу, 15 у Амур-Сахалину и 5 на Камчатско-Охотском мору. Налазишта светске баштине која је под заштитом УНЕСКО-а су: Уралске шуме Коми, Бајкалско језеро, вулкани Камчатке, планине Алтај, западни Кавказ, Национални парк Куршскаја Коса, Централни Сихоте Алињ, слив Увс Нур на граници са Монголијом и резерват острва Врангел у Чукчијском мору на руском Далеком истоку.

Законодавство[уреди | уреди извор]

Законодавство о шумама из 1993. године Руске Федерације основни је правни оквир за управљање шумама. Принцип овог законодавства подвлачи савезни статус шума у спровођењу свих корисника шуме и уређује употребу шумског фонда, наводи правила шумарства, репродукције, очувања и заштите шума и друге норме и правила. Управљање шумским фондом је одговорност Савезне службе за шуме, која је даље делегирана шумарским окрузима.[11]

лево: Уралске планине; десно: дине

Правила Одељења за дивљач заснивају се на Закону о заштити и коришћењу дивљих животиња из 1982. године, који дефинише врсте дивљачи на свим земљиштима, осим на заштићеним подручјима као што су Заповедници. 250 животињских врста и 500 биљних врста наведених у руској Црвеној књизи (од 1984. године) су у надлежности Министарства заштите животне средине и природних ресурса, која се ажурира. Врсте које нису дивљач нису обухваћене законском заштитом.[12]

Нови нацрт закона о шумарству, који је део руског закона, регулише продају шуме приватним компанијама. Давање у закуп шума приватним фирмама које регулише централна влада даје се на период до 49 година.[13]

Флора[уреди | уреди извор]

Ледена поља тундре на врху покривају лишајеви, маховине, траве и цвеће, који су девет месеци закопани под снегом. Овде постоји само неколико дрвећа и грмља које су у увијеном патуљастом стању, јер њихово корење не може продрети у вечни лед.[6] Шума тајге је густо насељена смрекама, јелама, боровима и аришом. На шумском тлу појављују се трава, маховина, лишајеви, бобице и печурке.[7] Степа се састоји од ратарских површина и травнатих површина. У делти Волге, лети се цветови каспијског лотоса у розе и белој боји шире по води.[7] Регија Кавказа има 6000 биљних различитих врста, укључујући дивље цвеће.[8] У Приморској покрајини постоји бујна монсунска шума која се прилично разликује од шуме тајге, а у њој су дрвеће и подраст прекривени лијанама и виновом лозом.[9]

Фауна[уреди | уреди извор]

Руски мрки медвед
лево: кочија коју вуку јелени; десно: Амурски леопард

Због екстремних временских услова, дивље животиње у тундри су ограничене. Ирваси, који могу да поднесу температуре до -50 °C, овде успевају у великом броју; наводи се да је њихов број четири милиона.[6] Леминзи су међу присутним глодарима. Остале врсте су поларна лисица, фоке, моржеви (близу Чукотке), поларни медведи и китови.[6] У шумама тајге врсте укључују веверице, волухарице и леминге. Месождери су твор, мрки медвед, рис, вук, лисица, ждеравац и самур. Вапити, велики јелени око 2 м висине, уобичајени су у овом станишту.[7] Степске животиње укључују дивљу свињу, као и 30 других врста сисара. Присутна је и мала врста антилопа позната као антилопа сајга.[7] Животињске врсте у региону Кавказа су коза (две врсте планинских коза), дивља коза, угрожени муфлон (планинска овца), дивокоза (коза-антилопа), персијски леопард, мрки медвед и бизон. Врсте авифауне су брадати лешинар, белоглави суп, царски орао, соко пегавац, јастреб и снежни петао.[8] Реке полуострва Камчатке обилују лососом због обогаћивања региона вулканским пепелом. Остале животињске врсте у овом региону су смеђи медведи са Камчатке, морске видре и орлови (предатори лососа са распоном крила од 2,5 м). Авифауна укључује њорке, морске птице и лабудове.[9] Сибирски тигар је најистакнутија врста у Приморској покрајини; 2015. остало је 480 до 540.[14] [15] Присутан је и амурски леопард; само 30 од њих постоји, угрожени су због криволова.[10] Остале врсте укључују вукове, самуре и азијске црне медведе. Национални парк Зов тигра основан је у овом региону као помоћ у очувању ових врста.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „It's Europe's lungs and home to many rare species. But to Russia it's £100bn of wood”. The Guardian. Приступљено 28. 11. 2015. 
  2. ^ „Russia”. U.S. Fish and Wildlife Service. Архивирано из оригинала 17. 12. 2015. г. Приступљено 28. 11. 2015. 
  3. ^ „The list of animals for Red Data Book of Russian Federation (1 November 1997)”. A Centre for Collaborating with UNDP. Архивирано из оригинала 28. 4. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2015. 
  4. ^ „It's Europe's lungs and home to many rare species. But to Russia it's £100bn of wood”. The Guardian. Приступљено 28. 11. 2015. 
  5. ^ Slaght, Jonathan; Maher, Julie Larsen (5. 9. 2015). „The Rare and Exotic Animals of Russia's Far East (Photos)”. Livescience.com. Приступљено 28. 11. 2015. 
  6. ^ а б в г д Richmond 2010, стр. 115.
  7. ^ а б в г д ђ Richmond 2010, стр. 115–16.
  8. ^ а б в Richmond 2010, стр. 116.
  9. ^ а б в Richmond 2010, стр. 117.
  10. ^ а б Richmond 2010, стр. 117–18.
  11. ^ Bank 1997, стр. 112.
  12. ^ Bank 1997, стр. 246.
  13. ^ „It's Europe's lungs and home to many rare species. But to Russia it's £100bn of wood”. The Guardian. Приступљено 28. 11. 2015. 
  14. ^ Slaght, J. C., D. G. Miquelle, I. G. Nikolaev, J. M. Goodrich, E. N. Smirnov, K. Traylor-Holzer, S. Christie, T. Arjanova, J. L. D. Smith, Karanth, K. U. (2005) Chapter 6. Who‘s king of the beasts? Historical and recent body weights of wild and captive Amur tigers, with comparisons to other subspecies. Pages 25–35 in: Miquelle, D.G., Smirnov, E.N., Goodrich, J.M. (Eds.) Tigers in Sikhote-Alin Zapovednik: Ecology and Conservation. PSP, Vladivostok, Russia (in Russian)
  15. ^ „Russia Announce Tiger Census Results!”. tigers.panda.org. Worldwide Fund for Nature. 2015. Приступљено 22. 12. 2015. 

 

Библиографија[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дивљи_свет_Русије&oldid=26867217”