Дигитална телевизија
Дигитална телевизија представља емитовање телевизијског програма у HD или Full HD резолуцији. Ова врста програма има знатно бољи квалитет од аналогних сигнала. Већина земаља користи дигиталне ТВ сигнале. У време свог развоја сматрана је за иновативан напредак и представљала је прву значајну еволуцију у телевизијској технологији од телевизије у боји из 1950-их.[1]
Дигитализација медија представља процес који се развијао деведесетих година прошлог вијека и наставио у новом миленијуму. Укидање аналогног сигнала није била самостална одлука појединачних земаља, већ обавеза преузета кроз ITU GE06 споразум. Та конвенција је поставила глобални стандард за дигитализацију телевизије и обавезала државе да у одређеном року заврше прелазак (17. јун 2015. године). Споразум је усвојен 2006. године у Женеви на свјетског конференцији за радио комуникације.[2]
Дигитализација још увијек није завршена у читавом свијету, али све земље напредују ка потпуној дигитализацији медија и медијског садржаја.
Дигитализација медија у Србији
[уреди | уреди извор]Дигитализација медија у Србији је почела 2012. године и успјешно је завршена 7.6.2015. године.[3]
Водећа улога у поступку дигитализације је дата РТС-у, који имао за циљ да постигне већу гледаност на дигиталном тржишту тако што ће повећати број специјализованих програма.[4]
Ослобађањем фреквенцијског спектра, познатог као „дигитални дивиденд“, омогућен је даљи развој телекомуникационе инфраструктуре, укључујући брже мобилне мреже. Платформа за бесплатно земаљско емитовање, у оквиру првог мултиплекса (MUX 1), садржи програме јавног сервиса и других националних емитера. MUX 1 (пун назив: Мултиплекс 1) представља основну дигиталну платформу за бесплатно земаљско емитовање телевизијског програма у Србији, насталу у оквиру процеса дигитализације телевизијског сигнала. Он омогућава пренос више ТВ канала на једној фреквенцији.[5]
Нове услуге омогућене увођењем дигиталне телевизије, као и кроз дигиталну дивиденду, су:
- комуникационе услуге, и то бежичне широкопојасне услуге, пренос мултимедијалних и видео апликација до покретних, мобилних и фиксних монитора и услуге јавне сигурности, као што су услуге у случају опасности;
- информационе услуге, и то богатији програмски садржаји из специјализованих области (политика, историја, дјечји програм, спорт) и побољшани електронски водич кроз програме, много бржи и интерактивнији од обичног телетекста, који омогућава приступ свим сервисима дигиталне телевизије и који ће представљати основни инструмент грађанима за навигацију кроз целокупну понуду услуга;
- интерактивне услуге – интерактивна телевизија представља двосмјеран ток информација, који омогућава комуникацију гледаоца и емитера и скуп дигиталних услуга као што су електронска трговина, електронско банкарство, интерактивне игре и квизови, информације на захтјев, видео на захјтев, интернет сервис, читање и слање електронске поште, клађење и гласање.[5]
Завршетком преласка на дигитално емитовање 2015. године, створени су услови за развој телекомуникација и ефикасније коришћење фреквенцијског спектра.
Дигитализација медија у региону
[уреди | уреди извор]Дигитализација медија на Балкану је текла сличним корацима као и у Србији. У посљедњој деценији, земље Балкана су се суочиле са изазовним, али неопходним процесом дигитализације медија.
Дигитализација медија у Хрватској је почела 1997. године, када су се програми ХРТ-а емитовали коришћењем дигиталне технике. Потпуна дигитализације ХРТ-а се десила 26. 10. 2010. године.[6] Као званичан датум за прекид аналогног сигнала се узима 20.11.2010.[7]
Дигитализација медија у Словенији је почела 2007. године када је влада Словеније одобрила тестирање дигиталног сигнала у Љубљани. Прелазак са аналогног сигнала је завршен 1. 12. 2010. године.[8] Радио телевизија Словеније је процес дигитализације започела 1999. године.[9]
Црна Гора је процес дигитализације медија започела 2008. године и званично угасила аналогни сигнал 17. 6. 2015. године.[8]
Сјеверна Македонија је процес дигитализације медија започела у новембру 2009. године а завршила 1. јуна 2013. године.[8]
Процес дигитализације медија је Босна и Херцеговина започела 2009. године и још увијек није у потпуности спроведен. Према најновијим информацијама се комплетна дигитализација очекује средином 2025. године.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kruger, Lennard G. (2002). Digital Television: An Overview. New York: Nova Publishers. ISBN 1-59033-502-3.
- ^ „Свјетска конференција у Женеви 2006.” (PDF).
- ^ Ђурић, Весна (2020). Телевизијско новинарство. Бања Лука: Факултет политичких наука универзитета у Бањој Луци. стр. 26.
- ^ „Мапирање дигиталних медија.” (PDF).
- ^ а б „Стратегија за прелазак са аналогног на дигитално емитовање у Србији.”.
- ^ Ђурић, Весна (2020). Телевизијско новинарство. Бања Лука: Факултет политичких наука универзитета у Бањој Луци. стр. 24.
- ^ „Крај аналогног сигнала у Хрватској”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2010. г. Приступљено 11. 06. 2025.
- ^ а б в „Дигитализација медија у свијету.”.
- ^ Ђурић, Весна (2020). Телевизијско новинарство. Бања Лука: Факултет политичких наука универзитета у Бањој Луци. стр. 27.
- ^ „Дигитализација у БиХ.”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kruger, Lennard G. (2002). Digital Television: An Overview. New York: Nova Publishers. ISBN 1-59033-502-3.
- Hart, Jeffrey A., Television, technology, and competition: HDTV and digital TV in the United States, Western Europe, and Japan (PDF). New York: Cambridge University Press. 2004. ISBN 0-521-82624-1. Архивирано из оригинала 15. 05. 2012. г. Приступљено 30. 01. 2022..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Overview of Digital Television Development Worldwide Proceedings of the IEEE, VOL. 94, NO. 1, JANUARY 2006 (University of Texas at San Antonio)
- „The FCC's U.S. consumer-oriented DTV website”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 30. 01. 2022.
- Digital TV Consumer test reports - UK Government-funded website to support Digital Switchover
