Дидона и Енеј

Дидона и Енеј
Опера: Хенри Персл
Композитор Хенри Персл, портрет Џона Клостермана, око 1695.
Језик	енглески

Дидона и Енеј (Dido and Aeneas, Z. 626) је опера у прологу и три чина енглеског барокног композитора Хенрија Персла, са либретом Нахума Тејта. Датуми композиције и првог извођења нису поуздано утврђени, али се сматра да је опера компонована најкасније у јулу 1688. и изведена у женској школи Џосајаса Приста у Лондону до краја 1689. године.

Прича је заснована на IV књизи Вергилијеве Енејиде и прати љубав Дидоне, краљице Картагине, према тројанском јунаку Енеји, и њен очај када је он напусти. Ово дело се сматра једним од најзначајнијих Перслових сценских дела и једном од првих значајних енглеских опера.

Позадина и контекст

Дидона и Енеја, римска фреска, Помпеја

Либрето

Либрето Нахума Тејта је заснован на његовој ранијој драми Брут из Албе, или Зачарани љубавници (1678). Сматра се да је опера, барем делимично, алегорија. Пролог се односи на радост брака између два монарха, што би се могло односити на брак Вилијама III и Марије II. У песми из око 1686, Тејт је алудирао на краља Џејмса II као на Енеју, кога зле махинације Чаробнице и њених вештица (које представљају римокатолицизам) наводе да напусти Дидону, која симболизује британски народ. Ово објашњава додатак ликова Чаробнице и вештица, који се не појављују у оригиналној Енејиди.

Партитура

Ниједна партитура писана Персловом руком није сачувана. Најранија постојећа партитура, која се чува у Бодлеанској библиотеци, преписана је тек око 1750. године, више од шездесет година након што је опера компонована. Музика за пролог је изгубљена.

Најпознатија арија из дела је "When I am laid in earth", популарно позната као "Дидонина тужбалица". Ова арија је једна од најпознатијих у целокупном оперском репертоару.

Улоге

Улога	Глас
Дидона (позната и као Елиса), краљица Картагине	сопран или мецосопран
Белинда, Дидонина дворкиња	светли сопран
Друга жена, друга дворкиња	сопран или мецосопран
Енеја, тројански принц	тенор или високи баритон
Чаробница/Чаробњак	мецосопран, контраалт или бас
Прва вештица	мецосопран
Друга вештица	мецосопран
Дух, у лику Меркура	сопран или контратенор
Први морнар	тенор
Хор (САТБ)	представља дворјане, вештице, купидоне и морнаре

Синопсис

Први чин

Дидонин двор Опера почиње на двору краљице Дидоне, која је тужна иако њена пратиља Белинда покушава да је орасположи. Белинда верује да је узрок њене туге тројански јунак Енеја и предлаже брак као решење за проблеме Картагине. Дидона се плаши да ће је љубав учинити слабом владарком, али је Белинда уверава. Енеја улази на двор и, иако га Дидона у почетку хладно дочекује, она на крају прихвата његову понуду за брак.

Други чин

Сцена 1: Пећина Чаробнице Чаробница са својим вештицама планира уништење Картагине и краљице Дидоне. План је да се њен "поуздани вилењак", прерушен у бога Меркура, појави пред Енејом и пренесе му лажну Зевсову наредбу да мора одмах напустити Дидону и отпловити за Италију како би основао нови Троју. Ово би оставило Дидону сломљеног срца. Вештице призивају олују како би прекинуле лов у којем се налазе Дидона и Енеја.

Сцена 2: Шумарак током лова Дидона и Енеја са својом пратњом уживају у лову. Изненадна олуја приморава све да се врате у палату. Док сви одлазе, Енеју зауставља дух прерушен у Меркура, који му преноси лажну божанску заповест. Енеја, иако сломљеног срца, пристаје да послуша богове и спрема се за одлазак.

Трећи чин

Лука у Картагини Тројанска флота се спрема за испловљавање. Морнари певају, а Чаробница и вештице се радују успеху свог плана.

Палата Дидона је очајна због Енејиног одласка. Он се враћа да се опрости, али га она презире јер је и помислио да је напусти. Иако он нуди да остане и пркоси боговима, Дидона га одбија. Након што га отера, она пева своју последњу, чувену арију "When I am laid in Earth" ("Кад ме положе у земљу"), познату као "Дидонина тужбалица", и умире.

Историја извођења

Након првих извођења у школи у Челсију, опера није поново постављена за Персловог живота. Следеће извођење било је 1700. године као маска уклопљена у адаптирану верзију Шекспирове драме Мера за меру. Након 1705. године нестаје са сцене, да би тек 1895. била поново изведена у сценској верзији поводом двестоте годишњице Перслове смрти. Од тада, а посебно у другој половини 20. века, опера постаје стандардни део светског оперског репертоара.

Извођења у Србији

Опера "Дидона и Енеј" је током година у више наврата извођена на сценама у Србији, често као резултат сарадње музичких факултета и професионалних позоришта.

• Београд (2013): У Студентском културном центру у Београду, опера је изведена као избор сцена у скраћеној верзији. Извео је ансамбл New Trinity Baroque из САД, под руководством диригента Предрага Госте.
• Крагујевац (2018): Филолошко-уметнички факултет (ФИЛУМ) је у сарадњи са Књажевско-српским театром и Музичком школом „др Милоје Милојевић” поставио ову оперу као прву комплетну оперску продукцију ове представе у Србији. Премијера је одржана 17. маја 2018. године у Крагујевцу у режији оперског редитеља Тадије Милетића. Пројекат је окупио студенте и професоре ФИЛУМ-а и музичке школе „др Милоје Милојевић”. Ова поставка је била значајна јер је њом започела редовна оперска сцена у Крагујевцу.
• Ниш (2019): У сарадњи Факултета уметности у Нишу и Народног позоришта у Нишу, опера је премијерно изведена 12. јуна 2019. године. То је била прва оперска представа у продукцији нишког театра након више од 50 година.

Спољашње везе

• Дидона и Енеј: Песме на сајту IMSLP (језик: енглески)
• Либрето на енглеском језику на сајту Универзитета Станфорд