Дизентерична амеба
| Дизентерична амеба | |
|---|---|
| Трофозоит Entamoeba histolytica | |
| Научна класификација | |
| Домен: | Eukaryota |
| Тип: | Amoebozoa |
| Породица: | Entamoebidae |
| Род: | Entamoeba |
| Врста: | E. histolytica
|
| Биномно име | |
| Entamoeba histolytica Schaudinn, 1903.
| |
Дизентерична амеба (лат. Entamoeba histolytica) је анаеробна паразитска протиста, врста амебе из рода Entamoeba. Већином паразитира у приматима. Претпоставља се да је око 50 милиона људи заражено овим паразитом. И други сисари (попут паса и мачака) се могу инфицирати дизентеричном амебом, али се претпоставља да нису значајни преносиоци ове болести.
Активни стадијум дизентеричне амебе (трофозоит) постоји само у крајњем домаћину и у „свежем“ фецесу, док цисте успевају да преживе у води, влажном земљишту и храни. После ингестије (гутања) цисти, развија се стадијум трофозоита и узрокује инфекцију у дигестивном тракту.
Инфекција овом врстом амебе може довести до различитих болести, попут амебијазе, амебне дизентерије, или амебног апсцеса јетре. Симптоми инфекције укључују дизентерију, дијареју, губитак масе, несвестице, бол у стомаку и присуство амеба. Амебе се могу заривати у зид (епител) црева, узрокујући карактеристичне флашолике лезије, и потом доспети у крвоток. Путем крви, амебе доспевају до осталих виталних органа домаћина, најчешће до јетре и плућа, а понекад и до мозга или слезине.
Дизентерична амеба је слична осталим цревним амебама, нарочито интестиналним коменсалима из истог рода (Entamoeba), те сâм микроскопски преглед није довољан за разликовање врста и установљавање инфекције. Понекад се у цитоплазми дизентеричних амеба могу видети ингестована црвена крвна зрнца.
Особине врсте и паразитске манифестације
[уреди | уреди извор]| врста | Entamoeba histolytica |
| узрочник болести: | амебијаза; амебна дизентерија; екстраинтестинална амебијаза, акутни амебни хепатитис; плеуропулмонална амебијаза; амебијаза коже |
| инфективни стадијум | циста |
| крајњи домаћин | човек |
| начин заражавања | преко уста (орално) |
| налин трансмисије | ингестија (гутање) старе цисте у зараженој храни или води |
| станиште | танко и дебело црево |
| патогени стадијум | трофозоит |
| начин кретања | псеудоподије |
| покрети | активни, прогресивни и усмерени |
| једро | изглед „Ring and dot" (прстен и тачка): периферни хроматин и сентрални кариосом |
| размножавање | митотичка бинарна фисија |
| патогенеза | литичка некроза (налик на флашолике рупе у пресецима гастоинтестиналног тракта |
| начини стварања цисте (инцистирање) | заштитни и репродуктивни |
| дијагностика у лабораторији | најчешће директним размазом столице (DFS) и бојењем (не омогућава детерминацију до нивоа врсте); ензим-имуноесеј (EIA); индиркетна хемаглутинација (IHA); антигенска детекција моноклоналних антителима; PCR за детерминацију врсте. Узгајање у култури: узорци столице на Робинсцоноцом или Џонсовом медијуму |
| стадијум трофозоита | |
| дијагностички карактери | ингестовани еритроцити; јасно одвојено једро |
| стадијум цисте | |
| хроматоидно тело | телашца у облику цигарâ (изграђена од кристализованих рибозома) |
| број једара | 1 у раним фазама, 4 у старим цистама |
| дијагностички карактери | „Ring and dot“ изглед једра, хроматоидно тело у цитоплазми |