Дизентерична амеба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Дизентерична амеба
Entamoeba histolytica
Trophozoites of Entamoeba histolytica with ingested erythrocytes.JPG
трофозоити дизентеричне амебе са ингестованим еритроцитима
Научна класификација
Домен:
Царство:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
E. histolytica

Дизентерична амеба (лат. Entamoeba histolytica) је анаеробна паразитска протиста, врста амебе из рода Entamoeba. Већином паразитира у приматима. Претпоставља се да је око 50 милиона људи заражено овим паразитом. И други сисари (попута паса и мачака) се могу инфицирати дизентеричном амебом, али се претпоставља да нису значајни преносиоци ове болести.

Активни стадијум дизентеричне амебе (трофозоит) постоји само у крајњем домаћину и у „свежем“ фецесу, док цисте успевају да преживе у води, влажном земљишту и храни. После ингестије (гутања) цисти, развија се стадијум трофозоита и узрокује инфекцију у дигестивном тракту.

Инфекција овом врстом амебе може довести до различитих болести, попут амебијазе, амебне дизентерије, или амебног апсцеса јетре. Симптоми инфекције укључују дизентерију, дијареју, губитак масе, несвестице, бол у стомаку и присуство амеба. Амебе се могу заривати у зид (епител) црева, узрокујући карактеристичне флашолике лезије, и потом доспети у крвоток. Путем крви, амебе доспевају до осталих виталних органа домаћина, најчешће до јетре и плућа, а понекад и до мозга или слезине.

Дизентерична амеба је слична осталим цревним амебама, нарочито интестиналним коменсалима из истог рода (Entamoeba), те сâм микроскопски преглед није довољан за разликовање врста и установљавање инфекције. Понекад се у цитоплазми дизентеричних амеба могу видети ингестована црвена крвна зрнца.

Особине врсте и паразитске манифестације[уреди]

врста Entamoeba histolytica
узрочник болести: амебијаза; амебна дизентерија; екстраинтестинална амебијаза, акутни амебни хепатитис; плеуропулмонална амебијаза; амебијаза коже
инфективни стадијум циста
крајњи домаћин човек
начин заражавања преко уста (орално)
налин трансмисије ингестија (гутање) старе цисте у зараженој храни или води
станиште танко и дебело црево
патогени стадијум трофозоит
начин кретања псеудоподије
покрети активни, прогресивни и усмерени
једро изглед „Ring and dot" (прстен и тачка): периферни хроматин и сентрални кариосом
размножавање митотичка бинарна фисија
патогенеза литичка некроза (налик на флашолике рупе у пресецима гастоинтестиналног тракта
начини стварања цисте (инцистирање) заштитни и репродуктивни
дијагностика у лабораторији најчешће директним размазом столице (DFS) и бојењем (не омогућава детерминацију до нивоа врсте); ензим-имуноесеј (EIA); индиркетна хемаглутинација (IHA); антигенска детекција моноклоналних антителима; PCR за детерминацију врсте. Узгајање у култури: узорци столице на Робинсцоноцом или Џонсовом медијуму
стадијум трофозоита
дијагностички карактери ингестовани еритроцити; јасно одвојено једро
стадијум цисте
хроматоидно тело телашца у облику цигарâ (изграђена од кристализованих рибозома)
број једара 1 у раним фазама, 4 у старим цистама
дијагностички карактери „Ring and dot“ изглед једра, хроматоидно тело у цитоплазми