Дикан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
„Дикан”
Dikan, Politikin Zabavnik br. 2984, 2009.jpg
Дикан на насловној страни Политикиног Забавника, поводом 40 година излажења стрипа (бр. 2984, 17 април 2009.)
Оригинални назив „Дикан”
Прича Нинослав Шибалић
Никола Лекић
Миленко Матицки
Бранко Ђурица
Слободан Ивков
Лазо Средановић
Цртеж Лазо Средановић
Јунак Дикан, Вукоје, Сарка
Појављивања Политикин забавник
Прва публикација 1969. године, епизода Буздованске игре

Дикан је српски стрип о истоименом јунаку, настао из пера Лазе Средановића, а идејно га је осмислио Никола Лекић, главни уредник „Политикиног забавника“ у вријеме настајања стрипа[1][мртва веза]. Често је упоређиван са Астериксом, који је и био узор аутору стрипа. Стрип је објављиван искључиво у Политикином Забавнику, а 2006. године објављен је и стрип-албум „Дикан: Плава шпиља“. Први пут је објављен 1969. године, у 903. броју Политикиног Забавника у епизоди „Буздованске игре“ и убрзо је постао један од омиљених стрипова у бившој Југославији.

Текстове за епизоде су писали: Нинослав Шибалић, Никола Лекић, Миленко Матицки, Бранко Ђурица и Слободан Ивков, као и сам Лазо Средановић.

Стрип прати пустоловине, пропаћене хумором, два Стара Словена, Дикана и његовог верног пратиоца ујака Вукоја. Радња стрипа је смештена у време пре велике сеобе народа, углавном на Балкану. Јунаци стрипа се, током авантура, сусрећу са многобројним племенима, народима, историјским локалитетима и личностима: Сармати, Гепиди, Хазари, јунаци су у потрази за Атлантидом, сусрећу се са царом Јустинијаном...

Ликови[уреди]

Дикан, Вукоје, коњ Зокан, магарац Сивоје, Весна Сапиенс, Сарка, Клипантроп, Глупантроп...

Изворна објављивања епизода[уреди]

Књига „Дикан“ (први том, епизоде 1969-1971), издање: „Еверест Медиа“, Београд 2013.
  1. „Буздованске игре“, 1969, сценарио: Нинослав Шибалић, 14 табли, Политикин Забавник бр. 903-915.
  2. „Битка у Црној Шуми“, 1969, сценарио: Миленко Матицки, 14 табли, ПЗ 916-929.
  3. „Тајне Сингидунума“, 1969/1970, сценарио: Миленко Матицки, 25 табли, ПЗ 930-954.
  4. „Зовите ме Зокан“, 1970, сценарио: Миленко Матицки, 4 табле, ПЗ 955-958.
  5. „Мис Папричица“, 1970, сценарио: Миленко Матицки, 9 табли, ПЗ 959-967.
  6. „Господар Диоклецијанове палате“, 1970, сценарио: Миленко Матицки, 21 табла, ПЗ 968-988.
  7. „Узбудљива пловидба“, 1970/1971, сценарио: Миленко Матицки, 6 табли, ПЗ 989-994.
  8. „Дикан и цар Јустинијан“, 1971, сценарио: Миленко Матицки, 14 табли, ПЗ 995-1008.
  9. „Велика трка“, 1971, сценарио: Миленко Матицки, 12 табли, ПЗ 1009-1020.
  10. „Пут у Сирмијум“, 1971, сценарио: Миленко Матицки, 14 табли, ПЗ 1021-1034.
  11. „У земљи Гепида“, 1971/1972, сценарио: Миленко Матицки, 11 табли, ПЗ 1035-104.
  12. „Дикан и последње Фррруке“, 1972, сценарио: Никола Лекић, 25 табли, ПЗ 1046-1070.
  13. „Дикан и први рели“, 1972/1973, сценарио: Никола Лекић, 53 табле, ПЗ 1071-1123.
  14. „Дикан и туристичка звер“, 1973, сценарио: Никола Лекић, 8 табли, ПЗ 1124-1131.
  15. „Дикан и локални тиранин“, 1973, сценарио: Никола Лекић, 1 табла, ПЗ 1132.
  16. „Дикантроп и Весна Сапиенс“, 1973/1974, сценарио: Никола Лекић, 26 табли, ПЗ 1133-1158.
  17. „Дикан и шпијуни“, 1974, сценарио: Никола Лекић, 30 табли, ПЗ 1159-1188.
  18. „Дикан и стари Словени“, 1975, сценарио: Бранко Ђурица, 21 табла (4 необјављене), ПЗ 1229-1245.
  19. „Дикан и претња са Ориона“, 1982/1983, сценарио: Никола Лекић, 20 табли, ПЗ 1601-1620.
  20. „Дикан и Хазари“, 1993, сценарио: Слободан Ивков, 48 табли, ПЗ 2149-2172.
  21. „Дикан и Атлантида“, 1993/1994, сценарио: Слободан Ивков, 54 табле, ПЗ 2173-2201.
  22. „Плава шпиља“, 2004, сценарио: Лазо Средановић, 38 табли, ПЗ 2729-2750.
  23. „Празник мимозе“, 2009, сценарио: Л. Средановић, 40 табли, ПЗ 2984-2987.
  24. „Дикан и Вукоје“, 2014, , сценарио: Л. Средановић, 11 табли, ПЗ 3239.

Занимљивости[уреди]

  • 1993. године Дикан је био маскота Београдског маратона.
  • У неколико епизода појављивали су се и карикирани ликови тадашње естраде, нпр. Мића Орловић.
  • Дикану је име требало бити Бикан, али је тадашњи уредник у Политикином забавнику, Кринка Виторовић сматрала да је то име прегрубо, па га је променила у Дикан. Она је дала имена и осталим ликовима.

Спољашње везе[уреди]