Дилиџан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дилиџан
Դիլիջան
Sharambeyan Dilijan.jpg
Стари град у улици Шарамбејан
Административни подаци
Држава  Јерменија
Покрајина Тавуш
Основан Први помен 1666.
Становништво
Становништво
 — 2008. 15.656 [1]
Географске карактеристике
Координате 40°44′24″ СГШ; 44°51′47″ ИГД / 40.74° СГШ; 44.863° ИГД / 40.74; 44.863Координате: 40°44′24″ СГШ; 44°51′47″ ИГД / 40.74° СГШ; 44.863° ИГД / 40.74; 44.863
Временска зона UTC+4 (лети UTC+5)
Надморска висина 1 255—1 510 м
Дилиџан на мапи Јерменије
Дилиџан
Дилиџан
Дилиџан на мапи Јерменије
Поштански број 3901-3906
Позивни број +374 (268)
Регистарска ознака 57
Веб-сајт
www.dilijan.am

Дилиџан (јерм. Դիլիջան, такође романизовано као Dilizhan, Dilichan, Dilidjan, and Tilichan) је град у Јерменији у северној покрајини Тавуш. Једно је од најпознатијих одмаралишта у земљи смештено у сред Дилиџанског националног парка. Град је стецциште уметника из целе Јерменије. У централној улици Шарамбејан која је изграђена у старом стилу, се налазе бројне занатске радионице, галерија и музеј.

Јерменска влада планира да претвори Дилиџан у финансијски центар регије.[2]

Општи подаци[уреди]

Мапа Дилиџана

Дилиџан је варош смештена у долини реке Акстафа (чак 20 км уз њее обале), на 1.500 метара надморске висине. Са северне стране се издижуу високи врхови Малог Кавказа, док је са југа кланац Симјоновка. Планине су готово у целости прекривене густом шумом (укупно је под шумама око 34.000 хектара). На највишим врховима појас шума постепено смењују бујни планински пашњаци. Поред главног водотока Акстафе, кроз варош протичу и две мање речице Головинка и Дилиџанка.

Смештен у срцу шумског појаса северне Јерменије, питорескни Дилиџан је рај за уметнике, а историјски центар града саулицама које су као пресликане из периода са краја XIX века (бројне занатске радионице и сувенирнице) означио је овај регион као "кавкаску Швајцарску".[3]

Време као да је стало у улици Шарамбијан

Према неким археолошким налазима, на овом подручју су постојала насеља још у периоду касног Бронзаног и раног Железног доба. У античком периоду ово подручје је било познато као Ховк и било је омиљено ловиште тадашњих краљева и племића. У близини садашње вароши у XIII веку је постојало насеље Буџур Дили. Садашње име Дилиџан се први пут спомиње у путописима Француза Жана Шардена из 1666. год.

Град је популацијски почео нагло да расте након доласка Руса 1801. године. Прва јерменска школа је отворена 1868. а 36 година касније и прва руска школа. 1908. је отворена и прва јавна библиотека.

Да би се заштитила природа региона 1958. је основано посебно друштво за заштиту шумског фонда, које је 2002. прерасло у Национални парк Дилиџан. Око 94 % територије садашњег парка је прекривено шумама у којима се налази 40 реазличитих врста дрвећа и око 18 различитих врста џбуња. Најраширенији су храст, буква и граб, а доста су раширене и остале листопадне врсте (јавор, врба, брест, липа).

Национални парк има веома шаролик и животињски свет. Од сисара ту живе мрки медвед, вук, куна, рис, видра, персијска веверица, јеж, дивокоза, јелени, дивље свиње и друге врсте. Од птица бројни су белоглави супови, орлови, јастребови, фазани, јаребице, препелице и други.

Један од најатрактивнијих локалитета је језеро Парз које се налази северно од града на 1.400 метара надморске висине. Језеро заузима 2 хектара површине, а максимална дубина му је око 8 метара. Источније од њега се налази и језерце Тзлка (или Гош) на 1.500 метара висине.

Културно-историјско наслеђе[уреди]

Дилиџан има богато културно и историјско наслеђе. Током археолошких ископавања на гробљима Галовино и Папанино у близини града откривени су бројни предмети од бронзе стари преко 3.000 година (оклопи, бодежи, бокали, минђуше). Сви ови предмети су доступни посетиоцима у локалном музеју или у Ермитажу.

Најпознатији верски локалитети су манастир Агарцин који се налази 12 км источно од града и у његовом оквиру се налазе три цркве и звоник. Најастарија је црква светог Григорија из X века, док су преостале две саграђене у XIII веку. Манастир Гошаванк из XII века је представљао главни теолошки центар средњовековне Јерменије (на 23 км од града).

Економија и туризам[уреди]

Етно ресторани у Дилиџану

Јерменска влада од 2009. године спроводи план претварања Дилиџана у финансијски центар регије. У складу са тим Централна банка Јерменије би почев од 2013. требало да премести део својих канцеларија управо у Дилиџан. Са тим у вези тренутно се граде објекти за будуће финансијске и културне институције.

Дилиџан је најомиљенија дестинација за туристе који посете ову земљу. Град има бројне луксузне хотеле и лечилишта високог ранга који посетиоцима пружају максимум удобности. Град је познат и по својим изворима лековитих минералних вода. У центру Дилиџана постоји и амфитеатар на отвореном.

Спорт и образовање[уреди]

Дилиџан има градски фудбалски стадион капацитета 2.000 седећих места који је дом локалног фудбалског клуба ФК Импулс који се такмичи у Јерменској премиер лиги.

У граду се налази 5 јавних школа и шест вртића са укупно 2.250 ученика. Постоји и одељење музичке и ликовне школе. У граду су и одељења Јереванске државне академије лепих уметности и Јереванског универзитета за менаџмент и информационе технологије. Постоје и три државне средње школе (медицина, уметност, занати).

У граду је планирана и једна од највећих инвестиција у области образовања, вредна 100 милиона долара, у изградњу Међународне школе, која би према плановима требало да постане једна од најбољих школа и интерната тог типа у региону ("Dilijan International School of Armenia").[4][5] Но, тај план је касније еволуирао у Колеџ уједињеног света у Дилиџану, који је званично отворен 11. октобра 2014. године за школску 2014-2015 годину, а свечаности су присуствовали председник Јерменије Серж Саргсјан, председник Србије Томислав Николић, Католикос Карекин II од Јерменије и Патријарх Мар Игњације Ефраим II сиријски.[6]

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]