Димитрије Георгијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДИМИТРИЈЕ ГЕОРГИЈЕВИЋ СТАРИК
Dimitrije Georgijević.jpg
Датум рођења(1884-10-15)15. октобар 1884.
Место рођењаПожаревац
 Краљевина Србија
Датум смрти30. јануар 1959.(1959-01-30) (74 год.)
Место смртиБеоград,  НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Октобарска револуција
Шпански грађански рат
Велики отаџбински рат
Народноослободилачка борба
СлужбаАустроугарска војска
Црвена армија
Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19141917
19171922.
19371939.
19441952.
Чингенерал-потпуковник
У току НОБ-аполитички комесар
Прве југословенске бригаде
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден за храброст

Димитрије Георгијевић Старик (Пожаревац, 15. октобар 1884Београд, 30. јануар 1959), учесник Октобарске револуције, Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија[уреди]

Рођен је, као Димитрије Бугарски, 15. октобра 1884. године у Пожаревцу. Био је члан Социјалдемократске радничке партије од 1908, а од 1919. године члан Радничке комунистичке партије (бољшевика).

Као војник Аустроугарске војске, у Првом светском рату, је пао у руско заробљеништво. Године 1917. ступио је у одред Црвене армије и учествовао у Великој октобарској социјалистичкој револуцији. Тада мења своје презиме Бугарски у Георгијевић.

У Црвеној армији остаје све до 1922. године, а потом врши разне дужности у Совјетском Савезу и похађа Свердловски универзитет и Аграрни институт. Учесник је Шпанског грађанског рата од 1937. до 1939. године. После слома Шпанске републике вратио се поново у Совјетски Савез.

За време Великог отаџбинског рата обављао је разне дужности у Црвеној армији, а јуна 1944. године учествује у стварању Прве југословенске бригаде у Совјетском Савезу и постаје њен политички комесар. Заједно са бригадом октобра 1944. године долази у Југославију и улази у састав 23. српске дивизије 14. српског корпуса НОВЈ.

После ослобођења Југославије био је на разним дужностима у Југословенској народној армији, имао је чин генерал-потпуковника. Био је члан Ревизионе комисије при Централном комитету Комунистичке партије Југославије. Пензионисан је 1952. године.

Умро је 30. јануара 1959. године и сахрањен у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Одликован је Орденом заслуге за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.

Литература[уреди]

  • Иван Очак „Југословени у Октобру“. Београд 1967. година.
  • Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971. година