Димитрије Еустатијевић

Димитрије Еустатијевић (ру. Dimitrie Eustatievici; 1730 – 1796) био је филолог, научник, службеник и педагог. Био је надлежан за све школе у Хабзбуршком царству чији су ђаци већински били православне вероисповести.

Биографија

Био је српског порекла. Одрастао је у румунској средини, Еустатијевић је рођен у селу Грид у округу Фогараш, данасРумунија. Потицао је из српске породице која је дошла из Старе Србије и дала православној заједници у тој области неколико свештеника и учитеља. Стекао је добро образовање, прво у румунској гимназији у Шчеји Брашовуљу, где је његов отац био протојереј цркве Светог Николе. Еустатијевићев отац је успео да обезбеди стипендију за свог сина. Студирао је на престижној Кијевској богословској академији а стипендију је давао српски епископ Висарион Павловић, који је спонзорисао српске и румунске матуранте средњих школа који су желели да постану настанивици. Након дипломирања 1753. године, Димитрије Еустатијевић је предавао у школи коју је завршио, у Шчеји Брашовуљу, у периоду од 1753. до 1762. године.

Јула 1761. године, Марија Терезија је потписала декрет којим је именовао епископа Дионисија Новаковића на епископску дужност у Трансилванији. Следеће године (1762), царица је издала нови декрет о толеранцији, овог пута праћен са једанаест услова који су имали за циљ да олакшају прелазак у гркокатолицизам. Управо у то време Еустатијевић је одлучио да постане преводилац и секретар владике Дионисија Новаковића, првог од тројице српских владика ( Дионисија Новаковића, Јована Поповића и Гедеона Никетића) у Рашинарију и Сибињу.

Владика Дионисије Новаковић је изабрао Сибињ уместо Брашова за своју резиденцију. Испрва је изнајмљивао кућу на две године. Током једног од његових одсуства, зграду је преузео шеф локалне поште, приморавајући владику да се пресели у сељачку кућу са три собе у Рашинарију која и данас постоји. Године 1764, на инсистирање својих свештеника, затражио је од покрајинске владе дозволу за изградњу сталне резиденције, али је захтев одбијен. Упркос препрекама које су му се наметнуле, Новаковић и Еустатијевићи су радили на обнови епархије. Новаковић је 1766. спровео попис становништва и утврдио да је под његовом јурисдикцијом 635.454 православаца. Следеће године је пописао 1224 свештеника у 44 архијерејска округа. Он је рукоположио 198 њих, док су остали рукоположени или у Влашкој и Молдавији или од стране српских епископа у Араду и Темишвару. Његови налази представљају најстарији детаљан списак православних свештеника у Трансилванији. Дионисије је направио неколико посета верницима и научио је румунски језик уз помоћ Еустатијевића.

Касније је Еустатијевић служио као секретар новог викара Јоана Поповића, протојереја у Хондолу, у округу Хунедоара, који је ту функцију обављао десет година, до 1784. године. Затим је, 6. новембра 1783. године, Гедеон Никетић постављен за епископа Трансилваније, рукоположен у Сремским Карловцима 9. маја 1784. године, а постављен у Сибињу 1. јула исте године. Гедеон Никетић је био последњи српски епископ коме је секретар био Димитрије Еустатијевић. Њих двојица су се познавали много година, јер је Гедеон био студент Кијевске теолошке академије у исто време када и Еустатијевић.

Године 1786. именован је за првог директора националних румунских и српских школа у Трансилванији и предавача првог педагошко-теолошког курса у Сибињу (1786–1795).

Говорио је српски, румунски, руски, мађарски, немачки, латински, грчки и старословенски језик. Еустатијевић је био човек високе културе, полиглота, приређивач уџбеника и приручника и преводилац.

Дела

• Саставио је низ уџбеника, приписује му се и неколико превода са руског и славеносербског језика.
• Прва позната румунска граматика из 1757. (остала у рукопису, објављена тек 1969);
• Уџбеник за аритметику и рачуноводство, Сибњ, 1789.
• Побожности и тумачења Јеванђеља о празницима и неким данима, Сибњ, 1790.
• Синопсис Старог и Новог завета. Сибињ, 1791.
• Баронијева црквена анализа (ревизија старијег делимичног превода, рукопис)
• Вероватно Катихизис, који је он започео, а наставио Николаје Стоика из Хатега, штампан у Бечу 1777. године, на српском, румунском и немачком језику, под насловом Мали катихизам или Кратка православна исповест невиђеног грчког закона
• Књига о животу Александра Великог

Види још

• Висарион Павловић
• Дионисије Новаковић
• Аврам Мразовић
• Теодор Јанковић Миријевски
• Атанасије Димитријевић Секереш
• Стефан Вујановски
• Урош Несторовић

Спољашње везе

• „Brașoveni celebri – Eustatievici Dimitrie (1730 – 1796)”. 14. 3. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)