Димитрије Митриновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Митриновић

DimitrijeMitrinovic.jpg

Информације
Датум рођења 1880.
Место рођења Доњи Поплат
Датум смрти 1953.
Место смрти Ричмонд код Лондона
Рад


Димитрије Митриновић (Доњи Поплат, 1887 — Ричмонд код Лондона, 1953) је био српски авангардни критичар, теоретичар, филозоф, есејист, песник и преводилац.

Живот[уреди]

Детињство је провео у Зовом Долу код Невесиња где су његови родитељи били учитељи.[1] Основну школу завршио је у Благају, гимназију у Мостару, а студије филозофије, психологије и логике у Загребу, Београду, затим у Бечу и Минхену. Апсолвирао је у Тибингену 1914. године.

Радио је у уредништву Босанске виле (19101913). Први светски рат провео је у Лондону, где је покренуо и уређивао часопис New Age (Ново доба), који је касније прерастао у часопис New Europe. Митриновић је такође и иницијатор Антибарбарус клуба, Адлеровог друштва за студије индивидуалне психологије.

Прву своју песму, Ленто долоросо, објавио је у Босанској вили 1905, под псеудонимом М. Димитријевић, под којим је и касније углавном објављивао поезију. Поред тог, користио је и псеудоним Антицус.

Поред Босанске виле, објављивао је песме и у часописима: Бранково коло (19061907, 19091911), Дело (1906), Нова искра (1906-1907), Срђ (1906-1908), Српски књижевни гласник (1906, 1908, 1911), Словенски југ (1908), Вардар (1910), Зора (1910), Хрватски ђак (1908-1909, 1911), Одјек (1912), Савременик (1911).

Митриновић је творац футуристичког манифеста у српској књижевности (Естетске контемплације, Босанска вила, 1913).

Поновно откривање дела Димитрија Митриновића заслуга је Предрага Палавестре. Он је, у хрестоматији Књижевност Младе Босне (Сарајево, 1965), у целини рехабилитовао Митриновића, вративши га у контекст српске авангарде. У том смислу, значајна је и Палавестрина монографија Догма и утопија Димитрија Митриновића. Почеци српске књижевне авангарде (Београд, 1977).

Референце[уреди]

  1. ^ МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ О НЕВЕСИЊУ (31 )Радио Невесиње, 19. 3. 2013.

Литература[уреди]

  • Гојко Тешић, Антологија песништва српске авангарде (1902—1934), Светови, Нови Сад, 1993.