Димитрије Митриновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Митриновић
DimitrijeMitrinovic.jpg
Пуно име Димитрије Митриновић
Датум рођења (1887-10-21)21. октобар 1887.
Место рођења Доњи Поплат
Датум смрти 28. август 1953.(1953-08-28) (65 год.)
Место смрти Ричмонд код Лондона

Димитрије Митриновић (Доњи Поплат, 1887 — Ричмонд код Лондона, 1953) је био српски авангардни критичар, теоретичар, филозоф, есејист, песник и преводилац.

Живот[уреди]

Рођен је у Поплату(у данашњој Општини Берковићи). Детињство је провео у Зовом Долу код Невесиња где су његови родитељи били учитељи.[1] Основну школу завршио је у Благају, гимназију у Мостару, а студије филозофије, психологије и логике у Загребу, Београду, затим у Бечу и Минхену. Апсолвирао је у Тибингену 1914. године.

Радио је у уредништву Босанске виле (19101913). Први светски рат провео је у Лондону, где је покренуо и уређивао часопис New Age (Ново доба), који је касније прерастао у часопис New Europe. Митриновић је такође и иницијатор Антибарбарус клуба, Адлеровог друштва за студије индивидуалне психологије.

Прву своју песму, Ленто долоросо, објавио је у Босанској вили 1905, под псеудонимом М. Димитријевић, под којим је и касније углавном објављивао поезију. Поред тог, користио је и псеудоним Антицус.

Поред Босанске виле, објављивао је песме и у часописима: Бранково коло (19061907, 19091911), Дело (1906), Нова искра (1906-1907), Срђ (1906-1908), Српски књижевни гласник (1906, 1908, 1911), Словенски југ (1908), Вардар (1910), Зора (1910), Хрватски ђак (1908-1909, 1911), Одјек (1912), Савременик (1911).

Митриновић је творац футуристичког манифеста у српској књижевности (Естетске контемплације, Босанска вила, 1913).

Поновно откривање дела Димитрија Митриновића заслуга је Предрага Палавестре. Он је, у хрестоматији Књижевност Младе Босне (Сарајево, 1965), у целини рехабилитовао Митриновића, вративши га у контекст српске авангарде. У том смислу, значајна је и Палавестрина монографија Догма и утопија Димитрија Митриновића. Почеци српске књижевне авангарде (Београд, 1977).

Референце[уреди]

  1. МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ О НЕВЕСИЊУ (31 )Радио Невесиње, 19. 3. 2013.

Литература[уреди]

  • Гојко Тешић, Антологија песништва српске авангарде (1902—1934), Светови, Нови Сад, 1993.

Спољашње везе[уреди]