Димитрије М. Леко

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Димитрије Леко.
Димитрије М. Леко
Датум рођења (1887-05-20)20. мај 1887.
Место рођења Београд
Краљевина Србија
Датум смрти 23. октобар 1964.(1964-10-23) (77 год.)
Место смрти Београд
СФР Југославија

Димитрије М. Леко (Београд, 20. мај 1887Београд, 23. октобар 1964) је био српски архитекта, професор и декан Архитектонског факултета Универзитета у Београду.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је од оца Марка, професора хемије и ректора Велике школе, и Данице рођене Антула. Основну школу, затим и Трећу београдску гимназију је завршио у Београду 1905. године. После тога је студирао архитектуру у Београду и Карлсруеу где је дипломирао 1912. године. Учествовао је у Другом балканском рату и у Првом светском рату. Запослио се 1913. у Министарству грађевина где је радио до 1933. године као пројектант јавних грађевина. Изабран је 1933. године у звање ванредног професора на Архитектонском одсеку тадашњег Техничког факултета Универзитета џ Београду на предмету Јавне грађевине. Други светски рат је провео у немачком заробљеништву.[2] У звање редовног професора унапређен је 1946. године. Декан Архитектонског факултета био је од 1954. до 1956. године. У пензију је отишао 1957. године.[1]

Његово најзначајније архитектонско дело је зграда у којој је било смештено Министарство социјалне политике и народног здравља у Београду, грађена 1932-1933.[1] Објављивао је и теоријске радове из области архитектуре.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад 2011, одредница „Леко, Димитрије М.“, стране 569-570. (COBISS.SR)
  2. Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Леко, Драгомир М.“ pp. 293. (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]