Димитрије Писковић Трнавац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ДИМИТРИЈЕ ПИСКОВИЋ
Датум рођења(1914-12-17)17. децембар 1914.
Место рођењаМрчајевци, код Чачка
 Краљевина Србија
Датум смрти7. септембар 1987.(1987-09-07) (72 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
СупругаСлавка Писковић
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411972.
Чингенерал-потпуковник
У току НОБ-акомандант 1. јужноморавске бригаде
командант 19. српске ударне бригаде
Народни херој од6. јула 1953.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден за војне заслуге
Орден партизанске звезде
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Партизански крст

Димитрије Писковић Трнавац (Мрчајевци, код Чачка, 17. децембар 1914Београд, 7. септембар 1987), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Димитрије Писковић Трнавац је рођен 17. децембра 1914. године у Мрчајевцима, код Чачка. По занимању је био металски радник. Постао је учесник Народноослободилачке борбе и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1941. године. Испрва се борио у чачанском крају. По повлачењу снага из околине Титовог Ужица, прешао је у Топлицу, где је био политички комесар чете, затим командант Топличког НОП одреда, командант 1. јужноморавског одреда, командант 1. јужноморавске и 19. српске ударне бригаде.

После рата и ослобођења Југославије, остао је у професионалној служби у Југословенској народној армији (ЈНА). Налазио се на дужностима команданта корпуса, начелника Штаба армије, Републичког секретара за народну одбрану СР Србије. Пензионисан је у чину генерал-потпуковника ЈНА, 1972. године.[1] Од 1962. до 1963. године налазио се на месту председника Фудбалског клуба „Партизан”.

Умро је 7. септембра 1987. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден за војне заслуге са великом звездом, два Ордена партизанске звезде са сребрним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден братства и јединства са сребрним венцем и Орден за храброст. Од иностраних се истиче Партизански крст НР Пољске. Орденом народног хероја је одликован 6. јула 1953. године.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982. 
  • Динић, Драгољуб Мића (1989). Топлички народноослободилачки партизански одред. Бајина Башта: Војноиздавачки и новински центар.