Димитрије П. Тирол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Тирол
DimitrijeTirol.jpg
Датум рођења (1793-05-31)31. мај 1793.
Место рођења Чаково
Аустријско царство, данас Румунија
Датум смрти 30. март 1857.(1857-03-30) (63 год.)
Место смрти Темишвар
Аустроугарска, данас Румунија

Димитрије П. Тирол (31. мај 179330. март 1857) је био српски писац, граматичар, географ, историчар, сликар портретиста, уредник календара и алманаха.

Биографија[уреди]

Димитрије П. Тирол рођен је у Чакову 31. маја 1793. године. Отац му се звао Панта Тирол, а мајка Магдалина рођена Капамаџија. Презиме Тирол породица је добила према натпису на кући „Код Тирола“ оца Панте, који се презивао Георгијевић.

Димитрије П. Тирол се школовао у Чакову, Бристу, Темишвару и Кечкемету. У Мезеберењу је завршио више разреде гимназије, а у Пожуну је био у Евангелистичком лицеју. 1813. године враћа се кући, у Чаково, где му 1815. умире отац. Потом Димитрије П. Тирол са мајком прелази у Темишвар да по очевој жељи изучи трговачки занат. Међутим, младића је више привлачила књига.

У Темишвару се оженио Христином Христифоровом 1817. године.

Био је велики поштовалац Вука Стефановића Караџића. За њега је Тирол сакупљао народне умотворине из Баната. Вук и његова породица у више наврата су уживали гостопримство Димитрија П. Тирола у Темишвару. Нажалост, Вук није узвраћао истом мером поштовање које му је Тирол указивао.

Године 1822. Тирол је превео Вукову „Граматику на немачки језик, без тога да је његово име наведено на издању (Лајпциг, Берлин 1824).

1828. Димитрије П. Тирол је основао заједно са архимандитом Павлом Кенгелцем и др Ђорђем Чокрљаном Содружество љубитеља књижества србског у Темишвару. Душтво је забрањено 1831. године.

1830. Димитрије П. Тирол са супругом прелази да живи у Србији. Настанили су се у Београду. Међутим одушевљење је брзо спласнуло, наиме, у Србији кнеза Милоша Обреновића није био лак живот. Ипак, Тирол је овде преводио, радио је на унапређењу културе и привреде. Држао је и часове синовима Јеврема Обреновића.

Тирол је као учитељ Милоша, сина господара Јеврема, 1839. године заједно са њим боравио у Русији. У Одеси је Тирол срео потомке оних Срба који су се половином 18. века из Хабзбуршке монархије иселили у Русију. Овде, између осталог, упознаје Димитрија Максимовића Књажевића, првог председника Одескога друштва историје и древности, чији су преци били Срби. Из Русије се вратио у јесен 1841. године.

Маја месеца 1841. године у Београду је основано Дружство србске словесности за које се Димитрије П. Тирол одавно залагао. Постао је члан Дружства и обављао дужност благајника. Априла 1842. Тирол је постављен на чело државне штампарије Србије.

Стицајем политичких промена у Србији, Димитрије П. Тирол напушта Београд и крајем 1842. године враћа се у Темишвар, где га затичу породични проблеми. У Темишвару се посвећује писању и превођењу. У томе га ремете дешавања 1848 - 1849. Због неприлика напушта Темишвар и једно време борави у Земуну.

1. маја 1848. учествује на Мајској скупштини у Сремским Карловцима.

Димитрије Г. Тирол - синовац Димитија П. Тирола био је академски образован, одличан сликар, који је углавном сликао портрете познатих личности свога доба.[1]

Године 1851. Тирол постаје професор српског језика у темишварској гимназији. Исте године је изабран и за директора месних српских школа. Тирол те године радио је на оснивању Дружства Читалишта у Темишварском предграђу Фабрики. Тирол 1855. године побољева.

Димитрије П. Тирол је умро 30. марта 1857. у Темишвару.

Књиге[уреди]

  • Привествователнаја книжица за премилу и прељубезну сербску јуност (Будим, 1818)
  • Немачка граматика за употребленије србске младежи (Будим, 1830)
  • Политическо земљописаније за употребленије србске младежи (Београд, 1832)
  • Начертаније Устава Ученога Србскога Друштва (Београд, 1835)
  • Сила пријатељства или Дон Жуан и Дона Теодора (Београд, 1835)
  • Мненије у употребљавању страдателне частице (Београд, 1837)
  • Подвиги Димитрија Максимовића Књажевића... (Београд, 1841)
  • Казивање старих Требјешана... (Београд, 1842)
  • Обштеупотребитељниј правопис србског језика... (Темишвар, 1852)
  • Списак членова Дружства Читалишта фабричког у Темишвару (Темишвар, 1854)
  • Високоблагородној Госпођи Екатерини Вуковићки... (Темишвар, 1854)
  • Огледи србског књижества за гимназијску младеж (Темишвар, 1855)

Алманаси[уреди]

  • Банатски алманах (Темишвар, 1827, 1828, 1829)
  • Уранија (Београд, 1837, 1838)

Календари[уреди]

  • Темишварски календар за 1854, 1855, 1856, 1857, 1858. годину (Темишвар, 1853, 1854, 1855, 1856, 1857)

Портрети (слике)[уреди]

Референце[уреди]

  1. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Димитрије П. Тирол" - живот и дело, Темишвар 2007. године

Литература[уреди]

  • Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: Димитрије П. Тирол, живот и дело (Темишвар, 2007)

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]