Димитрије Т. Леко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Т. Леко
Dimitrije T. Leko.jpg
Димитрије Т. Леко
Датум рођења (1863-01-22)22. јануар 1863.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Датум смрти 24. септембар 1914.(1914-09-24) (51 год.)
Место смрти Крагујевац
Краљевина Србија

Димитрије Т. Леко (Београд, 22. јануар 1863Крагујевац, 24. септембар 1914) је био познати српски архитекта и урбаниста, цинцарског порекла.

Биографски подаци[уреди]

Највећи део свог живота провео је у иностранству. Средњу школу је завршио у Винтертуру, а затим је студирао архитектуру у Цириху, Ахену и Минхену. По повратку у Београд, крајем 19. века, покушао је да примени модел савремене европске архитектуре и урбанизма у Београду. Леков брат је био познати хемичар Марко Т. Леко.

Дела[уреди]

Пројектовао је знамените београдске грађевине као што су Београдска метеоролошка опсерваторија[1] (1891), кућу породице Вучо у Делиградској улици (1893, кућа где је одрастао писац Александар Вучо и у којој је 1988. отворен први Макдоналдс у источној Европи[2]), зграду нове Војне академије у Немањиној улици (1899), у којој је од 2006. смештен Музеј града Београда[3][4], Палату Атина на Теразијама (1902), „Вучину кућу на Сави“ у Карађорђевој улици (1908), као и школе у Макензијевој и у Улици Гаврила Принципа и многе друге куће и виле.[5] Пројектовао је више објеката за једног од најбогатијих трговаца у Београду с краја 19. века, Ђорђа Вуча.

Леко је пројектовао и капелу изнад Ћеле-куле у Нишу.

Као урбаниста, освајао је прве награде на отвореним конкурсима за уређење Теразија, Малог Калемегдана, као и града Скопља. Ипак, ниједан од тих његових пројеката није остварен.

Леко као критичар[уреди]

Димитрије Т. Леко је био и један од првих критичара архитектуре и урбанизма у Србији. Важио је за оштрог и бескомпромисног критичара урбаног развоја Београда, кога су његови противници често етикетирали као исувише револуционарног и провокативног у својим критикама.[6] Неки од проблема на које је указивао почетком 20. века, као што су проблем уређења Теразијске терасе, као и обале Саве, до данас су остали нерешени.[7]

Слике дела[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Глас јавности: Прва метеоролошка станица
  2. Историја Макдоналдса у Србији
  3. Вечерње новости: Генералштаб на рулету
  4. Музеј града Београда - О нама
  5. Дивна Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815-1914, Београд, 1980.
  6. Б92: „Сви салонски људи и духови“
  7. Никола Б. Несторовић: Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Удружење југосл. инжењера и архитеката - Клуб архитеката, Београд, 1937

Спољашње везе[уреди]