Динарске планине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа Динарских планина
Велебит - са типичном одликом динарских планина - крашким рељефом

Динарске планине (Динариди или Динарски Алпи) јесу планински масив у јужној Европи, који се протеже западним делом Балканског полуострва кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Албанију.

Име[уреди]

Динарске планине су добиле име по планини Динари, која се налази на граници Далмације, Босанске крајине и Херцеговине.

Положај[уреди]

Динариди се пружају правцем северозапад-југоисток, пратећи Јадранску обалу, правцем познатим као „Динарски правац“. На северозападу се спајају са Јулијанским Алпима, а на југоистоку са Шарско-Пиндски планинским венцем. Дужина Динарског ланца је 645 km. Највиша планина су Проклетије са Језерским Врхом на 2.694 m надморске висине, а просечна висина планина је 1500-2200 m, док су планине на ободу ниже.

Геологија и геоморфологија[уреди]

Геолошки гледано овај планински масив представља ороген формиран током процеса Алпске орогенезе. Динарски ороген заправо представља деформисану маргину континенталне Јадранске микроплоче, преко које су обдуковани делови океанске коре океана Неотетиса[1]. И континентални делови (који су у тектонски нижој позицији) и обдуковани делови океанске коре (оригинално у тектонски вишој позицији услед процеса обдукције) су у периоду од горње креде до данас заједно деформисани током неколико тектонских фаза[1]. Кредна до доњомиоценска тектоника у подручју Динарида била је везана за фазе компресије, које су биле условљене конвергенцијом Јадранске микроплоче и европског континента (на истоку), а манифестована је набирањем у неколико фаза, као и активацијом великих навлака и реверсних раседа[2][3][4]. Претпоставља се да су ови тектонски услови били одговорни и за вишефазни олигоценско-миоценски калко-алкални магматизам[5][4][6][7]. Миоценска тектоника карактерише се екстензијом великих размера, која је у Динаридима пратила екстензионе процесе активне у Панонском басену. То је довело до формирања динарског језерског система, који је постојао све до горњег миоцена[8][5]. Период неотектонске активности у Динаридима карактерише се компресионом до транспресионом тектоником, која је условљена даљим сударањем Јадранске микроплоче и стабилног европског континента[9]. У подручју Динарида то доводи до сеизмичности, која је најјача на границама или близу граница плоча (далматинска обала) и постепено опада идући према унутрашњости континента.

Динариди су, макар према геолошким и тектонским карактеристикама подељени у две зоне: спољашње и унутрашње Динариде. Спољашњи део Динарида формиран је у карбонатима (кречњаци, доломити, доломитични кречњаци) Јадранске платформе. Због своје геолошке грађе, Динариди су узети као типичан пример развоја крашког процеса у свету[10]. Поједини геоморфолошки облици, које је Јован Цвијић проучавао управо на Динаридима, имају исти назив и у светској литератури (нпр. крашко поље, увала, шкрапа)[10]. Унутрашњи део Динарида има много сложенију геолошку грађу - у основи су ниско-метаморфне и седиментне стене континенталних јединица Јадранске микроплоче, а преко њих леже океанске стене, офиолити и офиолитски меланж, које потичу од океана Неотетиса.

Од геоморфолошких облика, најбројнији су облици крашког процеса, како површински, тако и подземни. Јављају се и облици флувијалног процеса, специфичних за крас (клисуре, кањони, слепе долине, понорнице, висеће долине). На високим планинама, присутни су и облици глацијалног процеса, као што су циркови, валови, морене, као и ледничка језера.

Становништво Динарског краја[уреди]

У Динарском крају постоји много остатака ранијих цивилизација. Римљанима је требало три века да покоре Илире, скривене у гудурама Динарида. У мирним временима месно становништво се често одлучивало на исељавање због лоших услова живота (непроходност, изолација, испрекиданост, лош квалитет земљишта, недостатак воде у многим деловима). Због тога је овај крај и данас слабо насељен, а шумарство и рударство и до данас су остале главне привредне гране овог краја.

Специфичност месног становништва је његова висина - сматра се да су људи из Динарског краја (тзв. „Динарци") највиши у Европи. По неким подацима просечан одрастао мушкарац висок је 185,6 см, док су жене ниже за неколико см.

Планине[уреди]

Ловћен је планина са веома приметним крашким рељефом

Најпознатије планине Динарског система су:

Језеро Ђурићи на Тари
Јахорина је најпознатији зимски туристички центар у Републици Српској

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Schmid S., Bernoulli D., Fügenschuh B., Matenco L., Schefer S., Schuster R., Tischler M., Ustaszewski K. 2008. The Alpine – Carpathian – Dinaride orogenic system: correlation and evolution of tectonic units. Swiss J. Geosci. 101: 139 – 183. doi: 10.1007/s00015-008-1247-3
  2. Zelić M., Marroni M., Pandolfi L., Trivić B. 2010b. Tectonic setting of the Vardar suture zone (Dinaric – Hellenic belt): The example of the Kopaonik area (southern Serbia). Ofioliti 35 (1): 49 – 69
  3. Ilić A., Neubauer F. Tertiary to recent oblique convergence and wrenching of the Central Dinarides: Constraints from a paleostress study. Tectonophysics 410: 465 – 484
  4. 4,0 4,1 Mladenović A., Trivić B., Cvetković V. 2015. How tectonics controlled post-collisional magmatism within the Dinarides: Inferences based on study of tectono-magmatic events in the Kopaonik Mts. (Southern Serbia). Tectonophysics 646: 36 - 49, doi: 10.1016/j.tecto.2015.02.001
  5. 5,0 5,1 Schefer S., Cvetković V., Fügenschuh B., Kounov A., Ovtcharova M., Schaltegger U., Schmid S. 2011. Cenozoic granitoids in the Dinarides of southern Serbia: age of intrusion, isotope geochemistry, exhumation history and significance for the geodynamic evolution of the Balkan Peninsula. Int. J. Earth Sci. 100: 1181 – 1206. doi: 10.1007/s00531-010-0599-x
  6. Prelević D., Foley S.F., Romer R.L., Cvetković V., Downes H. 2005. Tertiary ultrapotassic volcanism in Serbia: Constraints on petrogenesis and mantle source characteristics. J Petrol 46: 1443–1487
  7. Cvetković V., Prelević D., Downes H., Jovanović M., Vaselli O., Pécskay Z. 2004. Origin and geodynamic significance of Tertiary postcollisional basaltic magmatism in Serbia (central Balkan Peninsula). Lithos 73 (3-4): 161-186. doi:10.1016/j.lithos.2003.12.004
  8. Matenco L., Radivojević D. 2012. On the formation and evolution of the Pannonian Basin: Constraints derived from the structure of the junction area between the Carpathians and Dinarides. Tectonics 31: TC6007. doi:10.1029/2012TC003206
  9. Ustaszewski K., Herak M., Tomljenović B., Herak D., Matej S. 2014. Neotectonics of the Dinarides – Pannonian Basin transition and possible earthquake sources in the Banja Luka epicentral area. Journal of Geodynamics 82: 52 - 68, doi: 10.1016/j.jog.2014.04.006
  10. 10,0 10,1 Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]