Династија Ђин (1115–1234)
| Историја Кине | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| АНТИКА | |||||||
| Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
| Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
| Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
| Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
| Западни Џоу | |||||||
| Источни Џоу | |||||||
| Пролеће и Јесен | |||||||
| Зараћене државе | |||||||
| ЦАРСТВО | |||||||
| Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
| Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
| Западни Хан | |||||||
| Династија Син | |||||||
| Источни Хан | |||||||
| Три краљевства 220–280 | |||||||
| Веј, Шу и Ву | |||||||
| Династија Ђин 265–420 | |||||||
| Западни Ђин | |||||||
| Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
| Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
| Династија Суеј 581–618 | |||||||
| Династија Танг 618–907 | |||||||
| (Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
| Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
| Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
| Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
| Јужни Сунг | Ђин | ||||||
| Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
| Династија Минг 1368–1644 | |||||||
| Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
| САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
| Република Кина 1912–1949 | |||||||
| Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Династија Ђин (кинески језик: 金朝, пинјин: Jīn Cháo; џурџенски: Anchun Gurun; манџурски: Aisin Gurun; китански језик: Nik, Niku;[1][2]; монголски језик: Altan Ulus), такође позната као Џурџенска или Џурџијска династија је била династија џурџенских владара из клана Ванјан (完顏 Wáнyáн) која је у 12. и 13. веку владала подручјем данашње Манџурије, Руског далеког истока и северне Кине. Њени потомци су у 17. веку основали манџуријску династију Ћинг.
Историја[уреди]
Династију је 1115. год. основао џурџенски поглавица Ванјан Агуда (完顏阿骨打). У његово време су главни непријатељ Џурџа били Китани чија је Династија Љао владала северном Кином. Како би их поразили, Џурџи су склопили тзв. „Савез на мору” (海上之盟) с династијом Сонг која је владала јужном Кином. Захваљујући њему држава Љао је 1123. год. уништена. Међутим, само две године касније Џурџи су се, осетивши слабост цара Ћин-цунга окренули против својих савезника, напали их и почетком 1127. год. освојили кинеску престоницу Кајфенг заробивши Ћин-цунга и скоро све чланове његове породице. Остаци династије Сонг су се повукли на југ где су следећих пар деценија пружали отпор све док се споразумом у Шаоxингу (紹興和議) 1141. год. није успоставила река Хуај Хе као граница између две државе. Јужни Сонг је морао плаћати и данак од 250.000 таела и 250.000 пакета свиле сваке године (до 1164). Укратко, споразум је свео Јужни Сонг на полу-вазалну државу династије Ђин. Иако су се Џурџи масовно доселили у новоосвојена подручја на југу, њихова елита се релативно брзо синизирала, успркос покушаја појединих владара династије који су промовисали џурџенски језик и културу. Раздобље дугог мира и просперитета је окончано почетком 13. века када су Џурџи дошли у сукоб са Монголима и њиховим вођом Џингис Каном. На крају су Монголи под каном Огедејем, уз помоћ Јужног Сонга, 1232. год. напали династију Ђин и заузели Кајфенг. Следеће године је последњи цар Аи-цунг извршио самоубиство, окончавши тако династију Ђин.
Списак владара династије Ђин (1115—1234)[уреди]
Кинески: 金朝 (Jīncháo)
На власти од 1115. до 1234. године.
| Постхумно име1 | Храмовно име | Лично име2 | Владарско име | Период владавине |
|---|---|---|---|---|
| Конвенција за навођење: храмовно име. | ||||
| Цар Ву-јуен 武元皇帝 (Wǔyuán huángdì) |
Таи-цу 太祖 (Tàizǔ) |
Ван-јен А-гу-да 完颜阿骨打 (Wányán Āgǔdǎ) |
Шоу-гуо (收国) Тијен-фу (天辅) |
1115-1116 1117-1123. |
| Цар Вен-лије 文烈皇帝 (Wénliè huángdì) |
Таи-цунг 太宗 (Tàizōng) |
Ван-јен Ву-ћи-маи 完颜吴乞买 (Wányán Wúqǐmǎi) |
Тијен-хуи (天会) | 1123-1134. |
| Цар Сјао-ченг 孝成皇帝 (Xiàochéng huángdì) |
Сји-цунг 熙宗 (Xīzōng) |
Ван-јен Х’-ла 完颜合剌 (Wányán Hélá) |
Тијен-хуи (天会) Тијен-ђијен (天眷) Хуанг-тунг (皇统) |
1135-1138 1138-1141 1141-1149. |
| Краљ Хаи-линг 海陵王 (Hǎilíngwáng) |
нема | Ван-јен Ди-гу-наи 完颜迪古乃 (Wányán Dígǔnǎi) |
Тијен-д’ (天德) Џен-јуен (贞元) Џенг-лунг (正隆) |
1149-1153 1153-1156 1156-1161. |
| Цар Жен-сјао 仁孝皇帝 (Rénxiào huángdì) |
Ш’-цунг 世宗 (Shìzōng) |
Ван-јен Ву-лу 完颜乌禄 (Wányán Wūlù) |
Да-динг (大定) | 1161-1189. |
| Цар Јинг-сјао 英孝皇帝 (Yīngxiào huángdì) |
Џанг-цунг 章宗 (Zhāngzōng) |
Ван-јен Ма-да-г’ 完颜麻达葛 (Wányán Mádágé) |
Минг-чанг (明昌) Ченг-ан (承安) Таи-х’ (泰和) |
1190-1196 1196-1200 1200-1208. |
| Краљ Веи-шао 卫绍王 (Wèishàowáng) |
нема | Ван-јен Сјинг-шенг 完颜兴胜 (Wányán Xìngshèng) |
Да-ан (大安) Чунг-ћинг (崇庆) Џ’-нинг (至宁) |
1209-1212 1212-1213 1213. |
| Цар Шенг-сјао 圣孝皇帝 (Shèngxiào huángdì) |
Сјуен-цунг 宣宗 (Xuānzōng) |
Ван-јен Ву-ду-бу 完颜吾睹补 (Wányán Wúdǔbǔ) |
Џен-јоу (贞祐) Сјинг-динг (兴定) Јуен-гуанг (元光) |
1213-1217 1217-1222 1222-1223. |
| Цар Шун-ђинг 顺靖皇帝 (Shùnjìng huángdì) |
Аи-цунг 哀宗 (Āizōng) |
Ван-јен Нинг-ђија-су 完颜宁甲速 (Wányán Nìngjiǎsù) |
Џенг-да (正大) Каи-сјинг (开兴) Тијен-сјинг (天兴) |
1224-1232 1232 1232-1234. |
| Цар Мо 末帝 (Mòdì) |
нема | Ван-јен Ченг-лин 完颜承麟 (Wányán Chénglín) |
Шенг-чанг (盛昌) | 1234. |
| 1. Владари династије Ђин имали су комплексна постхумна имена. Ради прегледности, у табелама су дата скраћена постхумна имена. Целовита постхумна имена налазе се у списку владара на чланку о овој династији. | ||||
| 2. Владарска кућа династије Ђин није припадала националности Хан, него џурченској (кин. 女真, Nǚzhēn) односно манџурској народности. У табели су дата њихова џурченска лична имена. Кинеска имена која су користили дата су у чланку о овој династији. | ||||
Извори[уреди]
- ^ „关于契丹小字中的 “金””. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 18. 11. 2015.
- ^ 天朝万顺(岁)”臆解可以休矣
Литература[уреди]
- Serdarević, Seid, ур. (2002). The Times Povijest svijeta. Zagreb: Hena.com. ISBN 978-953-6510-62-7.
- Jing-shen Tao (1976). The Jurchen in Twelfth-Century China. University of Washington Press. ISBN 0-295-95514-7.
Спољашње везе[уреди]
| Династија Ђин на Викимедијиној остави. |