Династија Дандоло
Изглед
Дандоло | |
---|---|
Држава | Млетачка република |
Владарска титула | дужд |
Оснивач | Доминико Дандоло |
Посљедњи владар | Франческо Дандоло |
Владавина | 11-16. век |
Националност | Италијани |
Вјера | римокатоличанство |
Династија Дандоло је била племићка породица у Млетачкој републици која је дала четири дужда. Оснивач породице је био трговац по имену Доминико. Породица је постала веома утицајна почетком 12. века.[1] Њен најпознатији члан био је Енрико Дандоло, дужд који је иницирао Четврти крсташки рат. Овај рат резултирао је крсташким освајањем Цариграда и првим падом Византије. Династији Дандоло припадала је и једна српска краљица: Ана Дандоло, друга супруга Стефана Првовенчаног.[2]
Чланови
[уреди | уреди извор]Рани чланови
[уреди | уреди извор]- Доминико Дандоло (1085– јун 1107), племић из Сан Луке
- Пјетро Дандоло
- Боно Дандоло
- Витале Дандоло, судија, амбасадор у Ферари и "баило" Цариграда.
- Енрико Дандоло (око 1107–мај 1205), дужд Венеције (1192–1205)
- Рајнеро Дандоло (1204–42), адмирал, прокуратор и вицедужд
- Ана Дандоло (1217), српска краљица, супруга Стефана Првовенчаног.
- Рајнеро Дандоло (1204–42), адмирал, прокуратор и вицедужд
- Енрико Дандоло (око 1107–мај 1205), дужд Венеције (1192–1205)
- Енрико Дандоло (око 1100–1182), патријарх Града
- ?
- Гилберт Дандоло (1220–1279), адмирал
- Ђовани Дандоло, дужд Венеције (1280–89)
- Гилберт Дандоло (1220–1279), адмирал
- ?
14. век
[уреди | уреди извор]- Андреа Дандоло, праунук Пјетра Дандола[1]
- Франческо Дандоло
15. век
[уреди | уреди извор]- Јована Дандоло, дуждица Венеција (1457–62)
16. век
[уреди | уреди извор]- Зилија Дандоло, дуждица Венеција (1556–59)
- Матео Дандоло, амбасадор Венеције (1549)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Madden 2008, стр. 12
- ^ Коматина 2014, стр. 7–22
Литература
[уреди | уреди извор]- Loredan, Alvise (1981). I Dandolo. Dall'Oglio.
- Madden, Thomas F. (2008). Enrico Dandolo and the Rise of Venice. JHU Press. стр. 12—. ISBN 978-0-8018-9184-7.
- Ивана Коматина; Ана Дандоло – прва српска краљица?, Зборник Матице српске за историју 89, Нови Сад (2014), 7-22