Немањићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Династија Немањића)
Немањићи
COA Serbian Empire (1346-1371).png
Држава Рашка
Flag of Serbia 1281.svg Краљевина Србија
Застава Србије Српско царство
Српско царство Царство Симеона-Синише
Владарска титула Велики жупан, Краљ, Цар
Први владар Стефан Немања I
Посљедњи владар Урош Нејаки
Владавина 1166-1371
Вјера Православље
Грб Немањића

Немањићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века и остварила највеће проширење средњовековне Србије. Династија је названа по Стефану Немањи I, оснивачу династије који је повезан са Вукановићима по мушкој линији и са Војислављевићима по женској линији. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића. Како су Лазаревићи родбински повезани са династијом Бранковића, који су владали делом Срба до прве половине шеснаестог века постоји могућност да су по женској линији и ти Бранковићи били потомци Немањића.

Грб[уреди]

Главни чланак: Грб Немањића

Представљен је двоглавим белим орлом на црвеном пољу, који је преузет од византијског грба династије Палеолога. Двоглави орао је усвојен из византијске културе и убрзо је постао симбол српских краљева као и српске државе. Може се видети на каталонској мапи из 1339. где је престоница цара Душана означена двоглавим орлом, а тај исти симбол се налази и у манастиру Љевишка. Челенка је била омиљени део грба српске властеле и врло је присутна на новцу из тог периода, употребљавала се као грб, без штита.

Задужбине Немањића[уреди]

Главни чланак: Задужбине Немањића

Сви српски владари краљевске породице Немањића за собом су остављали задужбине, своје цркве и манастире, да искупе своје душе и покажу своју величину. Међу многобројним манастирима који су њихова задужбина, истичу се: Жича, Студеница, Милешева, Сопоћани, Хиландар, Грачаница, Свети Архангели, Бањска, Високи Дечани и други.

Стефан заједничко владарско име Немањића[уреди]

Оснивач династије јавља се у писаним изворима као Стефан Немања. Име Немања било је његово лично име, а име Стефан, које је настало од грчког Стефанос (Στεφανοσ), тј. „онај који је крунисан, који је овенчан”, је изгледа је употребљено управо у том значењу. Сви његови наследници који су владали или су били одређени за наследнике престола такође се јављају и са именом Стефан, тј. овенчани владар. Поред владарског имена Стефан они су имали и лично име. Зато се сви наследници Стефана Немање I у једнакој мери могу назвати Стефан Немањић. Немањићи се у писаним изворима (повељама) у правилу јављају потписани само са заједничким владарски именом Стефан, а њихова лична имена која су добили по рођењу ређе су записивана. Према писању Светог Саве у Студеничком типику, његов средњи брат који је, вероватно 1196. године, наследио оца на великожупанском престолу звао се као и њихов отац Стефан Немања.[1] Савин средњи брат код свих историчара данас јавља само под заједничким именом Стефан Немањић, или као Стефан Првовенчани, али нико га не назива његовим личним именом Стефан Немања II.

Владарска лоза Немањића[уреди]

Династија је дала једанаест владара, који су већином од Српске православне цркве канонизовани и зато се цела династија назива и Светородном. Владари из породице Немањић владали су Србијом од 1166. до 1371. године: Владари:

Остали владари:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Антологија српске књижевности, Свети Сава, Сабрана дела, стр. 69, 70, 75, 76. Приступљено 21. 5. 2016.
  2. Новаковић, Реља. Када се родио и када је почео да влада Стеван Немања, Историјски гласник бр. 3-4 (1958).  стр. 179, 186-187.
  3. 3,0 3,1 3,2 Логос (2016). стр. 125-131.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]