Династија Саксен-Кобург и Гота
| Династија Саксен-Кобург и Гота | |
|---|---|
| Владарска титула | војводе, краљеви, цареви (према периоду и држави) |
| Актуелни старјешина | Принц Хуберт (од 2025) |
| Владавина | 1680-1735 (Саксен-Залфелд); 1735-1826 (Саксен-Кобург-Залфелд); 1826-1918 (Саксен-Кобург-Гота); 1831-данас (Белгија); 1853-1910 (Португалија), 1887-1946 (Бугарска), 1901-2022 (Уједињено Краљевство), 1901-1950 (Индија) |
| Вјера | лутеранство, римокатолицизам, англиканство, православље |
Династија Саксен-Кобург и Гота (нем. Haus Sachsen-Coburg und Gotha) или сажето Саксен-Кобург-Гота, немачка је династија, односно огранак саксонске династије Ветин. Назив је добила по Војводству Саксен-Кобург и Гота, које је постојало у периоду од 1826. до 1918. године. Огранци династије су владали и неким другим државама, међу којима су: Краљевина Белгија (1831-данас), Краљевина Португалија (1853-1910), Бугарска (1887-1946), Уједињено Краљевство (1901-2022), Царевина Индија (1901-1950).[1]

Династија Саксен-Кобург-Гота је настала као један од изданака ернестинског огранка ветинске династије, која се првобитно поделила 1485. године,[2] након чега је 1547. године извршена нова територијална прерасподела,[3] а затим је у оквиру ернестинске линије дошло до накнадних деоба на неколико огранака, од којих је настала и ова династија. Владала је поседима у Тирингији,[4] првобитно око града Залфелда (од 1680. године), а потом и Кобурга (од 1735. године) и најзад Готе (од 1826. године), по чему је носила називе:
- 1680-1735: Саксен-Залфелд (нем. Sachsen-Saalfeld)
- 1735-1826: Саксен-Кобург-Залфелд (нем. Sachsen-Coburg-Saalfeld)
- 1826-данас: Саксен-Кобург-Гота (нем. Sachsen-Coburg und Gotha)
Огранак династије је 1831. године дошао на власт у Краљевини Белгији, али под притиском антигерманског расположења у народу због немачких злочина почињених током окупације Белгије у Првом светском рату, назив династије је 1920. године промењен и сведен на одредницу: династија Белгије (фр. Maison de Belgique, хол. Huis van België). Пошто је 1991. године у Белгији укинуто наслеђивање престола по искључивој мушкој линији, садашњег белгијског краља Филипа ће наследити ћерка, принцеза-престолонаследница Елизабета од Белгије.
Огранак династије Саксен-Кобург-Гота дошао је 1901. године на престоле Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске и Царевине Индије, али већ током Првог светског рата (1914-1918), британска краљевска кућа је 1917. године због антинемачког расположења у народу заменила свој немачки назив презименом Виндзор. Након смрти краљице Елизабете II (2022), британски престо је наследио њен син, краљ Чарлс III, који по очевој линији води порекло од династије Гликсбург, али по ступању на власт није променио династички назив.
-
Војводство Саксен-Залфелд међу осталим тирингијским државама (1680)
-
Војводство Саксен-Кобург-Гота међу разним тирингијским државама (1910)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Groß 2007.
- ^ Blaschke 2002, стр. 323-335.
- ^ Rudersdorf 2009, стр. 105-127.
- ^ Tebruck 2005, стр. 375–412, 589–591.
Литература
[уреди | уреди извор]- Blaschke, Karlheinz (2002). „Die Leipziger Teilung der wettinischen Länder von 1485”. Beiträge zur Verfassungs- und Verwaltungsgeschichte Sachsens: Ausgewählte Aufsätze von Karlheinz Blaschke. Leipzig: Leipziger Universitätsverlag. стр. 323—335.
- Groß, Reiner (2007). Die Wettiner. Stuttgart: Kohlhammer Verlag.
- Rudersdorf, Manfred (2009). . „Kursachsen im politischen System des Alten Reiches: Staatsbildung, Religionspolitik und dynastische Rivalität im Zeichen der wettinischen Weichenstellung von 1547” (PDF). Neues Archiv für sächsische Geschichte. 80: 105—127. Архивирано из оригинала 10. 03. 2026. г. Приступљено 11. 03. 2026.
- Tebruck, Stefan (2005). „Zwischen Integration und Selbstbehauptung: Thüringen im wettinischen Herrschaftsbereich”. Fragen der politischen Integration im mittelalterlichen Europa. Ostfildern: Jan Thorbecke Verlag. стр. 375—412, 589—591.