Династија Северни Сунг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кина за време династије Северни Сунг око 1111. године
Историја Кине
Историја Кине
АНТИЧКО РАЗДОБЉЕ
3 суверена и 5 царева
Династија Сја 2100–1600. п. н. е.
Династија Шанг 1600–1046 п. н. е.
Династија Џоу 1122–256 п. н. е.
  Династија Западни Џоу
  Династија Источни Џоу
    Период Пролећа и Јесени
    Период зараћених држава
ЦАРЕВИНА
Династија Ћин 221. п. н. е.–206. п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е.–220 не.
  Династија Западни Хан
  Династија Син
  Династија Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу & Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин 16 краљевстава 304–439
  Источни Ђин
Јужне и Северне династије 420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  ( Династија Северни Џоу 690–705 )
5 династија и
10 краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Династија Северни Сунг З. Сја
  Династија Јужни Сунг Ђин 1115–1234
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА
Република Кина 1912—1949
Народна Република
Кина

1949–
Република
Кина
1949–


Цар Таи-цу из династије Сунг, оснивач династије Сунг, око 1000. године
Пагода храма Лингјан у Шандонгу из 1063. године

Крајем 9. века велики је сељачки устанак готово уништио средишњу власт династије Танг. Кина је подијељена на 10 држава с малим остатком царства којим је владало пет династија у низу (тзв. Касни Лијанг).

У јануару 960. године, генерал Чао Кјанг-јин је извршио државни удар који је искористио Сунг Таи-цу (Цар Таи-цу из династије Сунг) да се докопа пријестола. Вешти војни и политички вођа Таицу је постао први царе нове династије Сунг. Он је успео да уједини Кину и уништи претњу са севера, али династија Сунг никада није повратила под своју власт Анам (северни Вијетнам), а китанска држава Лијао још увек је заузимала гранична подручја на североистоку где су основали своје царство у Манџурији и унутрашњој Монголији. На северозападу су Тагнути основали снажно царство Си Сја. Та су подручја остала под страном влашћу до 1368. године.

Нова држава била је разједињенија него што је била у време династије Танг, а и војно слабија. Међутим, „Царски владајући састав” још је више поједностављен и установљена је управа чиновника по заслузи. То је било и раздобље брзога господарског развоја. У раздобљу од 750. до 1100. становништво се готово удвостручило, углавном због ширења узгоја пиринча (која потиче из југоисточне Азије) у средишњој и јужној Кини што је довело до стварања вишкова хране[1]. Ово повећање броја становника је био разлог што се средишња власт повукла из свестраног и темељног управљања трговином и она је препуштена слободном тржишту. Трговина је надаље досегла већи развој употрабом папирног новца, те великом концентрацијом трговине око прве престонице Сунга, Кајфенга. Кајфенг је био и средиште канала (Велики канал) и мреже путева државе Сунг.

Списак владара династија Северни Сунг[уреди]

Постхумно име1 Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине
Конвенција за навођење: храмовно име.
Цар Да-сјао
大孝皇帝 (Dàxiào huángdì)
Таи-цу
太祖 (Tàizǔ)
Џао Куанг-јин
赵匡胤 (Zhào Kuāngyìn)
Ђијен-лунг (建隆)
Ћијен-д’ (乾德)
Каи-бао (开宝)
960-963
963-968
968-976
Цар Ву-вен
武文皇帝 (Wǔwén huángdì)
Таи-цунг
太宗 (Tàizōng)
Џао Гуанг-ји
赵光义 (Zhào Guāngyì)
Таи-пинг-сјинг-гуо (太平兴国)
Јунг-сји (雍熙)
Дуан-гунг (端拱)
Чун-хуа (淳化)
Џ’-дао (至道)
976-984
984-987
988-989
990-994
995-997
Цар Јуен-сјао
元孝皇帝 (Yuánxiào huángdì)
Џен-цунг
真宗 (Zhēnzōng)
Џао Д’-чанг
赵德昌 (Zhào Déchāng)
Сјен-пинг (咸平)
Ђинг-д’ (景德)
Да-џунг-сјанг-фу (大中祥符)
Тијен-сји (天禧)
Ћијен-сјинг (乾兴)
998-1003
1004-1007
1008-1016
1017-1021
1022
Цар Минг-сјао
明孝皇帝 (Míngxiào huángdì)
Жен-цунг
仁宗 (Rénzōng)
Џао Шоу-ји
赵受益 (Zhào Shòuyì)
Тијен-шенг (天圣)
Минг-дао (明道)
Ђинг-јоу (景祐)
Бао-јуен (宝元)
Канг-динг (康定)
Ћинг-ли (庆历)
Хуанг-јоу (皇祐)
Џ’-х’ (至和)
Ђија-јоу (嘉祐)
1023-1032
1032-1033
1034-1038
1038-1040
1040-1041
1041-1048
1049-1054
1054-1056
1056-1063
Цар Сјуен-сјао
宣孝皇帝 (Xuānxiào huángdì)
Јинг-цунг
英宗 (Yīngzōng)
Џао Цунг-ш’
赵宗实 (Zhào Zōngshí)
Џ’-пинг (治平) 1063-1067
Цар Шенг-сјао
圣孝皇帝 (Shèngxiào huángdì)
Шен-цунг
神宗 (Shénzōng)
Џао Џунг-џен
赵仲针 (Zhào Zhòngzhēn)
Сји-нинг (熙宁)
Јуен-фенг (元丰)
1068-1077
1078-1085
Цар Џао-сјао
昭孝皇帝 (Zhāoxiào huángdì)
Џ’-цунг
哲宗 (Zhézōng)
Џао Јунг
赵佣 (Zhào Yōng)
Јуен-јоу (元祐)
Шао-шенг (绍盛)
Јуен-фу (元符)
1086-1094
1094-1098
1098-1100
Цар Сјен-сјао
显孝皇帝 (Xiǎnxiào huángdì)
Хуи-цунг
徽宗 (Huīzōng)
Џао Ђи
赵佶 (Zhào Jí)
Ђијен-џунг-ђинг-гуо (建中靖国)
Чунг-нинг (崇宁)
Да-хуан (大欢)
Џенг-х’ (政和)
Чунг-х’ (重和)
Сјуен-х’ (宣和)
1101
1102-1106
1107-1110
1111-1118
1118-1119
1119-1125
Цар Жен-сјао
仁孝皇帝 (Rénxiào huángdì)
Ћин-цунг
钦宗 (Qīnzōng)
Џао Дан
赵亶 (Zhào Dǎn)
Ђинг-канг (景康) 1125-1127
1. Владари династије Сунг имали су комплексна постхумна имена. Ради прегледности, у табелама су дата скраћена постхумна имена. Целовита постхумна имена налазе се у списку владара на чланку о овој династији.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Boston; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Houghton Mifflin. pp. 156-167. ISBN 0-618-13384-4. 

Литература[уреди]

  • Boston; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Houghton Mifflin. pp. 156-167. ISBN 0-618-13384-4. 
  • Serdarević, Seid, ed. (2002). The Times Povijest svijeta. Zagreb: Hena.com. ISBN 978-953-6510-62-7. 

Спољашње везе[уреди]