Династија Суеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кина под династијом Суеј (тамноцрвено) око. 609.
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Династија Суеј је била династија кинеских царева, основана године 581. у северној Кини од стране Јанг Ђијена, дотадашњег службеника, односно регента династије Северни Џоу, који је за себе узео име цар Вен. Године 589. његове трупе су заузеле јужну Кину, окончавши владавину последње јужне династије Чен и тако поновно ујединивши Кину након четврт века разједињености. Настојећи учврстити своје достигнуће цар Вен, исто као и његов син и наследник цар Јанг су извели низ далекосежних реформи, пре свега усмерених на стандардизацију новца, систем једнаких поља (који је требало да смањи социјалне разлике међу поданицима), обнову Великог зида, нови управни систем познат коа Три одељења и Шест министарстава, промовисање будизма, и што се често сматра најважнијим, довршетак Великог канала који је први пут створио прометну везу Северне и Јужне Кине, и тако у следећим вековима омогућио обнову културних веза и националног јединства.

Вен је све те реформе спроводио с недостатком било каквих скрупула и обзира према поданицима, а што је посебно дошло до изражаја код његовог сина и наследника Јанга коме су недостајале његове политичке способности. Његови мегаломански пројекти, а посебно катастрофални походи на корејску државу Когуре су финансијски, људски и материјално исцрпели његове поданике, а што се од почетка 610-их одразило кроз низ сељачких устанака и побуна, који су на крају довели до Јанговог убиства. Кратки период метежа , међутим, брзо је окончан и власт је преузела Династија Танг која ће, темељећи се на достигнућима Суејја, створити дуг период мира, благостања и напретка. То је разлог због којих кинески историчари воле династију Суеј успоређивати с ранијом династијом Ћин која је такође кратко трајала, али створила темељ за далеко успешнију династију Хан.

Династија Суеј[уреди]

Кинески: 隋朝 (Suícháo)

Династија Суеј је била на власти од 581. до 618. године.

Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине
Конвенција за навођење: постхумно име.
Цар Вен
文帝 (Wéndì)
Гао-цу
高祖 (Gāozǔ)
Јанг Ђијен
杨监 (Yáng Jiān)
Каи-хуанг (开皇)
Жен-шоу (仁寿)
581-600
601-604.
Цар Јанг
炀帝 (Yángdì)
Ш’-цу
世祖 (Shìzǔ)
Јанг Гуанг
杨广 (Yáng Guǎng)
Да-је (大业) 604-617.
Цар Гунг
恭帝 (Gōngdì)
нема Јанг Јоу
杨侑 (Yáng Yòu)
Ји-нинг (义宁) 617-618.
Цар Лунг
隆帝 (Lóngdì)
нема Јанг Хао
杨浩 (Yáng Hào)
нема 618.
Цар Аи
哀帝 (Āidì)
нема Јанг Дунг
杨侗 (Yáng Dòng)
Хуанг-таи (皇泰) 618-619.

Литература[уреди]

  • Bingham, Woodbridge. 1941. The Founding of the T'ang Dynasty: The Fall of the Sui and Rise of the T'ang. Baltimore: Waverly Press.
  • Wright, Arthur F. 1978. The Sui Dynasty: The Unification of China. A.D. 581-617. Alfred A. Knopf, New York. ISBN 978-0-394-49187-5 ; 0-394-32332-7 (pbk).
  • Ebrey, Patricia (1996). The Cambridge Illustrated History of China. Hong Kong: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43519-2. 

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Južne i Sjeverne dinastije
Dinastije u kineskoj historiji
581 – 619
Наследник:
Dinastija Tang