Дионисије Ареопагит
Дионисије Ареопагит (грч. Διονύσιος ὁ Ἀρεοπαγίτης) је био атински судија који је у хришћанство обраћен након беседе апостола Павла у атинском ареопагу. Према Дионисију Коринтском (кога наводи Евсевије Цезарејски) он је постао први атински епископ и касније је мученички пострадао у Атини.[1][2] Убраја се у седамдесет малих апостола.
Живот
[уреди | уреди извор]Дионисије потиче из знамените незнабожачке породице и одрастао је у Атини. Изучавао је филозофију, због чега је и отишао на усавршавање у Египат, у Илиопољ, где је Дионисије изучавао астрономију. Након повратка из Египта он се оженио и постао члан већа Ареопага. А када свети апостол Павле, дошао у Атину, проповедаше усред Ареопага пред старешинама Христа распета и васкрсла, тада Дионисије, пажљиво слушајући речи светог апостола, стаде се насамо расправљати с Павлом. И апостол Павле упита Дионисија: Којег Бога ви овде поштујете? - Дионисије му показа у граду богове: Хроноса, Афродиту, Зевса, Хефеста, Хермеса, Диониса, Артемиду, и многе друге. Разгледајући заједно с Дионисијем те богове, апостол Павле нађе једно идолиште на коме беше написано: Богу непознатоме. И он упита Дионисија: А ко је тај "Непознати Бог"? Дионисије одговори: To je онај који се још није јавио међу боговима, али ће у своје време доћи. To je онај Бог који ће царовати над небом и земљом, и његовом царству неће бити краја.[3] На основу тих самих речи Дионисијевих свети апостол му објави да је тај Бог већ дошао, да се родио од Пресвете Приснодјеве Марије, и прикован на крсту пострадао ради спасења људи. Његово страдање сунце није могло да гледа, зато је помрчало и читава три сата није давало своју светлост васељени. Тај исти Бог васкрсе из мртвих и узнесе се на небо. Стога, Дионисије, заврши своју реч свети апастол Павле, Њему веруј, и Њега познај, и истински послужи истинитоме Богу, Исусу Христу. Убрзо након тога Дионисије одлази на трогодишње путовање са Павлом, а касније одлази у Галију да проповеда.
Списи
[уреди | уреди извор]
За Дионисија Ареопагита се везују следећи сачувани списи:
- О именима Божјим
- О мистичном богословљу
- О небеској јерархији
- О црквеној јерархији
као и десет писама упућених различитим особама.
Ипак, многи научници указују на чињеницу да његови списи никако не могу бити из апостолских времена и да су настали пар векова касније. Детаљна истраживања установила су велику зависност ових списа од идеја неоплатоничара Прокла, који је умро 485. године.[4] Зато се њихов аутор неретко назива Псеудо Дионисије Ареопагит.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Eusebius, Historia Ecclesiae III: iv
- ^ „Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит”. СПЦ. Приступљено 25. 1. 2025.
- ^ „Српска православна црква”.
- ^ O Dionisiju Areopagitu Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. децембар 2007), Приступљено 1. април 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
