Дионисије II Цариградски
Дионисије II Цариградски | |
|---|---|
 | |
| Место рођења | Константинопољ |
| Датум смрти | 1556 |
| Место смрти | Константинопољ |
Дионисије II Цариградски (грч. Διονύσιος; умро јула 1556) био је васељенски патријарх Цариграда од 1546. до 1556. године.
Живот
[уреди | уреди извор]Дионисије је рођен у Галати (данас део Истанбула).[1] Године 1516.[2] Постављен је за митрополита Никомедије, а за епископа га је рукоположио патријарх Теолепт I Цариградски. [1]
Дионисија је патријарх Јеремија I Цариградски одредио за свог наследника, и након Јеремијине смрти, он је заправо изабран 17. априла 1546. године[2]:39 подржано народним манифестацијама и против нада Светог синода.[3] Током свог патријаршијског мандата окривљен је за повећање накнаде за именовање (пештеш) која се дугује османском султану на три хиљаде екуа и за рушење, по наређењу султана, великог крста на крову цркве Богородице Памакаристос, у то време седишта патријаршије.[4]
Значајнији догађај његовог патријаршије било је путовање младог митрополита Цезарије, Митрофана III Цариградског, у Италију 1546. године, који ће годинама касније постати патријарх. Дионисије II је послао Митрофана у Венецију углавном да прикупи средства, али је Митрофан отишао и у Рим и састао се са папом. Године 1548. ове вести изазвале су велику забринутост код дела грчког становништва Цариграда, са нередима и покушајем убиства Дионисија II, који је сматран подједнако кривим као и Митрофан.[5] Дионисије II је био на ивици свргавања, али против њега нису предузете никакве мере јер је уживао подршку Сулејмана Величанственог.[6]
Дионисије II је владао до своје смрти. Датум његове смрти је предмет расправе међу научницима, а предложени су различити датуми, као што су 1554. и 1555. година, али тачан датум изгледа да је јул 1556. године,[2]:46 закључак који поткрепљују документи Млетачке републике.[5] Сахрањен је у манастиру Камариотиса на острву Халки.[1]
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Dionysios II”. Ecumenical Patriarchate. Приступљено 18. 6. 2011.
- ^ а б в Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press. ISBN 978-1-4344-5876-6.
- ^ Runciman, Steven (1985). The Great Church in captivity
. Cambridge University Press. стр. 199. ISBN 978-0-521-31310-0.
- ^ R. Janin (1956). „Costantinople, Patriarcat grec”. Dictionnaire d'histoire et de géographie ecclésiastiques. 13. Paris: Letouzey et Ané. 677.
- ^ а б Moustakas Konstantinos. „Dionysius II of Constantinople”. Encyclopaedia of the Hellenic World, Asia Minor. Архивирано из оригинала 17. 9. 2011. г. Приступљено 18. 6. 2011.
- ^ Frazee, Charles (2006). Catholics and sultans - the church and the Ottoman Empire, 1453–1923. London: Cambridge University Press. стр. 29. ISBN 0-521-02700-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Frazee, Charles A. (2006). Catholics and Sultans - The Church and the Ottoman Empire 1453–1923. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521027007.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
