Дисгнатија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дисгнатија
Pre-surgery.PNG
Мандибуларна прогенија
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностМаксилофацијална хирургија
ICD-10Q10.0Q18.0
ICD-9-CM524.10
DiseasesDB29354
MedlinePlus003026
MeSHD011378

Дисгнатија је ненормалан изглед лица и поремећај загрижаја са или без поремећених односа вилица према бази лобање. Она може бити симетрично или асиметрично заступљена. Нормалан изглед вилица насупроз дисгнатији носи назив еугнатија.[1] Дисгнатија је због естетских и функционалних деформитети лица и вилица праћена је поред поремећаја једне или више од функција и психичким сметњама због нарушеног естетског изгледа, без обзира на пол и доба живота. Узроци настанка дисгнатија су бројни и због тога је понекад немогуће установити који су етиолошки фактори - ендогени или егзогени, имали пресудан утицај.

Етиологија[уреди]

Изроци дисгнатије могу бити различити:

  • Тако нпр. код праве прогеније, лажне прогеније, прогнатија, као и дубоког загризжаја, наследни фактори играју значајну улогу.
  • Такође код урођених расцепа непца могу се развити дисгнатије, као што је хипоплазија горње вилице, а може бити узрокована и постоперативним ожиљцима.
  • Функционалне сметње које настају код дисгнатија доводе до отежане проходности дисајних путева, јер због отежаног дисања на нос, пацијент дише на отворена уста. При томе недостаје стимулативно дејство доње на горњу вилицу. У пределу горње вилице настаје сужење у премоларној региону, са високим готским непцем, а не ретко и протрузијом горњих фронталних зуба.
  • Недовољно учешће доње вилице у сисању, доводи до недостатка надражаја за раст и она остаје у дисталном положају. Настаје деформитет у виду микрогеније.
  • Због лоше навике, као што је систање палца, доња вилица је - услед вертикалног притиска палца - потиснута према назад. При хоризонталном положају палца приликом сисања, настаје отворени загрижај у пределу фронта, због сметњи у развоју секутића горње и доње вилице.
  • Ако дође до оштећеења у пределу зглоба, тј, зоне раста доње вилице, долази до заостајања у развоју са оштећене стране.
  • Дисгнатије настале услед трауме у пределу тела доње вилице, изузетно су ретке. Нелечени преломи у пределу горње вилице такође могу бити узрок настанка дисгнатије.
  • Примена ваздушне терапије у дечијем узрасту може бити један од узрока заостајања у развоју и појаве дисгнатије.

Врсте дисгнатија[уреди]

Дисгнатија Слика Опис промена
Прогенија
  • Мандибуларна прогнатија, или прогенија је аномалија изгледа код које је су брада и зуби доње вилице померени према напред.
  • Настаје као последица пораста тела доње вилице, рамуса мандибуле или тупог угла.
  • Код прогеније постоји и тзв. позитивна инцизална степеница.
Псеудопрогенија
  • Лажна прогенија или псеудопрогенија је аномалија изгледа у којој је величина доње вилице нормална, док је горња вилица заостала у расту.
Прогени принудни загрижај
Zahnfehlstellung Angle-Klasse III.jpg
  • Прогени принудни загрижај је аномалија изгледа у коме су су секутићи доње вилице, испред горњих, уз непоремећен међусобни однос положаја вилица.
Микрогенија
  • Мала мандибула, микрогенија или ретрогенија је аномалија изгледа подразумева дистални положај браде, настао услед дисталног померања доње вилице или мале доње вилице.
Микрогнатија
Maxillary Hypoplasia 1.jpg
  • Микромаксила или микрогнатија подразумева абнормално малу неразвијену горњу вилицу, односно средњу трећину лица.
Макрогенија
  • Мандибуларна макрогнатија, макромандибула или макрогенија је у целости гледано абнормално увећање доње вилице (нпр, код акромегалије).
Латерогенија
  • Латерогнатија је аномалија у којој је дошло до бочног померање доње вилице услед појачаног или смањеног развитка једне половине мандибуле.
Прогнатија
  • Максиларна прогнатија или прогнатија подразумева истуреност горње вилице или алвеоларног гребена зуба.
  • Уколико је горња вилица померена према напред, и не постоји разлика између апикалне базе и зубног лука, то стање се назива прогнатији горње вилице (максиларна протрузија).
  • Уколико је померен алвеоларни гребен заједно са зубима према напред уз постојање дијастема, при чему постоји разлика између апикалне базе и зубног лука, то стање се назива алвеоларна протрузија.
Апертогнатија
  • Отворени загрижај или аперогенија је стање у коме горњи од доњих зуби, када су затворене вилице, не досежу оклузалну раван.
  • Отворени загрижај се може јавити у пределу фронта, бочно у премоларној и моларној регији, или су у контакту само задњи молари, када се ова аномалија загрижаја назива бочна или тотална апертогнатија.
Укрштени загрижај
  • Укрштени загрижај је облик дисгнатије код кога је дошло до парцијалног или тоталног померања зуба доње вилице према латерално у односу на нормалну оклузију.
Хемихипертрофија лица
  • Хемихипертрофија лица је стање у коме је парцијално или тотално увећана једна страна лица.
Хемиатрофија лица
  • Хемиатрофија лица је стање неразвијеност једне половине лица, како коштаног ткива, тако и осталих захваћених меких ткива.
Дизостозе
  • Дизостозе су конституционални поремећаји у развоју коштаног ткива различите врсте.
  • Према етиологији нанстанка оне су различите морфологије и зато имају и различите клиничке слике.
  • У пределу лица и вилица то су: лат. dysostosis mandibularis, dysostosis mandibulofacialis, dysostostis otomandibularis, dysostosis cleidocranialis, dysostosis craniofacialis.[2]

Терапија[уреди]

Свака дисгнатија у периоду раста захтева, у већу или мањи ортодонтски захват. Хируршко лечење се спроводи по завршетку раста детета односно адолесцента, у начелу после 18-те године живота, јер сбваки оперативни захвати пре завршетка раста у себи најчешће крије велики проценат опасности од рецидива. Да би се постигли што бољи резултати у лечењу дисгнатија, неопходна је добро постављена индикација и искуство хирурга.

Уколико, из различитих разлога, истекне период који је адекватан за ортодонтско лечење, успешност лечење је незадовољавајућа јер примена само конзервативним метода није довољна. Ортодонтски третман може бити неуспешан из више разлога, између осталог и због недовољне сарадње пацијента.

Ортодонтска терапија данас се код већег броја пацијената може спровести и код одраслих особа, али је то најчешће дуготрајан процес уз употребу фиксних апарата, које због животних професија, пацијенти нераддо прихватају увек да дуго носе. Као алтернатива у терапији код ових пацијената долази у обзир оперативно лечење.

Као претходну меру за што успешнији хируршки захват спроводе се реоперативни ортодонтски третман. Класичан пример је ускост горње вилице коју треба кориговати пре оперативног захвата праве прогеније.

Извори[уреди]

  1. ^ Piščević A. Urođeni i stečeni deformiteti lica i vilica U: Maksilofacijalna hirurgija, Urednik Prof. dr Miodrag Gavrić
  2. ^ Shaw WC, Turbill E. Public health aspects of oral diseases and disorders: dentofacial irregularities. Chapter 9f. In: Pine C, Harriy R, editors. Community oral health. 2nd edn. London: Quintessence; 2007. 227-239

Литература[уреди]

  • Shaw WC, Richmond S, O'Brian. The use of occlusal indices: A Europian perspective. Am J Orthod Dentofac Orthop. 1995;107:1-9.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).