Диселдорфска школа

С Википедије, слободне енциклопедије

Стара академија у Диселдорфу[1][2] Андреаса Ахенбаха 1831. године.

Диселдорфска школа је назив за групу немачких уметника. Назив је добила по граду Диселдорфу где су ови уметници студирали.[3] Своје радове излагали су у Диселдорфској галерији у Њујорку. На њеном челу био је у периоду од 1826. до 1859. године Вилхелм фон Шадов који је био управник академије.[4] На радовима ових сликара заступљене су религијске и историјске теме, жанр сликарство и пејзажи. У почетку снажан утицај на ову групу извршили су Назарени[5][6] и романтика да би се касније све више окретали натуралистичком[7] [8] начину приказивања. Између осталих чланови групе били су Карл Фридрих Лесинг, Јохан Питер Хазенклевер и браћа Ахенбах. Ка бидермајерском жанру сликарству[9] школа се усмерила после сецесионистичког струјања појединих чланова 40-их година 19. века.

Преглед[уреди | уреди извор]

Рад Диселдорфске школе карактеришу фино детаљни, али фантастични пејзажи, често са религиозним или алегоријским причама смештеним у пејзажима. Главни чланови Диселдорфске школе заговарали су „пленерско сликарство“[10][11] и имали су тенденцију да користе палету са релативно пригушеним и уједначеним бојама. Диселдорфска школа је настала и била је део немачког романтичарског покрета. Истакнути чланови Диселорфове школе били су фон Шадов, Карл Фридрих Лесинг, Јохан Вилхелм Ширмер, Андреас Ахенбах, Ханс Фредрик Гуде, Адолф Тидеманд, Освалд Ахенбах и Адолф Шредтер.[12]

Диселдорфска школа је имала значајан утицај на Школу реке Хадсон у Сједињеним Државама, а многи истакнути Американци су се школовали на Диселдорфској академији и показују утицај Диселдорфске школе, укључујући Џорџа Калеба Бингама, Дејвида Едварда Кронина, Истмана Џонсона, Вортингтона Витреџа, Ричард Кејтон Вудвил, Вилијам Стенли Хаселтајн, Џејмс Мекдугал Харт, Хелен Сирл и Вилијам Морис Хант, као и немачки емигрант Емануел Лојце. Алберт Бирштат се пријавио, али није прихваћен. Његов амерички пријатељ Вортингтон Витриџ постао му је учитељ док се школовао у Диселдорфу.

Између 1819. и 1918. године, око 4000 уметника[13][14] припадало је Диселдорфској сликарској школи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „World Class: The Düsseldorf School of Painting 1819–1918”. Архивирано из оригинала 28. 5. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2019. 
  2. ^ Wend von Kalnein, Rolf Andree and Ute Ricke-Immel, The Hudson and the Rhine: Die Amerikanische Malerkolonie in Düsselsdorf im 19. Jahrhundert, exhibition catalog, Kunstmuseum Düsseldorf, 1976.
  3. ^ Als die zu betrachtende Zeitspanne der Düsseldorfer Malerschule hat sich unter Einbeziehung des Langen 19. Jahrhunderts der Zeitraum von 1819, das Jahr der preußischen Neugründung der Kunstakademie Düsseldorf und des Beginns des Direktorats von Peter Cornelius, bis 1918, das Jahr des Endes des Ersten Weltkriegs und des Deutschen Kaiserreichs, allgemein durchgesetzt. Der vom Kunsthistoriker Wolfgang Hütt vertretene Ansatz, das Jahr 1869 als das Datum einer gescheiterten Künstler-Revolte gegen das Direktorat einer „junkerlich-preußischen Beamtenbürokratie“ unter Hermann Altgelt als Ende der Düsseldorfer Malerschule zu betrachten, setzte sich nicht durch. – Vgl. Wolfgang Hütt: Die Düsseldorfer Malerschule 1819–1869. VEB E. A. Seemann Buch- und Kunstverlag, Leipzig 1983, S. 250 f.
  4. ^ Schadow and his students "bildeten den Krystallisationspunkt, um den sich in späteren Jahren die Düsseldorfer Schule anlegte". Wolfgang Müller von Königswinter: Düsseldorfer Künstler aus den letzten fünfundzwanzig Jahren. Leipzig, 1854, S. 1
  5. ^ Nationalgalerie (Berlin), and Françoise Forster-Hahn. 2001. Spirit of an Age: Nineteenth-Century Paintings From the Nationalgalerie, Berlin. London: National Gallery Company. p. 26. ISBN 1857099605
  6. ^ Novak, Rev. Fr. Kenneth (новембар 2003). „The Art of Bueron”. The Angelus Online. Приступљено 2023-03-19. 
  7. ^ Sarah Dillon and Amy Raffel (октобар 2014). „Italian Renaissance Art (1400–1600)”. Art History Teaching Resources. AHTR. Приступљено 6. 11. 2021. 
  8. ^ „Metropolitan Museum of Art”. Metmuseum.org. 2014-06-02. Приступљено 2014-07-15. 
  9. ^ „Biedermeier – Elegant, Simple Interior Design”. Biedermeier.us. Архивирано из оригинала 25. 07. 2013. г. Приступљено 2013-06-27. 
  10. ^ Collins Australian Dictionary - the Foremost Authority on the language of today Harper Coliins. Pymble 2073, p 1246
  11. ^ Joshua Taylor (1989), Nineteenth Century Theories of Art, pages 246–7, University of California Press, USA. ISBN 0520048881
  12. ^ Humboldt, Wilhelm von (1968). Albert Leitzmann, ур. Gesammelte Schriften. 1. Abteilung: Werke. Band 6 1827–1835. Walter de Gruyter. стр. 585. ISBN 978-3-11-019258-2. Приступљено 4. 1. 2011. 
  13. ^ Kunstmuseum Düsseldorf und Galerie Paffrath (Hrsg.): Lexikon der Düsseldorfer Malerschule, 3 Bände, Düsseldorf und München, 1997–1999
  14. ^ Baumgärtel, Bettina, ур. (2011). The Düsseldorf School of Painting and Its International Influence 1819-1918. Düsseldorf, Germany: Museum Kunstpalast. стр. 402—420. ISBN 978-3-86568-737-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Beiser, Frederick C. The Romantic Imperative: the Concept of Early German Romanticism. (Harvard University Press, 2003).
  • Benz, Ernst. The Mystical Sources of German Romantic Philosophy, translated by Blair R. Reynolds and Eunice M. Paul. London: Pickwick Publications, 2009. ISBN 978-0-915138-50-0. (Original French edition: Les Sources mystiques de la philosophie romantique allemande. Paris : Vrin, 1968.)
  • Bowie, Andrew. From romanticism to critical theory: The philosophy of German literary theory (Psychology Press, 1997).
  • Breckman, Warren. "Introduction: A Revolution in Culture," in European Romanticism: A Brief History with Documents. Ed. W. Breckman. New York: Bedford/St Martin's, 2007.
  • Gossman, Lionel. "Making of a Romantic Icon: The Religious Context of Friedrich Overbeck's 'Italia und Germania.'" American Philosophical Society, 2007. ISBN 0-87169-975-3.
  • Gossman, Lionel. "Orpheus Philologus: Bachofen versus Mommsen on the Study of Antiquity." American Philosophical Society Transactions, 1983. ISBN 1-4223-7467-X.
  • Grewe, Cordula. Painting the Sacred in the Age of German Romanticism. Aldershot: Ashgate Books, 2009.[1]
  • Johnston, Catherine, et al. Baltic Light: Early Open-Air Painting in Denmark and North Germany. New Haven and London: Yale University Press, 1999. ISBN 0-300-08166-9.
  • Lacoue-Labarthe, Philippe, and Jean-Luc Nancy. The literary absolute: the theory of literature in German romanticism (SUNY Press, 1988).
  • Nassar, Dalia. The Romantic Absolute: Being and Knowing in Early German Romantic Philosophy, 1795–1804 (U of Chicago Press, 2013).
  • O'Neill, J, ур. (1981). German masters of the nineteenth century : paintings and drawings from the Federal Republic of Germany. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 0-87099-264-3. 
  • Pfau, Thomas. "Conjuring history: Lyric cliche, conservative fantasy, and traumatic awakening in German Romanticism." South Atlantic Quarterly 102.1 (2003): 53–92.
  • Safrankski, Rüdiger. Romantik. Eine deutsche Affäre. Munich: Carl Hanser Verlag, 2007. ISBN 978-3-446-20944-2.
  • Seyhan, Azade. Representation and its discontents: The critical legacy of German romanticism (Univ of California Press, 1992).
  • Siegel, Linda. Caspar David Friedrich and the Age of German Romanticism. Branden Publishing Co, 1978. ISBN 0-8283-1659-7.
  • Steigerwald, Joan, and J. Fairbairn. "The cultural enframing of nature: environmental histories during the early German romantic period." Environment and History 6.4 (2000): 451–496. online
  • Stone, Alison. "Alienation from nature and early German romanticism." Ethical Theory and Moral Practice 17.1 (2014): 41–54. online
  • Stone, Alison. Nature, Ethics and Gender in German Romanticism and Idealism (Rowman & Littlefield, 2018).
  • Vaughan, William. German Romantic Painting. New Haven and London: Yale University Press, 1980. ISBN 0-300-02387-1.
  • „Rundgang”. www.kunstakademie-duesseldorf.de. Приступљено 11. 8. 2019. 
  • „Das Goethezeitportal: Becker: Der wunderbare Leuchter”. www.goethezeitportal.de. Приступљено 2023-01-07. 
  • Auricchio, Laura (октобар 2004). „The Transformation of Landscape Painting in France”. Heilbrunn Timeline of Art History. 
  • Bird, Michael. „A Real Squeeze: Paint in Tubes”. Christie's. Christie's. Приступљено 20. 4. 2023. 
  • Harrison C White, Cynthia A. White (1993). Canvases and Careers: Institutional Change in the French Painting World. University of Chicago Press. ISBN 0226894878
  • Malafronte, Allison (октобар 2009). „The History of the Plein Air Movement”. American Artist: 20—24. 
  • Antoine Descheemaeker- Colle (2008),Eugène Chigot, Sa Vie, Son Oevre Peint, Editions Henri, France. ISBN 9782917698020
  • „Newlyn School, Landscape Painting Artist Colony, Cornwall: History, Artists, Stanhope Forbes, Frank Bramley”. Visual-arts-cork.com. Приступљено 20. 8. 2010. 
  • „Artists who work en plein air share their motivations: Arts”. adn.com. 6. 6. 2010. Архивирано из оригинала 8. 8. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2010. 
  • „Invention of box/ Field easel”. Realism & Impressionism. Приступљено 2015-11-02. 
  • „Plein Air”. PBS. 6. 8. 2007. Архивирано из оригинала 22. 8. 2011. г. Приступљено 20. 8. 2010. 
  • „Pochade box”. Artwork Essentials. Приступљено 29. 12. 2016. 
  • Novak, Rev. Fr. Kenneth (новембар 2003). „The Art of Bueron”. The Angelus Online. Приступљено 2023-03-19. 
  • Henri Dorra, Symbolist Art Theories: A Critical Anthology (Berkeley, University of California Press, 1995)
  • Mitchell Benjamin Frank. Romantic Painting Redefined: Nazarene Tradition and the Narratives of Romanticism. Ashgate Publishing, 2001; ISBN 0-7546-0477-2
  • Cordula Grewe. Painting the Sacred in the Age of German Romanticism. Aldershot: Ashgate Books, 2009.
  • Lionel Gossman. Making of a Romantic Icon: The Religious Context of Friedrich Overbeck's 'Italia und Germania'. American Philosophical Society, 2007. ISBN 0-87169-975-3. [2]
  • Lionel Gossman. "Unwilling Moderns: The Nazarene Painters of the Nineteenth Century" Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2019) in Nineteenth-Century Art Worldwide – Volume 2, Issue 3, Autumn 2003.
  • Blunt Anthony, Artistic Theory in Italy, 1450–1600, 1940 (refs to 1985 edn), OUP, ISBN 0-19-881050-4
  • Morris, Pam (2003). Realism. London: Routledge. ISBN 978-0-415-22938-8. 
  • Needham, Gerald, "Naturalism." Grove Art Online. Oxford Art Online. Oxford University Press, accessed February 23, 2013, subscriber link
  • Raben, Hans, "Bellori's Art: The Taste and Distaste of a Seventeenth-Century Art Critic in Rome", Simiolus: Netherlands Quarterly for the History of Art, Vol. 32, No. 2/3 (2006), pp. 126–46, Stichting voor Nederlandse Kunsthistorische Publicaties, JSTOR
  • Watt, Ian (1957). The Rise of the Novel: Studies in Defoe, Richardson and FieldingНеопходна слободна регистрација. Berkeley: University of California Press. 
  • West, Shearer (1996). The Bullfinch Guide to Art. UK: Bloomsbury Publishing Plc. ISBN 978-0-8212-2137-2. 
  • Buchanan, William (1982), The Realist Tradition, in Cencrastus No. 8, Spring 1982, pp. 17–20, ISSN 0264-0856
  • Dahlhaus, Carl (1985). Realism in Nineteenth-Century Music. Translated by Mary Whittall. Cambridge, London, New York, New Rochelle, Melbourne, Sydney: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26115-9.  ISBN 978-0-521-27841-6 (pbk).
  • Dahlhaus, Carl (1989). Nineteenth-Century Music. Translated by J. Bradford Robinson. Berkeley, Los Angeles, and London: University of California Press. ISBN 978-0-520-07644-0. 
  • Frisch, Walter (2005). German Modernism: Music and the Arts. Berkeley, Los Angeles, and London: University of California Press. ISBN 978-0-520-25148-9. 
  • Ilsa Barea (1966, republished 1992), Vienna: legend and reality, London: Pimlico. Chapter 111, Biedermeier, pp. 111–188.
  • Jane K. Brown, in The Cambridge Companion to the Lied, James Parsons (ed.), 2004, Cambridge.
  • Martin Swales & Erika Swales, Adalbert Stifter: A Critical Study, Cambridge: Cambridge University Press, 1984.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Диселдорфска школа на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диселдорфска_школа&oldid=27553368”