Дискотон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лого музичке куће Дискотон

Дискотон је била музичка издавачка кућа у СФРЈ. То је била највећа музичка издавачка кућа у Сарајеву и СР Босни и Херцеговини, за време бивше Југославије. Основан је 1973. године, а током свих 19 година њеног постојања главни и одговорни уредник је био Слободан Вујовић.

За Дискотон своје албуме су издавали бројни југословенски извођачи укључујући и култне групе као што су Бијело дугме (албуми од 1984. до 1988. године, са Тифом и Аленом Исламовићем као вокалним солистима), Забрањено пушење, Дивље јагоде, Индекси и бројне друге групе и певачи као што су Лепа Брена, Неда Украден, Здравко Чолић, Весна Змијанац. Дискотон је такође издавао албуме страних извођача за југословенско тржиште, као нпр. Стиви Вондер, The Temptations, The Commodores, Рој Харпер и Дајана Рос.

Највећи конкуренти Дискотону у то време су биле веће издавачке куће као што су Југотон из Загреба и највећа југословенска издавачка кућа ПГП-РТБ из Београда. За Дискотон се везује и један од највећих дискографских гафова на просторима бивше Југославије, када је 1974. године главни и одговорни уредник те куће Слободан Вујовић одбио да изда први сингл Бијелог дугмета „Топ/Ове ћу ноћи наћи блуз“, оправдавајући то „презаузетошћу другим пословима“. Момци из Бијелог дугмета су истог дана отрчали до загребачког Југотона и потписали два петогодишња уговора за ту издавачку кућу.

Почетком рата у Босни и Херцеговини, ова издавачка кућа је престала са радом. Зграда у којој су били смештени студио и фонотека потпуно је уништена током гранатирања Сарајева 1992. године, због чега је већина албума из каталога ове издавачке куће данас недоступна у мастер-квалитету (изузев мањег броја албума који су издати на компакт-диску од 1990. до 1992. године). Због тога су албуми Бијелог дугмета од 1984. до 1988. године које је издао Дискотон касније реиздати на компакт-диску са звуком реконструисаним са грамофонских плоча, што се примети приликом слушања (пуцкетање).

Види још[уреди]