Линија Дистрикт
| District line | |||
|---|---|---|---|
A District line train at Wimbledon with a service to Edgware Road | |||
| Преглед | |||
| Тип | Rapid transit | ||
| Систем | London Underground | ||
| Прва и последња ст. | Edgware Road, Upminster Richmond, Ealing Broadway, Wimbledon, Kensington (Olympia) | ||
| Станице | 60 | ||
| Ред вожње | 251.199 million (2019)[1] passenger journeys | ||
| Colour on map | Green | ||
| Веб | tfl.gov.uk | ||
| Функционисање | |||
| Отворено | 24. децембар 1868 | ||
| Character | Sub-surface | ||
| Депо | |||
| Возни парк | S7 Stock | ||
| Технички | |||
| Дужина линије | 64 km (40 mi) | ||
| Ширина колосека | 1.435 mm (4 ft 8 1⁄2 in) standard gauge | ||
| Еликтрификација | 750V DC and 630V DC on sections used by the Piccadilly line | ||
| Оперативна брзина | 62 mph (100 km/h) | ||
| Сигнализација | CBTC (East of Barons Court/Fulham Broadway) Tripcock/Trainstop (West of Barons Court/Fulham Broadway) | ||
| |||
Линија дистрикт је линија лондонског метроа која иде од Апминстера на истоку и Едгвар Роуда на западу до Eрлс Корта у западном Лондону, где се дели на више кракова. Једна грана саобраћа до станице Вимблдон у југозападном Лондону, а кратка грана, са ограниченом услугом, води само једну станицу до Кенсингтона (Олимпија). [2] Главна рута се наставља на запад од Ерлс Корта до Turnham Green након чега се поново дели на два западна крака, до Ричмонда и Ealing Broadway.
Означена зеленом бојом на мапи метроа, линија опслужује 60 станица (више од било које друге подземне линије) у дужини од преко 64 км. То је једина подземна линија која користи мост за прелазак реке Темзе, прелазећи на гранама Вимблдона и Ричмонда. [3] Траса и станице између Barking и Aldgate East деле се са линијом Хамерсмит и Сити, а између Tower Hill и Gloucester Road и на краку Едгвер Роуда деле се са Кружном линијом. Неке од станица између South Kensington и Ealing Common деле се са линијом Пикадили. За разлику од лондонских линија дубоког нивоа, железнички тунели су одмах испод површине, а возови су сличне величине онима на британским главним линијама.
Линија дистрикт је најпрометнија од подземних линија и пета најпрометнија линија у подземној железници. [4]
Траса
[уреди | уреди извор]
Дистрикт линија је дуга 64 км и опслужује 60 станица.[5][6]
Референце
[уреди | уреди извор]Цитати
[уреди | уреди извор]- ^ „London Assembly Questions to the Mayor”. London Assembly. 2022. Приступљено 29. 2. 2024.
- ^ „District line working timetable No. 150” (PDF). Transport for London. 20. 5. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 7. 2019. г. Приступљено 27. 7. 2019.
- ^ Bayman, Bob (2000). Underground Official Handbook. Capital Transport. стр. 43.
- ^ „Greater London Authority Questions to the Mayor”. Greater London Authority. 2022. Приступљено 29. 2. 2024.
- ^ „District line facts”. www.tfl.gov.uk (на језику: енглески). Transport for London. Приступљено 2025-02-03.
- ^ „Key facts”. Transport for London. Архивирано из оригинала 29. 5. 2007. г. Приступљено 1. 12. 2012.
Референце
[уреди | уреди извор]- London Railway Map. Quail Maps. 2001. ISBN 978-1-898319-54-2.
- Yonge, John (новембар 2008) [1994]. Jacobs, Gerald, ур. 5: Southern & TfL. Railway Track Diagrams (3rd изд.). Bradford on Avon: Trackmaps. ISBN 978-0-9549866-4-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bruce, J Graeme (1983). Steam to Silver. A history of London Transport Surface Rolling Stock. Capital Transport. ISBN 0-904711-45-5.
- Day, John R; Reed, John (2010) [1963]. The Story of London's Underground (11th изд.). Capital Transport. ISBN 978-1-85414-341-9.
- Green, Oliver (1987). The London Underground: An illustrated history. Ian Allan. ISBN 0-7110-1720-4.
- Horne, Mike (2006). The District Line. Capital Transport. ISBN 1-85414-292-5.
- Jackson, Alan (1986). London's Metropolitan Railway. David & Charles. ISBN 0-7153-8839-8.
- Rose, Douglas (децембар 2007) [1980]. The London Underground: A Diagrammatic History (8th изд.). Capital Transport. ISBN 978-1-85414-315-0.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]