Пређи на садржај

Дитађи Камбунђи

С Википедије, слободне енциклопедије
Дитађи Камбунђи
Камбунђи као освајачица медаље на Европском првенству у дворани 2023.
Лични подаци
Датум рођења(2002-05-20)20. мај 2002. (23 год.)
Место рођењаБерн[1], Швајцарска
Висина1,65 м[2]
Маса57 кг[2]
Спортске информације
Спорт60 м препоне, 100 м препоне
КлубSTB Leichtathletik
ТренерФлориан Кливаз (2022— )
Адриан Ротенбилер (2017—2022)[3]
Достигнућа и титуле
Лични рекорди60 м препоне: 7,67 (ЕР)
100 м препоне: 12,24
Награде и медаље
Атлетика - Спринт
Представљајући Швајцарска Швајцарску
Светска првенства
Златна медаља — прво место 2025. Токио 100 м препоне
Светска првенства у дворани
Сребрна медаља — друго место 2025. Нанкинг 60 м препоне
Европска првенства
Сребрна медаља — друго место 2024. Рим 100 м препоне
Бронзана медаља — треће место 2022. Минхен 100 м препоне
Европска првенства у дворани
Златна медаља — прво место 2025. Апелдорн 60 м препоне
Бронзана медаља — треће место 2023. Истанбул 60 м препоне
Европска првенства У23
Златна медаља — прво место 2023. Еспоо 100 м препоне
Европска јуниорска првенства
Златна медаља — прво место 2021. Талин 100 м препоне
Олимпијски фестивал младих
Бронзана медаља — треће место 2019. Баку 100 м препоне

Дитађи Камбунђи (енгл. Ditaji Kambundji; Берн, 20. мај 2002) швајцарска је атлетичарка, специјалисткиња за трку на 100 метара са препонама. Светска је првакиња на 100 м препоне са Светског првенства 2025. у Токију. Такође је освојила бронзану медаљу на Европском првенству 2022. и бронзу на 60 м препоне на Европском првенству у дворани 2023.

Камбунђи је била првакиња Европе за јуниорке на 100 м препоне 2021. и првакиња Европе за млађе сениорке 2023. године. Такмичила се на Олимпијским играма 2020. у Токију и 2024. у Паризу. Државна је рекордерка Швајцарске на 60 м и 100 м препоне.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дитађи Камбунђи рођена је од оца Сафуке из Конга и мајке Рут из Швајцарске.[4] Она је најмлађе од четворо деце. Њена старија сестра је швајцарска спринтерка Муђинга Камбунђи.[5]

Дитађи је одрастала гледајући своју браћу и сестре како се такмиче у атлетици. Потом је сама пробала различите дисциплине пре него што се специјализовала за трчање преко препона.[6] Сестре Дитађи и Муђинга воле баштованство, као и бригу о биљкама.[6]

Каријера

[уреди | уреди извор]

2020-2022: Почетак каријере

[уреди | уреди извор]

Камбунђи је први пут срушила баријеру од 13 секунди победом на митингу у Мајлену за 12,99 с 29. маја 2021.[7] Освојила је злато на Европском јуниорском првенству у Талину, трчећи 13,03 с.[8] Такмичила се на Олимпијским играма 2020. касније тог месеца, завршивши као осма у својој квалификационој групи за 13,17 с.[9]

На Светском првенству у дворани у Београду, пласирала се у финале 60 м препоне, где није завршила трку.[10] Раније је трчала национални рекорд од 7,89 с у полуфиналу.[11]

Камбунђи се на Светском првенству у Јуџину 2022. пласирала у полуфинале трке на 100 м препоне, побољшавши лични рекорд на 12,70 с.[12] Такође се такмичила на Европском првенству, освојивши бронзану медаљу за 12,74 с.[13]

2023-2024: Првакиња Европе за млађе сениорке

[уреди | уреди извор]

Камбунђи је на Европском првенству у дворани у Истанбулу 2022, освојила бронзану медаљу на 60 м препоне, трчећи време од 7,91 с.[14]

На Европском првенству за млађе сениоре 2023. у Еспооу, Камбунђи је освојила злато на 100 м препоне са новим личним рекордом и рекордом првенства од 12,68 с.[15] Такмичила се на Светском првенству у Будимпешти, заузевши седмо место у финалу.[16]

Следеће године, на Европском првенству у Риму, освојила је сребрну медаљу на 100 м препоне, побољшавши сопствени европски рекорд за млађе сениорке на 12,40 с да би завршила иза Францускиње Сирене Самба-Мајеле.[17] У августу, Камбунђи се такмичила на Олимпијским играма у Паризу, где је трчала 12,68 с за пето место у полуфиналу.[18]

2025-данас: Светска првакиња

[уреди | уреди извор]

Камбунђи је на Европском првенству у дворани у марту 2025, освојила злато на 60 м препоне, трчећи европски рекорд од 7,67 с, што ју је сместило на друго место на листи свих времена.[19][20] Такође се такмичила на Светском првенству у дворани одржаном у марту, освојивши сребро иза Девин Чарлтон са резултатом 7,73 с.[21]

Камбунђи је на Светском првенству 2025. у Токију, освојила злато на 100 м препоне, трчећи нови национални рекорд од 12,24 с, седми најбржи резултат у историји до тада.[22][23][24]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Време (секунде.стотинке) Ветар (м/с) Место одржавања Година
60 метара у дворани 7,31 Маглинген, Швајцарска 2023.
60 м препоне у дворани 7,67 Апелдорн, Холандија 2025.
100 метара 11,41 +0,1 Филаделфија, САД 2025.
100 м препоне 12,24 -0,1 Токио, Јапан 2025.

Резултати на међународним првенствима

[уреди | уреди извор]
Представљајући Швајцарска Швајцарску
Година Такмичење Место одржавања Пласман Дисциплина Време (секунде.стотинке)
2019 Олимпијски фестивал младих Баку, Азербејџан 3. 100 м препоне 13,63
2021 ЕП за јуниоре Талин, Естонија 1. 100 м препоне 13,03
Олимпијске игре Токио, Јапан 33. (кв) 100 м препоне 13,17
2022 Светско првенство Јуџин, САД 13. (пф) 100 м препоне 12,70
Европско првенство Минхен, Немачка 3. 100 м препоне 12,74
2023 ЕП у дворани Истанбул, Турска 3. 60 м препоне 7,91
ЕП за млађе сениоре Еспоо, Финска 1. 100 м препоне 12,68
Светско првенство Будимпешта, Мађарска 7. 100 м препоне 12,70
2024 Европско првенство Рим, Италија 2. 100 м препоне 12,40
Олимпијске игре Париз, Француска 14. (пф) 100 м препоне 12,68
2025 ЕП у дворани Апелдорн, Холандија 1. 60 м препоне 7,67
СП у дворани Нанкинг, Кина 2. 60 м препоне 7,73
Светско првенство Токио, Јапан 1. 100 м препоне 12,24

Информације са профила Дитађи Камбунђи на сајту Светске атлетике.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ditaji Kambundji”. Tokyo 2020. Архивирано из оригинала 31. 7. 2021. г. Приступљено 31. 7. 2021. 
  2. ^ а б „Tilastopaja Oy Track and field statistics | Ditaji Kambundji”. Tilastopaja.eu. Приступљено 30. 6. 2024. 
  3. ^ „Mujinga und Ditaji Kambundji trennen sich von Trainer Rothenbühler”. Nau (на језику: немачки). Приступљено 26. 8. 2023. 
  4. ^ „Pour les parents de Mujinga Kambundji, "l'équilibre familial passe avant le sport"”. La Liberté (на језику: француски). 15. 5. 2014. Приступљено 18. 8. 2021. 
  5. ^ Gisi, Emanuel (30. 7. 2021). „"Nous sommes meilleurs amies"”. Blick (на језику: француски). Приступљено 18. 8. 2021. 
  6. ^ а б Borenstein, Hannah (12. 3. 2022). „No sibling rivalry, just mutual support, between Kambundji sisters | FEATURE | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 28. 8. 2023. 
  7. ^ „2021 Meeting Meilen - Results”. meeting-meilen.ch. Архивирано из оригинала 20. 9. 2025. г. Приступљено 20. 9. 2025. 
  8. ^ Kambundji Dominates Women's 100m Hurdles Final - European U20 Championships Tallinn 2021. European Athletics. 17. 7. 2021. Приступљено 20. 9. 2025 — преко YouTube.  Звучни запис
  9. ^ „Athletics - Round 1 - Heat 5 Results”. Tokyo 2020. Архивирано из оригинала 31. 7. 2021. г. Приступљено 31. 7. 2021. 
  10. ^ Cyréna Samba-Mayela runs 7.78 for 60m hurdles gold - World Indoor Championships Belgrade 22. World Athletics. 19. 3. 2022. Приступљено 20. 9. 2025 — преко YouTube.  Звучни запис
  11. ^ „2022 World Athletics Indoor Championships - Women's 60m Hurdles Semi-Finals - Results” (PDF). World Athletics. 19. 3. 2022. Приступљено 20. 9. 2025. 
  12. ^ „2022 World Athletics Championships - 100 Metres Hurdles Women - Semi-Final - Results” (PDF). World Athletics. 24. 7. 2022. Приступљено 20. 9. 2025. 
  13. ^ „2022 European Championships - Athletics - Women's 100m Hurdles Final Results”. ec2022results.com. Архивирано из оригинала 20. 9. 2025. г. Приступљено 20. 9. 2025. 
  14. ^ „Historic gold by Hurske”. istanbul2023.org. 5. 3. 2023. Архивирано из оригинала 12. 8. 2025. г. Приступљено 21. 9. 2025. 
  15. ^ Championship record for Kambundji! 100m hurdles final - Espoo 2023. European Athletics. 15. 7. 2023. Приступљено 21. 9. 2025.  Звучни запис
  16. ^ „2023 World Athletics Championships - 100 Metres Hurdles Women - Final” (PDF). World Athletics. 24. 8. 2023. Приступљено 21. 9. 2025. 
  17. ^ Dennehy, Cathal (8. 6. 2024). „World-leading championship records for Tentoglou and Samba-Mayela at European Championships in Rome”. World Athletics. Приступљено 21. 9. 2025. 
  18. ^ „2024 Summer Olympics - Women's 100m Hurdles - Semi-final 2/3 - Results” (PDF). olympics.com. IOC. 9. 8. 2024. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 8. 2024. г. Приступљено 21. 9. 2025. 
  19. ^ „Kambundji breaks European indoor 60m hurdles record in Apeldoorn”. World Athletics. 7. 3. 2025. Приступљено 21. 9. 2025. 
  20. ^ Mills, Steven (8. 3. 2025). „7.67! Kambundji threatens world 60m hurdles record in Apeldoorn 2025”. European Athletics. Приступљено 21. 9. 2025. 
  21. ^ Whittington, Jess (23. 3. 2025). „Charlton retains 60m hurdles title in race of record depth in Nanjing”. World Athletics. Приступљено 21. 9. 2025. 
  22. ^ Mulvenney, Nick (15. 9. 2025). „Swiss Kambundji takes shock world 100m hurdles crown”. Reuters. Приступљено 21. 9. 2025. 
  23. ^ Kano, Shintaro (15. 9. 2025). „World Athletics Championships Tokyo 2025: Surprise, surprise - Ditaji Kambundji comes out of nowhere to win women's 100m hurdles gold”. olympics.com. IOC. Приступљено 21. 9. 2025. 
  24. ^ Majendie, Matt (15. 9. 2025). „Kambundji shocks in Tokyo as Swiss peaks to take 100m hurdles gold”. World Athletics. Приступљено 21. 9. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дитађи_Камбунђи&oldid=30469738”