Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу

С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак је о књизи Л. Рона Хабарда, први пут објављеној 1950. године. За општу структуру и праксу познату као Дијанетика, види Дијанетика.

Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу (понекад се термин скраћује као ДМНМЗ ) је књига Л. Рона Хабарда о Дијанетици, систему психотерапије које је он развио из комбинације личног искуства, основних принципа источњачке филозофије и рада психоаналитичара као што је Сигмунд Фројд.[1] Књига је канонски текст о сајентологији.[2] Неформално се ова књига назива Књига Један.[3] Књига је утицала на формирање покрета који је касније дефинисао себе религијом, 1950. године. Од 2013. године публикација Нова Ера, међународна издавачка кућа Хабардових дела, продаје ову књигу на енглеском језику и на преко педесет других језика.

У овој најпродаванијој књизи,[4][5] Хабард је написао да је изоловао „ Динамички принцип постојања,” који назива „ Опсатнак”, и представља свој опис у људском уму. Он идентификује извор људске девијантности, као „ реактивни ум”, нормално сакривен, али увек свесни део мозга, и у извесним трауматским сећањима (енграмима) који се такође ту налазе. Дијанетика описује „ саветовање” (или технике ревизије) за које Хабард тврди да ће ослободити особу од енграма и да пруже огромне терапијске добробити.

Хабарда су критиковали научници и професионалци из области медицине, који тврде да он износи своје тврдње површно научним језиком и без доказа. Упркос овоме, Дијанетика се показала као велики комерцијални успех након објављивања, иако су запослени у књижари Б. Далтон навели да је све те цифре преувеличао Хабардов издавач кога су контролисали Сајентолози, чије групе Сајентолога су куповале на десетине или чак на стотине копија Хабардових књига и који су исте књиге препродавали натраг књижарама.[6]

Позадина[уреди | уреди извор]

Пре објављивања Дијанетике, Л. Рон Хабард је био плодан писац за петпарачке часописе. Похађао је факултет за инжењеринг на Универзитету Џорџ Вашингтон, али није дипломирао.[7]

Према Хабарду, идеје о дијанетици развиле су се током дванаест година истраживања, иако је много његових пријатеља у то време говорило да је то нешто потпуно нереално.[7] Прво јавно представљање тих идеја је био чланак у петпарачком магазину Невероватна научна фантастика, под насловом „ Дијанетика - нова наука ума”, који се појавио неколико недеља пре објављивања књиге али је објављен у мајском 1950. издању магазина, истог месеца када је и књига објављена, чланак дужине књиге је касније објављен као књига Дијанетика: еволуција науке.[8] Овај велики публицитет је створио толико интересовање да је до априла 1950. Хабард и уредник часописа Невероватна научна фантастика Џон В. Кампбел, са осталим заинтересованим странама основао Фондацију под називом Хабардова дијнанетичка истраживања.[9] Хабард је тврдио да је написао Дијанетику за три недеље.[10] Брзини његовог писања помагала је и специјална писаћа машина коју је имао, која је прихватала папир у континуелној ролни и која је имала обележене тастере за аутоматско куцање типичних речи као што су the или but.[7] Та машина се зове Ремингтон машина, која је изложена у месту Беј Хед, у Њу Џерзију кући ходочашћа сајентолога.[11] Ранију верзију књиге Абнормална Дијанетика, намењену медицини, одбацили су многи издавачи као и професионалци у области медицине, али је преношена из руке у руку штампањем на мимеографу и касније се продавала под називом Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу, предмет је константног уређивања од свог почетка, тако да тренутно једва да чак и подсећа на оригинално издање из 1950. године.[12]

Садржај[уреди | уреди извор]

Према религиозном сајентологу Д. Р. Кристенсену, ДМНМЗ представља „ најопсежнију Хабардову презентацију људског ума, његових функција и проблема у вези са тим функцијама”.[13] Отворено поглавље представља контекст Дијанетике као људског бића преокупираног „ проналажењем науке о уму која би могла не само да изолује заједнички именилац живота и циљ мисли”, али да такође изолује и „ чудне болести и девијације”. Хабард тврди да два одговора на питања о људском очајању током времена и цивилизација религија и магијске праксе и модерна психотерапија која укључује праксу електрошокова и операцију мозга што је, према њему, претворило пацијенте у „ беспомоћне зомбије.” Он тврди да је Дијанетика одговор на ту дилему.[14]

У одељку „ Како читати ову књигу”, Хабард предлаже да треба исправно читати мисли,, Важна белешка” се појавила у каснијим издањима ове књиге која је саветовала читаоцу да добро схвати сваку прочитану реч. У књизи Хабард користи две различите и контрадикторне дефиниције за реч енграм. У Књизи Један „ Циљ човека ” поглавље пет, резиме, Хабард наводи фундаменталне аксиоме Дијанетике међу којима је ..,, Енграм је тренутак „ несвесног” који садржи физички бол или болне емоције и није доступан аналитичком уму као искуство”. Касније у тексту Хабард пише о енграму у фусноти на страни 74 Књиге Два, поглавље два, 2007. издање Дијанетике: Модерне науке о менталном здрављу. Фуснота гласи : „... Реч енграм се у Дијанетици користи у свом стриктно прецизном смислу, као „ дефинитиван и перманентан траг који стимулс оставља на протоплазму ткива”. То се сматра јединичном групом стимулуса који искључиво утичу на ћелијско биће.[15] Другим речима, Хабард узима дефиницију коју је претходно оспорила биологија и назива је дефиницијом Дијанетике.[16] Дијанетика, унутар себе и сама од себе, с тога не представља нешто што већ није познато науци у тој области, док додаје феномене и функционалне системе без икакве основе у суштини. Сам „ научни метод” који је Хабард приказао у свом научном раду заиста су неки називали „ анти - наука”, у томе што наводи из ове књиге нису базирани на опсервацијама феномена од стране стручњака истог ранга, са својим пратећим „ блинд тестом”, контролним групама и слично, већ радије a priori одлучивању да феномен постоји - који прати покушај доказивања његове валидности.

У Дијанетици, објаснити способност Чистог ума, Хабард користи тропе и специјалне диоме и одвраћа пажњу указујући на старе колоквијалне изразе као што је „ око ума”. Хабард користи такве изразе као што је „ оптимално сечење”, „ оптимална индивидуа,” „... Оно што чисти ум може урадити, сасвим је довољно људи могло урадити и у прошлости.” „... Чисти ум користи имагинацију у својој целости, ” „ Рационалност, одвојена од девијације, може се проучавати једино код личности чистог ума.” Његова интелигенција је надпросечна, чист ум је слободан од свих девијација и атрибути чистог ума никада нису били претходно укључени у студију о човеку и људским урођеним способностима.[17] Након навођења уз пуно вере свих врста добрих ствари везаних за чисти ум, Хабард признаје на крају „... Док не стекнемо чисти ум, остаје нејасно због чега би такве разлике требало да постоје”, као да ниједан чисти ум никада није створен или није успео. Л. Рон Хабард је био екстремно погодан у коришћењу ових тропа да би оне одговарале презентацији Дијанетике као нове реалности.[18]

Путем Дијанетике и концепта енграма, Хабард је тврдио да је већина болести психосоматске природе. Навео је следеће болести, по њему узроковане енграмима: артритис, дерматитис, алергије, астма, коронарне потешкоће, проблем са очима, упале зглобова, чиреви, синуситис и мигренозне главобоље. Надаље, он је тврдио да дијанетска терапија може излечити ове болести и такође ту укључио канцер и дијабетес као болести на које је истраживање било фокусирано.[14]

1951, часопис Извештај потрошача објавио је једномесечни курс, базиран на скорије објављеној Дијанетици, отворен за било кога и са намером да произведе Чисти ум, циљ дијанетске терапије. Извештај о „ Новом култу” измешта Дијанетику изван опсега медицинске праксе.[19]

Према Хабарду, књига Дијанетика:Модерна наука о менталном здрављу прати следеће теме истраживања

А) Откриће динамичног принципа постојања и његово значење

Б) Откриће извора девијације: Реактивни ум

В) Терапија и њена примена.

Хабард изоставља сву основну филозофију.[20]

Дијанетика наизглед приказује револуционарна открића о извору психосоматских болести, неуроза и осталих менталних болести, као и егзактан, непогрешив начин њиховог трајног излачења.[7] Хабард дели људски ум на „ аналитички ум” који наводно функционише савршено, као „ реактивни ум” који је неспособан за размишљање и прављење дистинкција. Када је аналитички ум несвестан, реактивни ум физички бележи сећања као што су енграми. Као резултат свих стимулуса које добија реактивни ум је једна маса енграма, који храни иначе несавршени аналитички ум нетачним подацима.[21] Погрешан начин како аналитички ум интерпретира ове енграме реактивног ума касније у животу узрокује проблем. Заправо, у каснијем животу ови енграми узрокују комплусивност и репресију. Према Хабарду, на особу у каснијем животу утичу несвесни ефекти ових енграма.[22] Процесом под именом Дијанетска ревизија, како књига обећава, људи могу постићи суперљудско стање под називом “Чисти ум”, са натпросечним коефицијентом интелигенције, морално чистим намерама и значајно побољшаним менталним и физичким здрављем. Августа 1050. Хабард је предвидео да ће „људи чистог ума“ постати нова светска аристократија, иако је признао да он сам лично није постигао то стање.[7] У знак добродошлице тога, часопис Теозоф пореди дијанетски енграм са теозофским сталним атомом пошто ти атоми добијају и поново шаљу утиске који се добијају из живота у живот, тако да када се его поново роди, нова инкарнација добија сачуване утиске о енграмима из претходних живота.[23] Приликом појављивања нове науке, да није било експлицитно наведено, али би на крају Хабард зашао у области истраживања прошлих живота својом Дијанетиком.[24]

А) Динамички принцип постојања: Опстати![25][уреди | уреди извор]

Према Хабарду, основно откриће је да није човек тај који опстаје, већ је искључиво мотивисан опстајањем.

Б) Једини извод девијације: Реактивни ум[уреди | уреди извор]

Према Хабарду, реактивни ум функционише једино на основу одговора на стимулус, и не чува сећања већ енграме.

У Дијанетици, Хабард помиње пост-хипнотску сугестију. Овај феномен пост - хипнотске сугестије датира још од 1787.[26] Развој Динамичке психијатрије датира од сусрета између физичара Месмера и егзорцисте Јохана Јозефа Гаснера. Према следбеницима школе Динамичке психијатрије, успон хипнотизма (науке о хипнози) указао је на откриће несвесног.[27] У поморској болници Оак Кнолл, где је лечен од чира, Хабард је проучавао хипнозу, психолошке теорије и остале сличне области. Хабард је био прилично обучен за хипнозу. Према Хабарду, покушај открића шта чини хипнотизам тако опсежном варијаблом је било то што је довело до открића Реактивног ума. Доктор Рој Гринкер и доктор Џон Спигл развили су наркосинтезу, што су касније доста користили психијатри у Другом светском рату. У књизи Дијанетика, Хабард помиње наркосинтезу или хипнозу дрогом. Међутим, Хабард наводи да је техника била позната годинама, у античкој Грчкој и на Оријенту. Техника наркосинтезе се не користи у Дијанетици, иако је Хабард можда био обучен за то у Поморској обавештајној служби. Инјекција содијум пентотала се убризгавала као серум истине. Техника се описује на страни 150 2007. Издања Дијанетике: Модерне науке о менталном здрављу.[28]

В)Терапија и њена примена[уреди | уреди извор]

Медицинско устројство је апсолутно одбацило нову "науку" због недостатка експерименталних доказа. Дијанетика никада није прошла научну комору са одличним оценама. Године 1953. Харвеј Ј. Фишер је написао извештај Дијанецка Терапија: експериментална евалуација која закључује да "... Дијанетика не утиче систематски повољно или неповољно на способност перформансе", било интелектуално, математичко или решавање конфликта личности.[29] Према Хабардовом сину, она није резултат било каквог истраживања, већ људска опсесија девијацијом и другим феноменима несвесног, нарочито окултно и црна магија. Постоји читаво поглавље у ДНМЗ посвећено демонологији.[30] Да би одржао "научни" изглед ДНМЗ, Хабард јавно оспорава веру у демоне. У ДНМЗ, демони су објашњени као електрична кола. Међутим, у Хабардовим каснијим есејима почињу да се појављују ентитети који опседају људско физичко тело. Ти ентитети су духови које Хабард назива "тетанима". Оно што Хабард заиста тврди је да је демонологија добар бизнис. Особа је тетан, али тело физичке личности је опседнуто тетанима под називом телесни тетани. Да би била духовно слободна, личност мора да ревидира све ове тетане у телу и за то би требало пуно времена и пуно новца.[31]

Саветујући ревизору да буде некомуникативан, Хабард је одвојио дијанетику од осталих психотерапија, где терапеут најупорније нуди личну интерпретацију тога шта се дешава у уму пацијента.[32]

Сајентолог Харви Џенкинс је рекао за терапију: „ ... Резултати су скоро једнообразни и позитивни. Очигледно ревизор (слушалац или терапеут), може бити врло директан у тражењу прошлих трауматских искустава која настављају да ремете рационалност и добробит особе. Кад се једном лоцира, “пражњење” извора бола и реевалуација искуства очигледно доводи до драматичног побољшања способности, емотивног тона и добробити (личности).[33]

Хабард је сматрао да је одржати тишину око несвесног или емотивно повређених особа од огромне важности за превенцију девијације. Након објављивања књиге, Хабард се преселио на Кубу. Тамо су и даље јасно истакнути знаци „болничка тишина“ у свакој болничкој зони.[34] У писму под датумом 7. децембар 1950. син Ернеста Хемингвеја, Грег, пише свом оцу помињући да издавач Дијанетике долази на Кубу да поклони Ернесту примерак књиге у знак добре воље. Девојка Хемингвејевог сина је издавачева кћерка, Грег лично ради у Хабардовој фондацији за истраживање Дијанетике. 14. децембра Хемигвеј је одговорио: “Краљ Дијанетике никад није послао књигу, па сам ја једну купио, али Мис Нита ју је позајмила, па је и даље ван система, тако да нисам у могућности да ускочим у „ дубину ” било ког од ових популарних спортова Њујорка и морам да наставим да пишем тако како их видим.”[35]

Према Мартину Гарднеру, изводљивост Дијанетике лежи у пољу лечења вером, пошто ће већина неуротичара реаговати позитивно на нешто у шта верују. Нема ничег необичног у историјама случаја код Дијанетике, пошто је то нешто сасвим уобичајено у лечењу вером.[36]

На крају, Хубард даје упозорење онима који покушавају да ревидирају себе његовим Уради сам дијанетским процесом. То не може да се уради, каже Хабард, јер сваки енграм садржи аналитичко умањење. Боље је научити ревидирати технику и применити је на друге. Свако ангажован у ревизији себе ће успети у томе да му само буде лоше. Међутим, каснијим развојем примене технике, Хабард би развио “самосталну ревизију” где ревизор и особа која ради “претходно чишћење” једно и исто сем што би се током процедуре Хабард као и увек повиновао оном другом. У Дијанетици и сајентологији ревизија себе увек има лошу конотацију док самостална ревизија нема. Као и обично, Хабардова употреба терминологије је специфична и односи победу.[37]

Хабард каже у ДМНМЗ да све цивилизације имају два одговора на реалност људског очаја: прво, „ религија и магијске праксе,” друго, „ модерна психотерапија,” која је, по њему, „ превазишла бруталност магијских и религијских пракси, претварањем пацијената у беспомоћне зомбије ”. Он је такође рекао, да, пошто човек не разуме себе, развио је “застрашујућа оружја”, што је разлог због чега је земља у рату.[13]

Иницијална публикација[уреди | уреди извор]

Књига Дијанетика је први пут објављена 9. маја 1950. године. Објавила ју је Хермитаге Хоусе у Оне Мадисон Аве,[38] Њујоршка издавачка кућа психијатриских књига, а њихов председник Артур Цеппос такође је био у управном одбору истраживачке фондације Хубард Дијанетик.[39] Ова књига је постала бестселер широм државе продајући преко 150000 копија за годину дана. Захваљујући великом интересовању, мноштво Дијанетик клубова и сличних организација је формирано ради примене техника Дијанетике. Хубард је широм земље основао мрежу истраживачке фондације Дианетик. Ту је нудио тренинг у Дијанетици уз накнаду. Дијанетика је постала веома популарна широм државе али онда су је психолози прогласили за неистиниту.[39]

Оригинална едиција ове књиге је садржала увод од доктора Ј. А. Wинтера, који је постао први медицински доктор истраживачке фондације Хубард Дијанетик,[40] прилог "Филозофска Метода" Вила Дуранта (узета из књиге "Прича о филозофији" 1926.), још један прилог "Истраживачка Метода" Џон W. Кампбела и 3. прилог од Доналд Х. Рогерса. Ови прилози су изостављени из едиција "Дијанетика" -а, који су објављени након почетка 1980-их.

Пријем[уреди | уреди извор]

Види такође: Dianetics & Scientific evaluation and criticisms

Иако је добила позитиван првобитни одговор јавности,[7] Дијанетика је била строго критикована од стране научника и медицинских стручњака због својих научних недостатака. Америчка Психолошка Асоцијација усвојила је резолуцију 1950. о Дијанетици да " те тврдње нису поткрепљене емпиријским доказима који су потребни за успостављање научних генерализација".[41]

Упркос пар повољних коментара од стране лекара, Дијанетика је имала веома непријатељске критикеод многих, па скоро и свих, извора.[42] Рана ревизија у Новој Републици сажимала је књигу као "храбру и нескромну мешавину потпуног бесмисла и савршено разумног здравог разума, узета из дуго признатих налаза и прикривена и искривљена новом, скоро насталом терминологијом " и упозорила на медицинске ризике: "може се показати фаталним ако се превише верује обећањима ове опасне књиге." [43] Фредерик Л. Шуман, професор политичких наука на Колеџу Вилијамс у Вилијамстовну, Масачусетс, постао је следбеник Дијанетике и писао је огорчена писма онима који су ревизирали Дијанетик негативно укључујући Нову Републику и Њујорк Тајмс. Професор Шуман написао је повољан чланак о Дијанетици у издању Бољих Кућа и Башта из априла 1951. године.[44]

Прегледавши књигу за Scientific American 1951. године. физичар Исидор Исак Раби је критиковао недостатак доказа или квалификација, рекавши да "вероватно садржи више обећања и мање доказа по страници него било која публикација од проналаска штампања ".[45] Уводник у Клиничкој медицини резимирао је књигу као "дебату старих психолошких концепата, (...) погрешно сваћених и погрешно интерпретираних и истовремено украшених аурелом од камена филозофа и универзалним леком ", који је иницирао "нови систем надрилагодности очигледно значајних димензија".[46] Према Извештају корисника,књига надмашује научне и сајбер метафоре, и недостаје јој потребних случајева о извештајима, експериментална репликација и статистичке податке како би подржала своје храбре тврдње.[47] И Извештај корисника и Клиничка Медицина упозорили су на опасност да ће књига инспирисати неквалификоване људе да интервенишу у туђим случајевима менталних проблема на штетан начин.

Ова упозорења су проширена од стране психоаналитичара Ериха Фрома, који се супротставио софистицираности Сигмунд Фројдових теорија са "претерано поједностављеним " и "пропангадистичким" идејама које је понудила Дијанетика. Изразито механички поглед на ум није имао потребу за људским вредностима, савести или било каквим ауторитетом осим самог Хубарда.[48] Сличну тачку је изнео и психолог Роло Мај у Њујорк Тајмсу, тврдећи да Дијанетика несвесно илуструје заблуду покушаја разумевања људске природе помоћу непроменљивих математичких модела преузетих из механике.[49]

Ревизија експерта за семантику С. Л. Хајакава је описала Дијанетику као пример фикције- науке, што значи да она позајмљује неколико лингвистичких техника из научне фантастике да би учинила маштовите рведње уверљивијим.[50] Научна фантастика, како је он то објаснио, се солања на вивидно преношење имагинарних ентитета као што су Марсовци и пиштољ са светлосним зрацима као да су уобичајна појава. Хубард је чинио то са својим фантастичним "открићима", можда чак заваравајући и самог себе.

Научни писац Мартин Гарднер је критиковао "репетитивни, незрели стил" књиге поредедећи је са великим псеудознанственим изјавама Вилхелма Рајха. "Ништа у књизи, ни приближно, не подсећа на научни извештај," написао је он.[7]

Алексеј Шлиапов, колумниста руског листа "Известиа ", рекао је за Дијанетику: "Мислим да би наши политичари требало да се упознају са овом књигом, јер овде је, поред осталог, технологија за то како постати популаран, како стећи утицај међу масама без потребе да се појаве значајне личности.[51]

У скорије време, Солон је књигу описао као "фантастично досадну, очајно написану, неуредну реч ", која покрива недостатак вредндостојних доказа са чистим инсистирањем[52] и Дневни Телеграф је то назвао "језивим делом умне механике" што би пре изазвало, него што би излечило депресију.[53]

Када је Хубард написао књигу 1950. године, хомосексуалност је била сматрана патолошком болешћу,[54] а 1951. године ДСМ га је навела под Сексуално одступање,[55] и овај став се одражавао у деловима Дијанетике, где се хомосексуалност сматра менталном болешћу. Осим хомосексуалца као сексуалног перверзњака, Хубард такође укључује ствари као што су лезбејство, сексуални садизам и цео каталог Елис и Крафт-Ебинг као нешто што је заправо "физички веома болесно".[56]

Карл Лешли је деценијама трагао за енграмом који је напустио 1950. године за не-локализовану меморију.[57][58] Ово није био исти тип енграма као онај који је описао Хубард. Међутим, Хубард је извео своје идеје и термин "енграм" из извора психологије,[59] и биологије. Ричард Семон је 1904.[60] године сковао термин "енграм" и писао о њему опсежно 1921,[61] деценијама пре објављивања Дијанетике.

Историја публикација[уреди | уреди извор]

Није познато колико је издања било, али каже се да је 60 штампања објављено до 1988, од којих су скоро сви штампани од стране цркве сајентолога и њених сродних организација.[62]

Тренутне публикације су објављене од стране публикација Мост и Нова Ера, штампе које поседује сајентологија. Преко 20 милиона копија продато је према насловници најновијих књига. Следећа изјава је укључена на страници за ауторска права свих публикација: „ ова књига је део стваралаштва Л. Рона Хабард-а, који је развио Дијанетичку духовну технологију лечења и сајентолошку примењену религиозну филозофију. Представљена је читаоцима као запис о запажањима и истраживању природе ума и духа, а не као изјава тврдњи аутора... "

Према публикацији Мост, од када је издата, за 40 година, продато је 83 милиона копија Дијанетике.[63] Према Nielsen BookScan-у, продато је 52.000 копија између 2001. и 2005. године.[64] Књига је агресивно рекламирана, често на начине који су необични за индустрију књига,[63] на пример, појављујући се као један од 12 спонзора за Игру добре воље по уговору од 4 милиона долара између публикације Мост и Тарнер Броудкастинг Систем.[65] Публикација Мост је такође спонзор НАСЦАР тркача и сајентолога Кентона Греја који се трка у тиму „ Дијанетик Рејсинг Тим" и чији број 27 Форд Таурус је украшен логовима Дијанетике.[66]

Многи извори изјављују да је непрекидна продаја ове књиге изманипулисана од стране цркве сајентологије и њених сродних организација које својим верницима наређују да купе нове публикације да би се повећала цифра продатих копија.[63] Према Лос Ангелес Тимес-у, објављеном 1990, „ продаја Хабард-ових књига је очигледно добила додатни подстицај присталица сајентологије и радника издавачке куће. Појављујући се у многим књижарама као Б. Далтон и Валденбоокс, куповали су пуне руке Хабардових дела, како кажу бивши запослени. " [6] Од чланова је тражено да допринесу тако што ће давати Дијанетику јавним библиотекама.[67] Међутим, Дијентика није придодата колекцији јавне библиотеке Бруклина на основу негативних рецензија.[68]

Улога у сајентологији[уреди | уреди извор]

Сајентолози сматрају објављење књиге „ Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу" историјским догађајем за њихов покрет и свет и називају је „ Књига Један". У сајентологији, године су нумерисане у односу на прво издање књиге: 1990. је, на пример, „40 ПД" (после Дијанетике).[6] Књига је промовисана као „ прекретница за човека која може да се пореди са његовим открићем ватре и супериорним у односу на изум точка и лука.”[7]

Црква сајентологије и дан данас пуно промовише Дијанетику која је нашироко рекламирана на телевизији и у штампи. Заиста, наводно је црква питала своје чланове да купе велике количине ове књиге са својим новцем или са новцем који би им црква обезбедила, само у сврху тога да књига остане на листи најпродаванијих књига Њујорк Тајмс-а.[69]

Хабард је описао ову књигу као кључно средство да људи постану заинтересовани за сајентологију:

Људи који су прочитали Књигу Један и желели су Дијанетику, када су доставили довољно ревизија, обуке или ко- ревизије прве књиге, онда су почели да посежу за СЦН-ом. Имајући у виду довољну количину и квалитет прве књиге, ови људи су природно почели да траже и посежу за СЦН услугама![70]

Сајентолошка црква је експлицитно говорила о коришћењу Дијанетичких спонзора за Игре добре воље да би повећала чланство сајентологије, интерни часопис Цркве за сајентологе, Међународне сајентолошке вести, изјавио је:

Да би се створио огроман међународни утицај, Дијанетика је постала главни спонзор предстојећих Игара добре воље ... Све ове акције ширења се раде са једином сврхом да све више људи упознају ЛРХ-ову технику, тако да ће ићи у организацији (власништва сајетологије) и брзо се кретати према Мосту до потпуне слободе [напредујући кроз сајентолошке нивое].[65]

Слика насловнице[уреди | уреди извор]

Дијанетика користи слике ерупције вулкана, како на насловницама едиција после 1967, тако и у рекламама. Огроман билборд, саграђен је у Сиднеју, Аустралија, димензија 33 m у ширину и 10 m у висину на коме је приказана ерупција вулкана са „ нетоксичним димом".[71] Хабард је рекао свом особљу за маркетинг да ће овакво приказивање купцима учинити ову књигу неодољивом тако што ће поново активирати несвесна сећања.[72] Према Хабарду, вулкан присећа на инцидент у ком је галактички владар Ксену поређао милијарде својих људи око земљиних вулкана и ту их убио тако што је испуштао пару разних хидрогенских бомби.[73][74] Представник сајентолошке цркве је потврдио на суду да је дијанетички вулкан заиста повезан са „ катастрофом" који је начинио Ксену.[75]

Бент Коридон, бивши носилац мисије за сајентологију, испричао је:

Посебна "Књига Мисија" била је послата да промовише ове књиге, сада оснажене и учињене неодољивим додавањем ових наводно превладавајућих симбола или слика. Особље за организацију је било уверено да ако подигну једну књигу, откривајући њену насловницу, да ће било који власник књижаре одмах наручити огромне количне њих. Царински службеник, видевши било коју насловницу ових књига у нечијем пртљагу, би одмах пустио да прођу.[76]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Psychoanalysis (на језику: енглески), 29. 4. 2019, Приступљено 21. 5. 2019 
  2. ^ Scientology (на језику: енглески), 7. 5. 2019, Приступљено 21. 5. 2019 
  3. ^ Lewis, James R.: Scientology. Oxford University Press US. 2009. ISBN 978-0-19-533149-3. стр. 417.. ... Book One, contains all basic principles on Dianetics in its original form.
  4. ^ "Scientology Goes NASCAR With Dianetics Race Car". ABC News U.S. abcNEWS.com. June 6, 2006. Приступљено 2009-07-23.
  5. ^ "A religion for the 21st century: Scientology". The North County Times, Escondido, CA. nctimes.com. February 8, 2008. Приступљено 2009-07-23.
  6. ^ а б в Sappell, Joel; Welkos, Robert W. (June 28, 1990). "Costly Strategy Continues to Turn Out Bestsellers". Los Angeles Times. Приступљено 2008-10-26.
  7. ^ а б в г д ђ е ж Gardner, Martin (1957). Fads and Fallacies in the Name of Science (2nd изд.). Dover Publications. стр. 263—272. ISBN 978-0-486-20394-2. 
  8. ^ Kent, Stephen A. (2001). From Slogans to Mantras: Social Protest and Religious Conversion in the Late Vietnam War Era. Syracuse University Press. стр. 95. ISBN 978-0-8156-2923-8. 
  9. ^ Ashley, Michael (2000). The Time Machine: the story of the science-fiction pulp magazines from the beginning to 1950. Liverpool University Press. стр. 227. ISBN 978-0-85323-855-3. . Campbell believed Hubbard was on to something. What have the psychologists been doing for the past fifty years?
  10. ^ Hubbard, L. Ron; Hubbard Dianetic Foundation: Child Dianetics: Dianetic Processing for Children. Publications Organization Worldwide. 1968. ISBN 978-87-87347-45-7. стр. 178.
  11. ^ Westbrook, Donald A. (2016). „Walking in Ron's Footsteps: "Pilgrimage" Sites of the Church of Scientology”. Numen. 63 (1): 71—94. .
  12. ^ Lewis, James R. Scientology. pp. 414–415.
  13. ^ а б Lewis, J. (2017). Lewis, James R.; Hellesoy, Kjersti (eds.). Handbook of Scientology. Brill Handbooks on Contemporary Religion: BRILL. ISBN 9789004330542. 
  14. ^ а б Christensen, Dorthe Refslund (2016). „Rethinking Scientology”. Alternative Spirituality and Religion Review. 7: 155—227. doi:10.5840/asrr201662323. .
  15. ^ Hubbard, L. Ron (2007). Dianetics: The Modern Science of Mental Health. Bridge Publication Inc. стр. 51, 74. ISBN 978-1-4031-4484-3. 
  16. ^ Gutfreund, H.; Toulouse, G.: Biology and Computation: A Physicist's Choice. World Scientific. 1994. ISBN 978-981-02-1405-0. стр. 269.. I think that it is safe to say that nobody has ever seen a specific memory trace ('engram') in the brain.
  17. ^ James R. Lewis. Scientology. p. 214.
  18. ^ Broderick, Damien (1995). Reading by Starlight. Routledge. стр. 54. ISBN 978-0-415-09789-5. . ... "Wild talents" - have at times been staples of sf storytelling.
  19. ^ Consumer Report. 16. Consumer Union of United States. 1951. p. 378.
  20. ^ L. Ron Hubbard (2007). Dianetics. p. 3.
  21. ^ Life Magazine. 65 No. 20. Time Inc. November 15, 1968. p. 107. ISSN 0024-3019
  22. ^ Long, Max Freedom (2006) [1958]. Self-Suggestion and the New Huna Theory of Mesmerism and Hypnosis. . Kessinger Publishing. pp. 27. ISBN 978-1-4254-8532-0. 
  23. ^ Bessant, Annie Wood (2003). Theosophist Magazine Collection, 1920-1955. Kessinger Publishing. стр. 390—391. ISBN 978-0-7661-5353-0. . There is a most instructive and interesting statement in a new book called Dianetics: the Modern Science of Mental Health by L. Ron Hubbard.
  24. ^ Brown, Colin (1990). Christianity and Western Thought: A History of Philosophers, Ideas and Movements. 1–2. . InterVarsity Press. pp. 347. ISBN 978-0-8308-1752-8. 
  25. ^ Gallagher, Eugene V.: The New Religious Movements Experience in America. Greenwood Publishing Group. 2004. ISBN 978-0-313-32807-7. стр. 197.
  26. ^ Henri F. Ellenberger. The discovery of the unconscious. p. 113.
  27. ^ Henri F. Ellenberger. The discovery of the unconscious. p. 53.
  28. ^ Joan d'Arc (2000). Phenomenal World. Book Tree. ISBN 978-1-58509-128-7. стр. 131.
  29. ^ J. Hubbard/J. Hatfield/J. Santucci (2007). An educator's classroom guide to America's religious beliefs and practices. Libraries Unlimited. ISBN 978-1-59158-409-4. стр. 96.
  30. ^ Ankerberg, John; Weldon, John: Encyclopedia of New Age Beliefs. Harvest House Publishers. 1996. ISBN 978-1-56507-160-5. стр. 528.
  31. ^ Davis, Erik (2006). The Visionary State: A Journey Through California's Spiritual Landscape. Chronicle Books. стр. 200. ISBN 978-0-8118-4835-0. 
  32. ^ Chryssides, George D.: Exploring New Religions. Continuum International Publishing Group. 1999. ISBN 978-0-8264-5959-6. стр. 285.
  33. ^ Tourish, Dennis; Wohlforth, Tim: On the Edge: Political Cults Right and Left. M.E. Sharpe. 2000. ISBN 978-0-7656-0639-6. стр. 87.
  34. ^ Kaslow, Florence W.; Sussman, Marvin B.: Cults and the Family. 4. . Routledge. 1982. pp. 185. ISBN 978-0-917724-55-8. 
  35. ^ Hemingway, John: Strange Tribe: A Family Memoir. Globe Pequot. 2007. ISBN 978-1-59921-112-1. стр. 108.
  36. ^ Martin Gardner. Fads and Fallacies in the Name of Science. p. 279.
  37. ^ Lachman, Gary: Turn Off Your Mind. The Disinformation Co. 2003. ISBN 978-0-9713942-3-0. стр. 119–220.
  38. ^ Analog Science Fact, Science Fiction. 45 (issues 1-6). Condé Nast Publications. 1950. p. 151.
  39. ^ а б Atack, Jon (1990). A Piece of Blue Sky. New York, NY: Carol Publishing Group. ISBN 978-0-8184-0499-3. 
  40. ^ The Book Buyer's Guide. 54. 1951. p. 100.
  41. ^ Freeman, Lucy (September 9, 1950). "Psychologists Act Against Dianetics". The New York Times. p. 19.
  42. ^ Kent, Stephen A. (1999). „The Creation of 'Religious' Scientology”. Religious Studies and Theology. 18 (2): 97—126. .
  43. ^ Gumpert, Martin (August 14, 1950). "The Dianetics Craze". The New Republic.
  44. ^ Martin Gardner. Fads and Fallacies in the Name of Science. p. 265.
  45. ^ Rabi, Isidor Isaac (January 1951). "Dianetics: The Modern Science of Mental Health, by L. Ron Hubbard". Scientific American.
  46. ^ Stearns, Frederick R. (March 1951). "Dianetics". Clinical Medicine.
  47. ^ "Dianetics Review". Consumer Reports. August 1951
  48. ^ Fromm, Erich (September 3, 1950). ""Dianetics" - For Seekers of Prefabricated Happiness" (PDF). The New York Herald Tribune Book Review. p. 7. Archived from the original (PDF) on October 3, 2008. Приступљено 2008-11-22.
  49. ^ May, Rollo (July 2, 1950). "How to Backtrack and Get Ahead" (PDF). New York Times Book Review. Приступљено 2009-02-08.
  50. ^ Hayakawa, S. I. (Summer 1951). "From Science-fiction to Fiction-science". Etc.: A Review of General Semantics. Chicago: The International Society for General Semantics. VIII (4): 280–293.
  51. ^ Wolfe, Thomas C.: Governing Soviet Journalism: The Press and the Socialist Person After Stalin. Indiana University Press. p. xv. 2005. ISBN 978-0-253-34589-9.
  52. ^ Miller, Laura (June 28, 2005). "Stranger than fiction". Salon.com. Archived from the original on September 5, 2008. Приступљено 2008-11-21.
  53. ^ Leith, Sam (April 25, 2008). "50 best cult books". The Telegraph. London. Приступљено 2008-04-25. Do you often feel unhappy? Depressed? Ill at ease with others? You will if you read this.
  54. ^ Bayer, Ronald. Homosexuality and American Psychiatry: The politics of diagnosis. . Princeton University Press. 1987. pp. 36, 48. 
  55. ^ Diagnostic and Statistical Manual, 1951. 000-x63—Sexual Deviation, pp. 38-39
  56. ^ Signorile, Michelangelo (2003). Queer in America: Sex, the Media and the Closets of Power. University of Wisconsin Press. стр. 277. ISBN 978-0-299-19374-4. 
  57. ^ Bruce, Darryl. "Fifty years since Lashley's In search of the Engram: refutations and conjectures." Journal of the History of the Neurosciences 10.3 (2001): 308-318.
  58. ^ Hergenhahn, B. R. (2009). An Introduction to the History of Psychology (6th ed.). Cengage Learning. ISBN 978-0-495-50621-8. стр. 607.. Lashley spent decades searching for the engram and in the end expressed his frustration as follows: ...
  59. ^ Dudai, Yadin. "The restless engram: consolidations never end." Annual review of neuroscience 35 (2012): 227-247.
  60. ^ Dudai, Yadin: Memory from A to Z: Keywords, Concepts, and Beyond. . Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. 2002. ISBN 978-0-19-852087-0. 
  61. ^ Semon, R. W. (1921). The Mneme. New York, NY: G. Allen & Unwin Limited
  62. ^ Frontispiece of Dianetics: The Modern Science of Mental Health, 1988 edition (New Era Publications, Copenhagen)
  63. ^ а б в Harris, Daniel (July 2, 1989). "Scientology's best seller". New York Post. p. 39.
  64. ^ Maul, Kimberly (November 9, 2005). "Guinness World Records: L. Ron Hubbard Is the Most Translated Author". The Book Standard. Archived from the originalon 2007-07-04. Приступљено 2006-12-03. According to Nielsen BookScan, Dianetics has sold 52,000 units since BookScan began collecting data in 2001.
  65. ^ а б Williams, Marla; Ostrom, Carol M. (August 3, 1990). "Selling Good Will, Or Dianetics? -- Major Games Sponsor Outrages Some By Its Link To Scientology". Seattle Times. Приступљено 2009-01-01.
  66. ^ "Cruise's Religion Sponsors Race Car". The Augusta Chronicle. Georgia. June 8, 2006.
  67. ^ The Cult Observer. 6–8. American Family Foundation. 1989. p. 10.
  68. ^ Gaver/VanOrden/Phillips (1979). Background Reading in Building Library Collections. . Scarecrow Press. pp. 25. ISBN 978-0-8108-1200-0. 
  69. ^ Behar, Richard (May 6, 1991). "Scientology: The Thriving Cult of Greed and Power". Time Magazine. Приступљено 2008-11-03.
  70. ^ Hubbard, "The Ridge on the Bridge," LRH ED 344R INT of March 10, 1982, revised October 21, 1982
  71. ^ "Scientologists' message goes up in hi-tech smoke[permanent dead link]," Sydney Morning Herald, May 4, 1996
  72. ^ Davis, Matt (August 7, 2008). "Selling Scientology: A Former Scientologist Marketing Guru Turns Against the Church". Portland Mercury. Приступљено 2008-10-31.
  73. ^ Lattin, Don (May 15, 2000). "Travolta's Religious Battlefield Critics say movie bolsters Scientology". San Francisco Chronicle. Приступљено 2008-11-21.
  74. ^ Novella, Steven (September 22, 2005). "Weird Scientology". New Haven Advocate.
  75. ^ Cross-examination of Warren McShane, Religious Technology Center vs Factnet et al., September 12, 1995 (Linked page is gone, archived version: Archived February 13, 2007, at the Wayback Machine)
  76. ^ Corydon, Bent (1987). L. Ron Hubbard: Messiah or Madman?. Lyle Stuart. стр. 361. ISBN 978-0-8184-0444-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gardner, Martin (1957). Fads and Fallacies in the Name of Science (2nd изд.). Dover Publications. стр. 263—272. ISBN 978-0-486-20394-2. 

Даље читање[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијанетика:_Модерна_наука_о_менталном_здрављу&oldid=27675521”