Длака

Из Википедије, слободне енциклопедије
Попречни пресјек длаке
Длаке по тијелу мушкарца и жене

Длаке су негранате, цилиндричне, рожнате творевине коже многих врста сисара.

Оне излазе из епидерма, иако израстају из фоликула који су смјештени дубље, у дерму. Иако много других организама, поготово инсеката, имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ (трихоми) постоје и код биљака. Израслине те врсте код зглавкара, као што су инсекти и пауци, називају се чекиње. Све длаке на тијелу сисара чине крзно (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке људи не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте мачака, паса и мишева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.

Основни градивни материјал длаке је кератин. Кератини су бјеланчевине, дугих ланаца (полимери) аминокиселина.

Коса[уреди]

За више информација погледајте чланак Коса.

Коса је израз који се користи за све длаке које расту на глави човјека.

Људска коса може порасти много дуже него код већине сисара а длаке су распоређене гушће него на остатку тијела. Просјечно људско тјеме има око 100.000 фоликула. Током живота из једне фоликуле може израсти 20 различитих власи.

Раст и развој длака на тијелу[уреди]

На различитим дијеловима људског тијела расту различите врсте длака. Од дјетињства према старости, длаке могу да покривају цијело тијело, осим дијелова као што су усне, дланови, пупак, табани и неки спољашњи дијелови гениталија, без обзира на пол и расу. Густина длака је различита у зависности од појединца.

Растући ниво мушких хормона (андрогена) у пубертету узрокује трансформацију малих длачица у стидне длаке на појединим дијеловима тијела.