Дмитро Јарош

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дмитриј Јарош)
Дмитро Јарош
Дмитро Јарош 1910. године
Лични подаци
Пуно имеДмитро Анатолијович Јарош
Датум рођења(1971-09-30)30. септембар 1971.(52 год.)
Место рођењаДњепродзержинск, Украјинска ССР, СССР
Држављанствоукрајинско
Религијагркокатолицизам
УниверзитетДржавни педагошки универзитет у Дрогобичу
Занимањеактивиста, политичар, војни командант
27. новембар 2014. — 29. јул 2019.

Дмитро Анатолијович Јарош (укр. Дмитро Анатолійович Я́рош; Дњепродзержинск, 30. септембар 1971) јесте украјински активиста, политичар, бивши лидер неонацистичке организације Десни сектор и бивши командант паравојске Украјински добровољачки корпус.

Био је посланик у Врховној ради од 27. новембра 2014. до 29. јула 2019. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 30. септембра 1971. године у Дњепродзержинску (данас Камјанске), Украјинска ССР, СССР. Јарош је русофони Украјинац, што значи да му је матерњи језик руски, иако је етнички и национални Украјинац. У младости је био члан Младих пионира и Комсомола.[1] По рођењу крштен је у Украјинској православној цркви, а 1994. године је прешао у Украјинску гркокатоличку цркву.[2]

Године 1989. придружио се Народном покрету Украјине. Од 1989. до 1991. године служио је у Војсци СССР.[3] Након распада СССР придружио се екстремистичкој организацији Тризуб.[4]

Дипломирао је на Државном педагошком универзитету у Дрогобичу 2001. године.[5]

Изабран је за лидера Тризуба 2005. године, а у октобру 2010. године покушао је да створи уједињени украјински националистички покрет.[5]

Током Евромајданских демонстрација почетком 2013. године, Тризуб је постао главни чинилац новоформираног Десног сектора, коалиције неонацистички оријентисаних националистичких организација и странака.[6] Десни сектор је учествовао на насилним демонстрацијама против председника Виктора Јануковича.

Био је кандидат за председника Украјине на изборима 2014. године. Освојио је 0,7%.[7] На парламентарним изборима 2014. године, као члан Десног сектора, изабран је за посланика у Врховној ради Украјине.[8]

Учествовао је у рату у Донбасу као командант Украјинског добровољачког корпуса. Рањен је у Другој бици за Доњецки аеродром.[9] Почетком 2015. године, Министарство одбране Украјине је објавило да је Јарош именован за саветника начелника генералштаба Виктора Музенка и да ће Украјински добробољачки корпус бити интегрисан у Оружане снаге Украјине.[10]

У фебруару 2016. године основао је нову организацију Владина иницијатива Јароша.[11] У нову организацију се придружило 20% чланова Десног сектора.[12]

Дана 2. новембра 2021. године именован је за саветника главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Валерија Залужњег, али је убрзо добио отказ.[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ярош: Я був і “октябрьонком”, і піонером, і комсомольцем”. Українська правда (на језику: украјински). Приступљено 2022-05-23. 
  2. ^ „Ортодоксальний східняк. Дмитро Ярош про вибори, війну, страхи, смерть, рай та Путіна”. Українська правда (на језику: украјински). Приступљено 2022-05-23. 
  3. ^ IVONA.UA (2014-05-15). „История любви Дмитрия Яроша: Жену прячет, а детей показывает”. IVONA.UA. Приступљено 2022-05-23. 
  4. ^ „От Майдана до войны с Россией”. Росбалт (на језику: руски). Приступљено 2022-05-23. 
  5. ^ а б „Дмитрий Ярош - биография, компромат, досье, фото, новости - Корреспондент”. korrespondent.net. Приступљено 2022-05-23. 
  6. ^ „Ukraine: Far-Right Leader Dmitri Yarosh Ready for Armed Struggle | TIME.com”. web.archive.org. 2014-02-05. Архивирано из оригинала 05. 02. 2014. г. Приступљено 2022-05-23. 
  7. ^ „Poroshenko wins presidential election with 54.7% of vote - CEC < News < Home”. web.archive.org. 2014-05-29. Архивирано из оригинала 29. 05. 2014. г. Приступљено 2022-05-23. 
  8. ^ „Central Election Commission - 2012-2013”. web.archive.org. 2014-10-29. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 2022-05-23. 
  9. ^ „Right Sector's leader Yarosh wounded near Donetsk - Jan. 21, 2015”. KyivPost. 2015-01-21. Приступљено 2022-05-23. 
  10. ^ „Poroshenko endorses referendum on federalisation of Ukraine”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-04-06. Приступљено 2022-05-23. 
  11. ^ „Stratfor: The World's Leading Geopolitical Intelligence Platform”. worldview.stratfor.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-23. 
  12. ^ „Yarosh launches a new movement, leaves Right Sector - Feb. 22, 2016”. KyivPost. 2016-02-22. Приступљено 2022-05-23. 
  13. ^ „Генштаб не зізнається про роль Яроша. Той проінспектував свою добровольчу армію”. Українська правда (на језику: украјински). Приступљено 2022-05-23.