Дмитриј Пожарски
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Дмитриј Пожарски | |
|---|---|
Дмитриј Пожарски | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Дмитриј Михајлович Пожарски |
| Датум рођења | 17. октобар 1577. |
| Место рођења | Берсенево, |
| Датум смрти | 30. април 1642. (64 год.) |
| Место смрти | Москва, |
| Родитељи | Михаил Федорович Пожарски Марија Федоровна Берсењева-Беклемишева |
| Династија | Рјуриковичи |
| Период | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8 |

Дмитриј Михајлович Пожарски (рус. Дми́трий Миха́йлович Пожа́рский; 17. октобар 1577 — 30. април 1642) је био кнез из руске династије Рјурик и вођа руског устанка против пољско-литванске окупације током смутних времена почетком 17. века.
Заједно са Кузмом Мињином, уз подршку патријарха Филарета, окупио је добровољачку војску у Нижњем Новгороду. Овом војском је командовао у рату који је уследио против стране доминације. У лето 1612, уз помоћ Московљана, ослободио је Москву од пољско-литванске окупације. Пољска одбрана, под вођством Јана Карола Ходкјевича, одолевала је од 21. до 24. августа 1612.
У знак сећања на своју победу Пожарски је 1620-их подигао Казањски сабор на Црвеном тргу. На истом тргу, испред цркве Василија Блаженог, данас се налази споменик Пожарском и Мињину.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Словне грешке