Добрачина улица (Београд)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Добрачина улица
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Стари Град
Почетак Васина улица
Крај Дунавска улица
Дужина 1000 m
Ширина 7,5 m
Створена 1872
Названа
Dobracina street 15.jpg
Добрачина улица
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Добрачина улица налази се на Опшини Стари град Београда, и протеже се правцем од Васине улице број 10, паралелно са улицама Књегиње Љубице и Доситејеве, пресеца Улицу цара Душана и излази на Дунавску улицу.

Име улице[уреди]

Улица је добила назив још у 19. веку, тачније 1872. године по Јовану Димитријевић Добрачи. Није мењала назив.[1]

Јован Димитријевић Добрача[уреди]

Јован Димитријевић је био гружански војвода. Био је трговац стоком великог угледа рођен у месту Добрача одакле и потиче његов надимак. Био је један од команданата српске војске у Бици на Љубићу.[2]

Суседне улице[уреди]

Добрачином улицом[уреди]

Добрачина број 3[уреди]

Кућа породице Христић-Мијушковић се налази у Београду, на адреси Добрачина 3. Подигнута је 1930. године и представља непокретно културно добро као споменик културе. Кућа је саграђена према пројекту инжењера Мијушковића, док је парцела на којој је саграђена припадала је Филипу Христићу, дипломати, министру иностраних дела и касније министру просвете у влади кнеза Михаила Обреновића.[3]

Добрачина број 6

Добрачина број 6[уреди]

У Добрачиној улици број 6 су Павле Бихали и другови покренули часопис Нова литература и основали издавачко предузеће Нолит 1928. године. О том сведочи плоча на самој згради.

Добрачина број 8[уреди]

У Добрачиној 8 се налази паметна зграда Инфинити. Поседује висок квалитет градње, напредни централни систем за климатизацију.[4]

Добрачина број 15[уреди]

На адреси Добрачина 15 се налази породична кућа Миловановић из 1884. године и представља непокретно културно добро као споменик културе. Окренута је у две улице, Добрачину и Симину. Кућа породице Миловановић је типичан пример градске куће-виле с краја 19. века, са лепо уређеним вртом и оградом од кованог гвожђа, какве су грађене на Дунавској падини.[5] Године 2010. је реновирана и надограђена.

Чукур чесма

Чукур чесма[уреди]

Чукур чесма, споменик културе, је уметничко дело вајара Роксандића. Налази се испред броја 30, куће Геце Кона. Обележава аутентично место једног историјског догађаја, као и место једне од најстаријих јавних чесама у Београду. Због својим уметничких и историјских вредности проглашен је за споменик културе 1965. године.[6]

Добрачина 30[уреди]

У Добрачиној 30 је живео Геца Кон, српски књижар и издавач. Стекао је велико богатство и саградио вилу у Добрачиној улици бр. 30. Осим по великој издавачкој делатности, Геца Кон је био познат по великој новчаној подршци књижевницима и свим вреднијим културним институцијама. Велики део средстава уложио је у популарисање дела домаћих писаца кроз библиотеке Наша књига, Златна књига, Српски народ у 19. веку, као и кроз оне везане за школску лектиру.[7]

Добрачина број 35[уреди]

Добрачина 35 је позната као кућа породице Харисијадис. Излази и на Улицу Страхињића бана 66а. На згради се налази и плоча на којој пише Браћа А. Харисијадис. Зграду су подигла браћа Харисијадис од оца Аристотела Харисијадиса. Aристoтeл je биo тргoвaц и у Нишу je 1874. oснoвao тргoвинску рaдњу зa прoмeт кoлoниjaлнoм рoбoм. Пoрoдицa сe прoширилa рoђeњeм дeцe: Кoнстaнтинa-Кoчe, Спиридoнa-Спирe, близaнaцa Пeриклa и Лeoнидa, Aлeксaндрe и Сoкрaтa. У тој згради на четвртом спрату, у улазу из Добрачине 30 је живела Мара Харисијадис, унука Аристотела Харисијадиса, ћерка Спиридона Харисијадиса, познати историчар уметности, која се бавила проучавањем илуминација, минијатура, орнамената српских рукописа које је активно проналазила по библиотекама и манастирима широм Европе.[8]

Дорћол плац

Добрачина број 59[уреди]

У Добрачиној 59 налази се Дорћол плац, удружење грађана основано да се остваре циљеви у области културе, нових технологија, ширења свести о основним људским слободама и правима.[9]

Референце[уреди]

  1. ^ Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 215. 
  2. ^ Велмар Јанковић, Светлана (1981). Дорћол: имена улица. Београд: Нолит. стр. 114—133. 
  3. ^ „Кућа породице Христић Мијушковић”. Београдско наслеђе. Приступљено 24. 3. 2019. 
  4. ^ „Инфинити паметна зграда у Добарчиној улици 8”. Еуробанк. Приступљено 24. 3. 2019. 
  5. ^ „Кућа породице Миловановић”. Београдско наслеђе. Приступљено 24. 3. 2019. 
  6. ^ „Чукур чесма”. Београдско наслеђе. Приступљено 24. 3. 2019. 
  7. ^ „Геца Кон: човек институција”. Нови полис. Приступљено 31. 3. 2019. 
  8. ^ „Мара Харисијадис, историчар уметности”. Историјски архив Ниш. Приступљено 31. 3. 2019. 
  9. ^ „Дорћол плац - циљеви”. Дорћол плац. Приступљено 31. 3. 2019. 

Литература[уреди]

  • Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 215. 

Спољашње везе[уреди]