Добрејанце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Добрејанце
Dobrejance - Osnovna skola.JPEG
Основна школа у Добрејанцу
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Град Врање
Градска општина Врање
Становништво
Становништво
 — (2011) 84
Географске карактеристике
Координате 42°39′28″ СГШ; 21°52′10″ ИГД / 42.657666° СГШ; 21.8695° ИГД / 42.657666; 21.8695Координате: 42°39′28″ СГШ; 21°52′10″ ИГД / 42.657666° СГШ; 21.8695° ИГД / 42.657666; 21.8695
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 722 м
Добрејанце на мапи Србије
Добрејанце
Добрејанце
Остали подаци
Поштански број 17507
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Добрејанце или Добријанце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 84 становника (према попису из 1991. било је 102 становника).

Опис села[уреди]

Добрејанце се налази у јужном делу Пољанице , између села: Сикирје на истоку, Ушевце, Станце и Рождаце на северу и Дреновац на југу, а на западу се протеже до врха Орлова чука (1274 м). Размештено је највећим делом са леве стране Ветернице, око Самобучке долине и на местима Добрејански рид, Церови рид, Јабуково, Јејак и Лазаров кладанац, а само мањим делом са десне стране ове реке. Разбијеног је типа и нема изражених махала.

Од центра Власа удањено је око 6 км. У источни део села стиже се асфалтним путем Врање - Мијовце, а у западни (планински) део из Власа, преко Станца, или слабијим путевима из правца Дреновца.

Село је скоро у целини покривено буковом шумом, има особине типичног планинског села. Земља је слабог квалитета, неподобна за ратарство. Становништво се ипак издржава екстензивном пољопривредом, са нагласком на сточарство и воћарство. Поред тога, развијена је горосеча. Богато је здравом планинском водом, а најпознатији кладенци су Бајрамов, Зећиров, Нурин и Ибишов.

О настанку села мало се зна. До доласка Арнаута у ове крајеве, у Добрејанцу су живели Срби, од којих су познати Дабарци и Кованџици, и неки Грк који се касније потурчио. О томе да су село основали Срби говоре остаци, зидине, три старе цркве. Једно црквиште је у долини Ветернице, непосредно поред пута Дреновац - Ушевце, а друго у врх села, код места Јабуковац. Доласком Арнаута, Дабарци су се иселили у Врање а Кованџици у оближње село Смиљевић. Ово село 1861. године помиње Хан (Јохан Георг фон Хан) као Dobrjanze – на левој обали Ветеренице, као велико и веома раштркано албанско село. До 1878. године у њему је било 16 албанских кућа да би се, за време ослобађања 1878. године, Албанци иселили из Добрејанца и село је поново насељено Србима. Аћимовићи су доселили из Островице , Стевановићи и Павловићи из Дреновца, Антићи (Ћурковчани) и Шопци из Секирја, Стевановићи и Ђорђијинци из Ушевца, Ристићи из Леснице у Пчињи, Стојковићи из Белановца, Гузезини из Дреновца.

У селу је основна четворогодишња школа. Сеоска слава (литије, крсте) је на Горешњак, 26. јула

Демографија[уреди]

У насељу Добрејанце живи 74 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 51,8 година (53,0 код мушкараца и 50,8 код жена). У насељу има 29 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 218
1953. 219
1961. 205
1971. 194
1981. 152
1991. 102 102
2002. 84 84
2011. 58
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
84 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Галерија слика[уреди]

Литература[уреди]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 185. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе[уреди]