Добривоје Видић

Из Википедије, слободне енциклопедије
ДОБРИВОЈЕ ВИДИЋ
Dobrivoje Vidic Baja.jpg
Добривоје Видић
Датум рођења (1918-12-24)24. децембар 1918.
Место рођења Чачак

 Краљевина СХС
Датум смрти 3. март 1992.(1992-03-03) (73 год.)
Место смрти Београд, Социјалистичка Република Србија Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Чин потпуковник у резерви
председник Председништва
СР Србије
Период 5. мај 19785. мај 1982.
Претходник Драгослав Марковић
Наследник Никола Љубичић
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске заставе
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са златним венцем
Партизанска споменица 1941.

Добривоје Видић - Баја (Чачак, 24. децембар 1918Београд, 3. март 1992), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије и јунак социјалистичког рада. Од 5. маја 1978. до 5. маја 1982. године обављао је функцију председника Председништва СР Србије.

Биографија[уреди]

Добривоје Видић рођен је 24. децембра 1918. године у Чачку. Као ђак Учитељске школе у родном граду укључио се у рад омладинског покрета и због активног политичког рада био искључен из школе. Даље школовање наставио је у Бањој Луци, Алексинцу и Осијеку. Студирао је на Филозофском факултету у Скопљу.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је 1938, а члан Комунистичке партије Југославије 1939. године. Организовао је и руководио борбом лево оријентисане омладине Македоније непосредно пред почетак Другог светског рата. Био је секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Македонију и члан Покрајинског комитета КПЈ за Македонију.

Народноослободилачка борба[уреди]

Од 1941. године, у току Народноослободилачког покрета обављао је многе политичке дужности:

Послератна каријера[уреди]

После ослобођења обављао је низ истакнутих партијских, државних и дипломатских функција:

Више пута биран је за члана ЦК СК Србије и за посланика Скупштине СР Србије и Савезне скупштине СФРЈ, за члана ЦК СКЈ и Извршног комитета Председништва ЦК СКЈ од 1982. до 1986. године. Био је члан Председништва СФР Југославије и председник Председништва СР Србије од 5. маја 1978. до 5. маја 1982. године. Имао је чин резервног потпуковника.

Умро је 3. марта 1992. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Одликовања[уреди]

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена југословенске заставе првог реда, Ордена братства и јединства првог реда, Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена заслуга за народ првог реда и Великог крста почасног витеза Краљевског викторијанског реда.

Контроверзе[уреди]

Према писању листа „Блиц“, током 1941. је радио као преводилац за Немце у Ужицу,[1] а крајем 1944. године је као секретар КПЈ за ужички округ одлучивао о стрељању Андрије Мирковића, ранијег градоначелника Ужица.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]