Добривоје Страњаковић
| Добривоје Страњаковић | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1890. |
| Место рођења | Чачак, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1945. |
| Место смрти | ДФЈ |
Добривоје Страњаковић (Чачак, 1890 – Београд, 1945) је био свештеник Српске православне цркве, намесник цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, резервни пешадијски потпоручник Југословенске војске и припадник Југословенске војске у Отаџбини.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1890. године у Чачку, као син Миладина Страњаковића и Катарине Жутић. Његов рођени брат је био Драгослав Страњаковић, историчар, професор Београдског универзитета, потпредседник Српског културног клуба и члан Централног националног комитета.
Након завршене Богословије, служио је као српски војник у Балканским ратовима (1912−1913) и Првом светском рату (1914−1918), из којих излази са чином резервног пешадијског потпоручника. Служио је као намесник цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу.[1] Оженио је Милицу Смиљанић, рођену сестру Момчила Смиљанића, предратног друга капетана Звонимира Вучковића, те са њом имао сина Слободана и кћерку Радмилу.
По капитулацији у Априлском рату, служио је опело поручнику Велибору Бранковићу, који је изнад Горњег Милановца извршио самоубиство у тренутку када су немачки војници дошли да их разоружају и пошаљу у заробљеништво.[2]
Страњаковић је био први свештеник који је дошао код пуковника Драгољуба Михаиловића на Равну гору 1941. године.[3] Био је делегат таковског среза на Светосавском конгресу у селу Ба 1944. године. Син Слободан Страњаковић се као гимназијалац придружио Југословенској равногорској омладини, био уредним омладинског листа и делегат ЈУРАО на Светосавском конгресу у селу Ба 1944. године. Кћерка Радмила је била припадница Женске равногорске организације санитета и убијена је од партизана 1944. године у Горњем Милановцу.
Добривоје Страњаковић је стрељан од нових комунистичких власти 1945. године у Београду.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Боловић, Ана; Марушић, Александар (2012). Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу: Настајање и трајање (PDF). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 15. ISBN 978-86-82877-47-9.
- ^ „Последњи метак у априлском рату”. Политика. 22. 12. 2009.
- ^ Јовић, Саво. Утамничена црква: Страдање свештенства Српске православне цркве од 1945. до 1985. године.
- ^ „Регистар жртава”. Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године.
