Пређи на садржај

Добринци

С Википедије, слободне енциклопедије
Добринци
Добринци
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаРума
Становништво
 — 2022.Пад 1.372
Географске карактеристике
Координате44° 57′ 12″ С; 19° 55′ 32″ И / 44.953328° С; 19.925632° И / 44.953328; 19.925632
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина88 m
Добринци на карти Србије
Добринци
Добринци
Добринци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22412
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Добринци су насеље у општини Рума, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1372 становника.

Овде се налази локалитет Солнок.

Историја

[уреди | уреди извор]

Антика

[уреди | уреди извор]

На локалитету Ваган 1969. године сондажно је истражена деоница римског пута са миљоказом и његовим лежиштем. На миљоказу се помиње император Александар Север. На локалитету Солнок на основу бројних случајних налаза (римски камени споменици, зидане гробнице у којој се налазила камена урна са пепелом покојника) као и рекогнисцирањем терена 1969. те 1983-1986. године констатовано је римско утврђење caput Bassianensis. На површини земље и дан данас се проналази велика количина грађевинског шута, опека, камена, кречног малтера, архитектонске пластике, мермерне оплате, мозаичних тесела (поједине са позлатом), опеке са жигом II легије Adiutrix, као и остали покретни археолошки материјал. Археолошка истраживања која су обављена 1992. године потврдила су да се ради о утврђењу на површини од 18 хектара, са 25 истурених квадратних кула које су биле постављене на 40 до 45 метара растојања. Истражени су дјелови јужног бедема и двије куле димензија 7,70х7,70m. Утврђење је подигнуто у 2. вијеку, а обновљено у 3. вијеку. У њему је било сједиште II легије Adiutrix.[1]

Нови вијек

[уреди | уреди извор]

Према историјским подацима Добринци су најстарије насеље на подручју румске општине, а до почетка 19. века и једно од највећих места у Срему. Храброст и слободарки дух Добринчана и њихово учешће у Првом и Другом српском устанку су сачувани у записима Нићифора Нинковића рођеног у Добринцима, директан сведок и хроничар тих времена. Опис ликова Карађорђа, Књаза Милоша, српских војвода и хајдука, захваљујући њему сачувани су као својеврсна историјска грађа.

У историјском контексту остало је запамћено учешће Добринчана 1848. године на Мајској скупштини војвођанских Срба у Сремским Карловцима.[2]

Родна кућа Јована Суботића у Добринцима, 19. век

Демографија

[уреди | уреди извор]
Црква Светог Николе у Добринцима

У насељу Добринци живи 1370 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,2 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 541 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17 (попис 2002. године).

Ово насеље је великим делом насељено Србима.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.680
1953. 1.625
1961. 1.629
1971. 1.641
1981. 1.696
1991. 1.701 1.684
2002. 1.716 1.787
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
 
 1.634 95,22%
Роми
 
 44 2,56%
Југословени
 
 9 0,52%
Румуни
 
 2 0,11%
Хрвати
 
 1 0,05%
Мађари
 
 1 0,05%
непознато
 
 17 0,99%
Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 2
80+ 21
  
  
 32
75—79 19
  
  
 46
70—74 60
  
  
 50
65—69 51
  
  
 60
60—64 44
  
  
 43
55—59 41
  
  
 39
50—54 56
  
  
 65
45—49 65
  
  
 54
40—44 72
  
  
 57
35—39 63
  
  
 61
30—34 56
  
  
 62
25—29 45
  
  
 39
20—24 62
  
  
 54
15—19 71
  
  
 50
10—14 66
  
  
 46
5—9 56
  
  
 44
0—4 35
  
  
 28
Просек : 39,2 43,1
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 404 417 434 454 496 512 541


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 93 125 103 100 73 34 11 1 1 0 3,17
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 727 235 435 31 25 1
Женски 714 122 438 140 14 0
УКУПНО 1.441 357 873 171 39 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 388 237 0 0 45
Женски 202 133 0 0 31
Укупно 590 370 0 0 76
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 28 16 6 17
Женски 0 0 12 2 0
Укупно 1 28 28 8 17
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 5 7 1
Женски 0 0 2 5 11
Укупно 1 3 7 12 12
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 20
Женски 3 0 0 3
Укупно 4 0 0 23

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Културни центар у Добринцима
    Културни центар у Добринцима
  • Споменик у парку у Добринцима
    Споменик у парку у Добринцима
  • Купине са локалног купињака
    Купине са локалног купињака
  • Локалне малине и купине
    Локалне малине и купине

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Археолошка налазишта римског периода у Војводини”. 
  2. ^ Монографије насеља Добринци, Матица српска, Нови Сад, 1998
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добринци&oldid=31787548”