Добричево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Добричево
Uszallas1.jpg
Католичка црква Пресвете Богородице
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 199
 — густина11,9/км2
Географске карактеристике
Координате44°59′22″ СГШ; 21°21′20″ ИГД / 44.98952° СГШ; 21.35554° ИГД / 44.98952; 21.35554Координате: 44°59′22″ СГШ; 21°21′20″ ИГД / 44.98952° СГШ; 21.35554° ИГД / 44.98952; 21.35554
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина81 м
Површина16,6 км2
Добричево на мапи Србије
Добричево
Добричево
Добричево на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознака

Добричево је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу и спада у групу карашких насеља и има веома неповољан положај у односу на остатак насеља белоцркванске општине. Положај му је периферан и налази се на контакту са насељима у суседној Румунији. Слабо је повезано са околним насељима, јер постоји само једна линија из правца Вршца према Белој Цркви.

Према попису из 2011. било је 199 становника.

Историја[уреди]

Добричево је релативно младо насеље. Први пут се помиње око 1825. године, под називом Udvarsállás a од 1922. године Добричево.

Добричево је двадесетих година основала управу грофовског имања Бисинген у Жаму који су населили (1827) 265 римокатоличких колониста, који су ову колонију већ идуће године напустили. Место је дефинитивно било насељено римокатоличким Мађарима, којих је 1835. било 360-оро. 1838. године повећао се њихов број на 480-оро, али је 1848. спао на 359-оро.

1846. године изузета је ова нова насеобина из оравичког среза и припојена јамском срезу. Од 25. марта до 19. августа 1848. постојало је овде месно капеланство. Око 20. јуна 1848. из села је отишло 150 људи у Белу Цркву за појачање мађарске посаде. Зато је 16. септембра уништено пожаром од српских војних јединица врачевгајског логора. 1854. године било је 337 становника, а површина катастралне општине била је 2955 ланаца, узевши ту и некадашњи алодиални посед од 270 ланаца. Удварсалашу је била тада испостава белоцркванске парохије.

1861. године подигнута је садашња црква, а 1865. било је 110 малопоседника и 1 великопоседник.

Бројно стање становништва последњих деценија: 1869. било је 425 становника, 1880. 472 становника (највише бројно стање насеобине), 1890. 464 становника, 1900. 468 становника и 1910. 462 становника.

1891. године подигнута је жељезничка станица. Након Првог светског рата 1918. ушла је српска војска у насеобину, која је 1919. припојена вршачком срезу торонталне-тамишке жупаније.

1921. године пописано је 305 становника (од којих се састојало: 50 Чеха, 26 Румуна, по један Словак, Италијан и 227 Мађара од којих је било 19 православаца, 281 католик, 1 гркокатолик и 4 евангелика).

Демографија[уреди]

У насељу Добричево живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,7 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 368
1953. 414
1961. 408
1971. 334
1981. 306
1991. 265 263
2002. 226 226
2011. 199
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
200 88,49 %
Срби
  
16 7,07 %
Чеси
  
5 2,21 %
Македонци
  
3 1,32 %
Украјинци
  
1 0,44 %
Немци
  
1 0,44 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Феликс Милекер: Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
  • М. Марина: Летопис у периоду 1812 – 2009 г. (Беч, 2009.)

Спољашње везе[уреди]