Добрић (Шабац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Добрић
Dobrić 001.jpg
Дом културе
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
ОпштинаШабац
Становништво
 — 2011.Пад 1044
Географске карактеристике
Координате44°42′04″ СГШ; 19°34′32″ ИГД / 44.701166° СГШ; 19.5755° ИГД / 44.701166; 19.5755Координате: 44°42′04″ СГШ; 19°34′32″ ИГД / 44.701166° СГШ; 19.5755° ИГД / 44.701166; 19.5755
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина90 м
Добрић на мапи Србије
Добрић
Добрић
Добрић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број15235
Позивни број015
Регистарска ознакаŠA

Добрић је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1044 становника.

Добрић - село под гором, Село Добрић кап воде у рекама Србије само су неки од назива књига о овом селу, на граници брежуљкасте Поцерине и равне Мачве, на надморској висини од 94 до 155 метара, сконцентрисаном на левој и десној страни пута Шабац- Радовашница- планина Цер. У истроијским документима село се помиње први пут 1521. године.

Галерија[уреди]

Настанак села[уреди]

О постанку села, у Летопису сеоске цркве записано је, а тако и предање говори, да су се у старо време у село доселила два брата Добросав и Богосав. Они су неколико година живели заједно, па се Богосав одсели мало даље од Богосава. По имену Добросава прозове се друго село Богосавац, која имена су и до данас сачувана.

Желећи да се Србија што више насели, кнез Милош Обреновић је преко свог најмалађег брата Јеврема, господара Шапца (1816-1831) и Шабачке нахије, наредио Марку Штитарцу, кнезу од Мачве и Поцерине да прима све који долазе из крајева под Турцима, да их узима у своју заштиту и насељава у Поцерини. Тако је Добрић постао стециште свих оних који су морали од некога да се склањају, а Марко Штитарац их је узимао за своје пандуре. Под командом Марка Штитарца село се насељавало у шорове који и данас постоје.

Манастир Св. Петра и Павла

Најаутентичнији запис од селу налази се у Летопису цркве у Добрићу (изграђена 1827. године на темељима две раније спаљене цркве брвнаре(прва саграђена од стране Турака (другу спалили босански Турци)(од којих је прва саграђена 1651. године). Овај Летопис је започео веома образовани парох Добривоје Мандић (завршио је богословско-учитељску школу и филозофски факултет) када је рукоположен 1926. године.

Летопис је у оригиналу пренет у монографији „Село Добрић - кап воде у рекама Србије“ (2007), аутора проф. др Слободана И. Марковића пореклом из овог села. Школа у селу је почела са радом 1825. године и била средишна школа за седам околних села: Маове, Метковић, Грушић, Цуљковић, Радовашница, Липолист и Богосавац. Школа је најпре радила у црквеној кући, а касније у згради бивше општинске суднице.

Први учитељи у Добрићу нису били за то школовани људи ни професионалци, већ калуђери и раскалуђери, занатлије и ислужени подофицири из Срема. Године 1899. учитељ Јован Вуксановић ударио је темељ школе у средини села. Градња је трајала 11 година, па је школска зграда завршена 1900. године. Школа је имала две простране учионице и једну канцеларију.

Године 1947., сазидана је садашња осмогодишња окружна школа, а зидали су је мештани и немачки заробљеници. Године 1912., мештани су основали Народну књижницу која је у то време бројала 38 чланова. Исте године основали су и певачко друштво „Поцерац" Године [1932]., у селу је основан фудбалски клуб „Будућност“ који је најбоље резулате остварио седамдесетих година двадесетога века, а највише такмичарске резултате остварили су мештани у вишебоју, а у клупским такмичењима рвачки клуб „Младост“.

Демографија[уреди]

У насељу Добрић живи 962 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (40,0 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.375
1953. 1.469
1961. 1.460
1971. 1.385
1981. 1.375
1991. 1.265 1.245
2002. 1.205 1.232
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.142 94,77 %
Роми
  
35 2,90 %
Хрвати
  
12 0,99 %
Југословени
  
1 0,08 %
непознато
  
10 0,82 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]