Добротин (Липљан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Добротин
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Косовски
Општина Липљан
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 623
Географске карактеристике
Координате 42°31′47″ СГШ; 21°11′01″ ИГД / 42.529808° СГШ; 21.183701° ИГД / 42.529808; 21.183701Координате: 42°31′47″ СГШ; 21°11′01″ ИГД / 42.529808° СГШ; 21.183701° ИГД / 42.529808; 21.183701
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 579 м
Добротин на мапи Србије
Добротин
Добротин
Остали подаци
Поштански број 14000
Позивни број +383 (0)38
Регистарска ознака 01/PR

Добротин (алб. Dobratini) је насеље које се налази у централном делу АП Косово и Метохија и припада Косовском округу. Насеље се налази на око 5 км од Липљана, места чијој општини припада а недалеко је и Приштина. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 623 становника.

У селу се налази Црква Светог Димитрија, из 19. века, која представља непокретно културно добро као споменик културе. У непосредној близини Добротина налази се и манастир Грачаница, а некад се на овим просторима простирао и римски град Улпијана.

Географија[уреди]

Село је у равници, на Жеговачкој реци, која ту, у пољу, пресушује у лето. Збијеног је типа. Дели се на четири махале: Гуђића, Русимова, Рашића и Ћурчића. Називи махала су по јачим родовима у њима.

Историја[уреди]

Добротин је, колико се зна, од 18. века био чифлик, на коме се становништво често смењивало, из кога разлога сада у њему нема старинаца. На овом чифлику су се насељавали и Албанци, али се нису одржали и ослобођење од Турака у балканском рату није затекло ниједног Албанаца у Добротину. У последњој години Турске владавине, ово село је имало 55 српских кућа и 1 албанску, мухаџирску од 1878. године. Овде није било старинаца. Насељавали су се и Албанци али се нису задржавали. Ослобођење од Турака затекло је у селу само једну албанску кућу и само домаћинство Анте Наранџића са својом земљом од 15 дана орања. Наранџић је обрађивао и њиве Саве Стијановића, Српског посланика у Турском Парламенту у Цариграду 19081912, од шест дана орања. За домаћинства Илије Топаловића, Јована Богдановића, Васе Орловића (сви по 3 чланапородице) и Јована Вретенара (6) не зна се чије су чифлуке обрађивали, ни колико земље. Исти случај је и са попом Симом (са 5 деце). Домаћинства, сем поп-Симиног и Васе Орловића, била су слабог имовног стања. Осталих 49 кућа биле су чифчије преко 30 беглера. Број чељади чифчија, површина агиних поседа, број стоке, да ли су чифчије поседовале кућу, двориште, остале зграде – то је било различито. Сви господари, сем Ђорђа Санте, Цинцарина из Урошевца, били су из Приштине. Сантину земљу обрађивао је Нећа Ђорђевић са седморо чељади. Био је доброг имовног стања, а и чифчија Рајко Костић, који је обрађивао чифлук Муарема Заитовића. Пава Мирић и Трајко Ћурчић обрађивали су посед Реџепа Шукића. Домаћинство Веље Нићића обрађивало је чифлук три власника: Амета Батуловића, Саита Баталчетовића и Смаила Раифовића. Чифлук Кадрија-аге обрађивао је Петко Перенић, а Исмаиља Понорца Трајко Маринковић и Стојан Здравков. Емин Цицољовић поседовао је 4 чифлука, на којима су радили Стојко, Крста и Гвозден Рашић и Јефта Колић. Домаћинство Рајка Рашића имало је четири господара: Ешида, Саита, Шефика и Емина Назића. Чифлуке Велија-аге и Раифа-аге обрађивали су Јорга Трајковић, односно Максим Миленков. Алија Ашиковић имао је тројицу чифчија – Миру, Филипа и Ђорша Ћурчића, а Амет-ага два – Станка Гуџића и Петра Јовановића. Два чифлука је имао Кадри-ага, које су обрађивали Бојко Маринковић и Зека Перенић. На чифлуку Рамиза Османовића радио је Михаило Дренић, а Ставро и Јован И. Груџић били су чифчије Аџи-Рамадана. Његов чифлук још је обрађивао Акса Русимовић, а Цвеја Љутиш-агину. Двојицу Гуџића, Стевана и Аврама, имао је за чифчије Рамиз Беџатовић, а Миту Исмаиљ Сичан. Лука је радио на чифлуку Шериф-аге, а Михајло Мула Јусуфовића. Максим Гуџић је обрађивао земљу Аџи-Алије, а Јосиф Поповић Исен-аге.

У овом селу мање од половине домаћинстава било је слабог имовног стања. Два Дренића – Трајко и Бојко, били су чифчије Махмута ризовића. Аге Ешид, Сајми, Шериф, и Емин Назић имале су и једног чифчију из породице Гуџића – Аксу, слабог имовног стања. Чифчије Емина Назића били су Трајко и Ђорше Перанић. Чифлук Селима Шаћировића обрађивао је Стаменко Рашић, а Аџи-Рамадана Станоје Дејановић и Станоје Русимовић. Гуџићи Јован и Лазар били су чифчије Абдуле Куртешовића. Исмаиљ-ага и Исмаиљ Хоџа имали су по један чифлук. Обрађивали су их Васа Марковић и Марко Лалић. Трајо Лазић обрађивао је чифлук Асана Дестановића, а Димка Русимовић Аџи Понорчевћа. До 1880. године чифчије овог села давале су агама петину производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину и још су плаћале порез на земљу.[1]

Рајко Крстић 14/25/30/60, двориште агино, кућа своја (ови бројеви означавају број чељади, дане орања земље, број стоке,године на имању, а реч агина или своја односи се на власника куће и дворишта), Пава Мирић Нићић 8/25/10/60, исто, Веља Нићић 8/25/20/20. кућа и двориште агино, Перенић Петко 8/12/5/20/агино двориште/кућа своја, Трифко 6/6/1/20/кућа и двориште агино, Трајко Маринковић 24/50/35/20/двориште агино/кућа своја, Дренић Трајко 6/4/2/10/кућа и двориште агино, Бојко 18/30/14/50/агино двориште/кућа своја, Рашић Стојко 5/15/6/450/агино двориште и кућа/а своје стаје, Крста 6/15/17/осталокао у претходном, Рајко 22/60/64/450 – агино двориште/кућа своја, Стојан Здравковић 6/35/2/25/агино двориште/кућа своја, Акса Гуџић 5/25/1/10/агино двориште/кућа своја, Стаменко Рашић 5/12/6/10/све агино, Јорга Трајковић 5/15/22/30/агино двориште/кућа своја, Максим Миленковић 14/40/70/30/исто, Ћурчић Мира 9/20/31/300, Филип 8/20/39/300/исто, Трифко 9/20/18/30/исто, Станко Гуџић 5/18/14/30/исто, Станоје Дејановић 3/4/2/20/кућа и двориште агино, Бојко Маринковић 9/20/7/100/кућа идвориште агино/трем свој, Михаило Дренић 14/23/19/30/исто, Гвозден Рашић12/15/9/35/исто, Гуџићи – Ставра 9/20/25/200/агино двориште/кућа своја, Јован (први) 11/20/24/200/исто, Мита 7/20/13/200/кућа и двориште агино/стаје своје, Стеван 4/20/6/200/двориште агино/кућа своја, Аврам 7/20/5/200/кућа и двориште агино/трем свој, Јован (други) 4/10/2/200/исто, Лазар 8/10/6/200/двориште агино/кућа своја, Лука 19/40/68/200/исто, Васа Марковић 6/200/8/100/двориште и кућа агино/своје стаје, Марко Лалић 4/10/7/3/кућа и двориште агино/трем свој, Михаило Гуџић 10/20/15/100/двориште агино/кућа своја, Јефта Колић 12/40/24/100/исто, Перић Трајко 7/15/14/35/исто, Ђорђе 5/10/4/35/исто, Трајко Лазић 6/20/4/100/исто, Русимовић Станоје 8/15/6/100/исто, Акса 10/15/12/100/исто, Димка 8/15/2/100/исто, Цвејић 7/15/9/100/исто, Максим Гуџић 7/20/17/200/агино двориште/своје стаје и Јосиф Поповић 10/12/8/60/своје обориштеи кућа.

За војску су уписани: Јосиф Поповић, Трифко Ћурчић, Александар Рашић, Апостол Дренић, Дека Маринковић, Рајко Костић, Филип Ћурчић, Ђорђе Ћурчић, Милован Рашић, Јован Мацић, Петар Јовановић, Гвозден Рашић, Ставра Гуџић, Лука Гуџић, Јоксим Гуџић, Гала Неданџић, Мита Аксић, Мира Јевтић, Трајко Здравковић, Деспот Стојановић, Станко Гуџић, Танаско Вењић, Рада Гуџић, Коста Гуџић, Максим Гуџић, Јорга Трајковић, Трајко Лазић, Петко Перенић.

Друштвени живот[уреди]

Поп Василије из Добротина је 1864. године набавио у Призрену, српску књигу "Плач Старе Србије".[2]

У Добротину је 1899. године у српској школи прослављен празник Св. Сава. Чинодејствовао је поп Филип Русимовић а домаћин школске славе био газда Крсто Рашић. Учитељ је изговорио светосавску беседу. За домаћина на идућој слави изабрали су газду Ристу Русимовића.[3] Када је 1906. године обележаван Савиндан, поп Филипу је помагао капелан млади поп Сима Поповић. Организацију прославе спровели су месни учитељ Орловић и кум славе Максим Ћурчић.[4]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1932. године)[5]

  • Миленковићи (2 кућа., Св. Никола), најстарији досељеници од свих родова у селу. Преселили се средином XVIII века из суседног села Словиња.
  • Маринковићи (2 кућа., Св. Никола). И ови су се преселили из Словиња и то ускоро после Миленковића.
  • Ђурчићи (9 кућа., Св. Јован Крститељ). Досељени у другој половини XVIII века из Метохије у Добротин, одакле их ускоро паша преместио у Старо Грацко, а доцније опет вратио у Добротин.
  • Гуџићи (16 кућа., Св. Јован Златоусти) и Русимовићи (10 k., Св. Никола). Досељени из Камене Главе крајем 18. века.
  • Смолушани (3 кућа., Ђурђиц). Преселили се око 1850. год. из Смолуше.
  • Здравковићи (3 кућа., Ђурђиц). Селили се свуда по Косову као момци и чивчије. У Добротин пресељени из Грачанице око 1880. године.
  • Неранџићи (1 кућа., Св. Никола). Непознатог су порекла.

У селу су 1932. живеле и 3 циганске муслиманске куће, које су ту биле досељене из Гадимље.

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, село је имало 623 становника, већину становништва чинили су Срби.[a]

Историјска популација: Добротин (Липљан)
Година1948195319611971198119912011
Становништво8589319589021.0041.111623
Еволуција становништва

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 1961.[6]
Срби
  
896 93,5 %
Албанци
  
54 5,6 %
остали
  
8 0,84 %
Укупно: 958
Етнички састав према попису из 1971.[7]
Срби
  
880 97,5 %
Роми
  
13 1,4 %
Црногорци
  
6 0,67 %
Укупно: 902
Етнички састав према попису из 1981.[8]
Срби
  
990 98,6 %
Роми
  
8 0,80 %
Укупно: 1.004
Етнички састав према попису из 2011.[9]
Срби
  
620 99,5 %
Роми
  
3 0,48 %
Укупно: 623

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ 1932. Извештај Василија Орловића
  2. ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  5. ^ Подаци: „Насеља“ књ.39 (др. Атанасије Урошевић: Косово
  6. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
  8. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  9. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)

Референце[уреди]

Види још[уреди]