Добротин (Липљан)

Координате: 42° 31′ 47″ СГШ; 21° 11′ 01″ ИГД / 42.529808° СГШ; 21.183701° ИГД / 42.529808; 21.183701
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Добротин (вишезначна одредница).
Добротин
Центар села - станица у Добротину.jpg
Центар - станица у Добротину
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаЛипљан
Становништво
 — 2011.Пад 623
Географске карактеристике
Координате42° 31′ 47″ СГШ; 21° 11′ 01″ ИГД / 42.529808° СГШ; 21.183701° ИГД / 42.529808; 21.183701
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина579 м
Добротин на мапи Србије
Добротин
Добротин
Добротин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38207
Позивни број+383/+381 (0)38

Добротин (алб. Dobratin) је насеље у општини Липљан које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Насеље се налази на око 5 км од Липљана, место чијој општини припада, а недалеко је и Приштина. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 623 становника.[а] Према законима самопроглашене Републике Косово, Добротин је ушао у састав новоформиране општине Грачаница.

У селу се налази Црква Светог Димитрија, из 19. века, која представља непокретно културно добро као споменик културе. У непосредној близини Добротина налази се и манастир Грачаница, а некад се на овим просторима простирао и римски град Улпијана.

Добротин се, као и већина српских села на Косову и Метохији, сусреће са проблемом миграција становништва већином у Србији. Треба напоменути да овакав негативни тренд није био присутан увек, као што је и приказано из ранијег пописа становништва.

Данас се становништво углавном бави земљорадњом, или је запослено у селу и у околним местима.

Село има основну школу са четири разреда, вртић, амбуланту, дом културе, 2 фризерска салона, четири продавнице, једна ауто-перионица-вулканизер, два аутосервиса, кафана, два ресторана, два кафића, као и спортски полигон за фудбал и кошарку.

Историја

Добротин је, колико се зна, од 18. века био чифлик, на коме се становништво често смењивало, из кога разлога сада у њему нема старинаца. На овом чифлику су се насељавали и Албанци, али се нису одржали и ослобођење од Турака у балканском рату није затекло ниједног Албанаца у Добротину. У последњој години Турске владавине, ово село је имало 55 српских кућа и 1 албанску, мухаџирску од 1878. године. Овде није било старинаца. Насељавали су се и Албанци али се нису задржавали. Ослобођење од Турака затекло је у селу само једну албанску кућу и само домаћинство Анте Наранџића са својом земљом од 15 дана орања. Наранџић је обрађивао и њиве Саве Стијановића, Српског посланика у Турском Парламенту у Цариграду 1908—1912, од шест дана орања. За домаћинства Илије Топаловића, Јована Богдановића, Васе Орловића (сви по 3 чланапородице) и Јована Вретенара (6) не зна се чије су чифлуке обрађивали, ни колико земље. Исти случај је и са попом Симом (са 5 деце). Домаћинства, сем поп-Симиног и Васе Орловића, била су слабог имовног стања. Осталих 49 кућа биле су чифчије преко 30 беглера. Број чељади чифчија, површина агиних поседа, број стоке, да ли су чифчије поседовале кућу, двориште, остале зграде — то је било различито. Сви господари, сем Ђорђа Санте, Цинцарина из Урошевца, били су из Приштине. Сантину земљу обрађивао је Нећа Ђорђевић са седморо чељади. Био је доброг имовног стања, а и чифчија Рајко Костић, који је обрађивао чифлук Муарема Заитовића. Пава Мирић и Трајко Ћурчић обрађивали су посед Реџепа Шукића. Домаћинство Веље Нићића обрађивало је чифлук три власника: Амета Батуловића, Саита Баталчетовића и Смаила Раифовића. Чифлук Кадрија-аге обрађивао је Петко Перенић, а Исмаиља Понорца Трајко Маринковић и Стојан Здравков. Емин Цицољовић поседовао је 4 чифлука, на којима су радили Стојко, Крста и Гвозден Рашић и Јефта Колић. Домаћинство Рајка Рашића имало је четири господара: Ешида, Саита, Шефика и Емина Назића. Чифлуке Велија-аге и Раифа-аге обрађивали су Јорга Трајковић, односно Максим Миленков. Алија Ашиковић имао је тројицу чифчија — Миру, Филипа и Ђорша Ћурчића, а Амет-ага два — Станка Гуџића и Петра Јовановића. Два чифлука је имао Кадри-ага, које су обрађивали Бојко Маринковић и Зека Перенић. На чифлуку Рамиза Османовића радио је Михаило Дренић, а Ставро и Јован И. Груџић били су чифчије Аџи-Рамадана. Његов чифлук још је обрађивао Акса Русимовић, а Цвеја Љутиш-агину. Двојицу Гуџића, Стевана и Аврама, имао је за чифчије Рамиз Беџатовић, а Миту Исмаиљ Сичан. Лука је радио на чифлуку Шериф-аге, а Михајло Мула Јусуфовића. Максим Гуџић је обрађивао земљу Аџи-Алије, а Јосиф Поповић Исен-аге. У овом селу мање од половине домаћинстава било је слабог имовног стања. Два Дренића — Трајко и Бојко, били су чифчије Махмута ризовића. Аге Ешид, Сајми, Шериф, и Емин Назић имале су и једног чифчију из породице Гуџића — Аксу, слабог имовног стања. Чифчије Емина Назића били су Трајко и Ђорше Перанић. Чифлук Селима Шаћировића обрађивао је Стаменко Рашић, а Аџи-Рамадана Станоје Дејановић и Станоје Русимовић. Гуџићи Јован и Лазар били су чифчије Абдуле Куртешовића. Исмаиљ-ага и Исмаиљ Хоџа имали су по један чифлук. Обрађивали су их Васа Марковић и Марко Лалић. Трајо Лазић обрађивао је чифлук Асана Дестановића, а Димка Русимовић Аџи Понорчевћа. До 1880. године чифчије овог села давале су агама петину производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину и још су плаћале порез на земљу.[1]

Друштвени живот

Поп Василије из Добротина је 1864. године набавио у Призрену, српску књигу „Плач Старе Србије”.[2]

У Добротину је 1899. године у српској школи прослављен празник Св. Сава. Чинодејствовао је поп Филип Русимовић а домаћин школске славе био газда Крсто Рашић. Учитељ је изговорио светосавску беседу. За домаћина на идућој слави изабрали су газду Ристу Русимовића.[3] Када је 1906. године обележаван Савиндан, поп Филипу је помагао капелан млади поп Сима Поповић. Организацију прославе спровели су месни учитељ Орловић и кум славе Максим Ћурчић.[4]

Клима и Географија

Клима овог насеља је умерено континентална са хладним зимама и топлим летима. Максимум падавина је у пролећним и јесењим месецима, док је минимум падавина за време летњих месеци као што су: Јул и Август. Ветрови који дувају у овом крају су кошава и северац.

Село је у равници, на Жеговачкој реци, која углавном пресушује у летњем периоду. Збијеног је типа.

Демографија

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима.

Етнички састав према попису из 1981.[5]
Срби
  
996 99,2%
Роми
  
8 0,8%
Укупно: 1.004
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Срби
  
620 99,97%
Роми
  
2 0,2%
Остали
  
1 0,1%
Укупно: 623
Демографија[7]
Година Становника
1948. 889
1953. 931
1961. 958
1971. 902
1981. 1.004
1991. 1.111
2011. 623

Галерија

Познате особе

  • Бојан Стојановић, оснивач и први председник општине Грачаница.
  • Ненад Рашић, је 2007. године постао министар рада у Влади Косова и на тој функцији остао до краја 2014. године, иако је у међувремену напустио СЛС и основао своју Напредну демократску странку (ПДС).

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ 1932. Извештај Василија Орловића
  2. ^ Серафим Ристић: „Плач Старе Србије”, Земун 1864. године
  3. ^ „Цариградски гласник”, Цариград 1899. године
  4. ^ „Цариградски гласник”, Цариград 1906. године
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  7. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.