Добрун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Добрун
Manastir Dobrun, Republika Srpska.JPG
Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаВишеград
Географске карактеристике
Координате43°46′ СГШ; 19°23′ ИГД / 43.76° СГШ; 19.38° ИГД / 43.76; 19.38Координате: 43°46′ СГШ; 19°23′ ИГД / 43.76° СГШ; 19.38° ИГД / 43.76; 19.38
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Добрун на мапи Босне и Херцеговине
Добрун
Добрун
Добрун на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број73240
Позивни број058

Добрун је мјесна заједница у општини Вишеград, Република Српска, Босна и Херцеговина. Дијелом своје богате историје Добрун је био и утврђени град, а касније и општина.

Географија[уреди]

Стари Добрун је подељен на: Доњи Добрун, Горњи Добрун и Добрунску Ријеку, док Мјесну заједницу Добрун поред поменутих чине и насеља: Бијела, Тасићи, Столац, Велетово, Ченгићи, Босанска Јагодина, Смријечје, Жагре, Златник, Турјак, Заножје, Богилице, Јабланица, Грање, Веље Поље, Небоговине, Бјељајци и Пољанице.

Мјесна заједница Добрун се простире на 85,64 km² и граничи се на истоку са Општином Ужице, а на сјевероистоку са Општином Бајина Башта, односно Републиком Србијом. Са јужне стране граничи се са Општином Рудо, а са осталих дијелова граничи се са селима која припадају мјесним заједницама Прелово, Вардиште, Дринско и Вишеград-центар.

Историја[уреди]

Град Добрун је најпознатији средњовековни град у овој области, а био је познат још у 15. веку. Град се налази на путу Вишеград-Ужице, на око 12 километара од Вишеграда. Он се састојао од тврђаве са жупским двором и три куле-стражарнице. Према народном предању град је саграђен око 1440. године, а подигла га је „проклета Јерина“, жена Ђурађа Бранковића. Ипак за ове тврдње на постоје поуздани историјски докази. У току средњег вијека око града је постојало насеље у коме су боравили дубровачки трговци.

Постоји још једно народно предање о постанку града које је забележио свештеник Алекса Ђуровић 1887. године. У њему се помиње како је град подигао Ђурађ Смедеревац после Битке на Косовом пољу. Турски султан Селим одлучио је да освоји град и довео је бројну војску из Санџака. Војска је опколила град, али није успела да га освоји, јер је он био подигнут у стенама. Град је по предању освојен тако што је манастирски кмет Јован Калауз издао град. Он је рекао да ће из града изаћи сватови и отићи по девојку у околину Пријепоља. Султан је напао сватове и после тога се турска војска упутила према граду прерушена у сватове. Сви из града су изашли да дочекају „сватове “ тако да су их Турци лако побили и заузели град. Када су га заузели опачкали су га и разорили до темеља, а варош спалили. У том нападу је страдао и Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну. Од некадашњег града Добруна данас постоје само рушевине и гробови око његових утврђења.

Становништво[уреди]

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.708
1953. 6.510
1961. 621
1971. 652
1981. 562

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.