Добрљин

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Добрљин
Dobrljin (Bahnhof).jpg
Жељезничка станица у Добрљину
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаНови Град (Република Српска)
Становништво
 — 2013.Пад 858
Географске карактеристике
Координате45°08′58″ СГШ; 16°28′53″ ИГД / 45.1493361° СГШ; 16.4812677° ИГД / 45.1493361; 16.4812677Координате: 45°08′58″ СГШ; 16°28′53″ ИГД / 45.1493361° СГШ; 16.4812677° ИГД / 45.1493361; 16.4812677
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Добрљин на мапи Босне и Херцеговине
Добрљин
Добрљин
Добрљин на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79223
Позивни број052

Добрљин је насељено мјесто у општини Нови Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 858 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Добрљин је удаљен 15 до 16 километара од Новог Града и 15 километара од Костајнице.[1] Налази се на десној обали ријеке Уне.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Царина у Добрљину

Први пут се помиње у 13. вијеку.[1] У прошлости је био у посједу кнезова Бабунића, за које се веже поријекло имена Добрљин.[1] Пруга од Добрљина до Бање Луке изграђена је 1873.[2] Аустроугарска је током своје владавине за потребе експлатације дрвета отворила пилану „Шипад“ и поред аутохтоног српског становништва населила Словенце, Пољаке, Чехе, Нијемце и Галицијане.[1] Радници фабрике су учествовали у генералном штрајку 1906.[1] Према подацима из времена Краљевине Југославије, у пилани је 1937. било запослено 303 радника.[1]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

На дан 21. априла 1941. усташе су у парохијском стану у селу Добрљину, срез Босански Нови, изболи ножевима слику бањалучког митрополита Василија, "украли са писаћег стола моје скупоцено налив-перо, а орман са парохијским протоколима и архивским списима варварски поцепали и уништили, однели ручну гвоздену касу црквене општине са готовином од 40.000 динара, уложну књижицу на 20.000 динара, уништили полису осигурања од 1.500.000 динара, и однели целокупни намештај кућевни и све друге ствари".[3]

У Добрљаку усташе су поклале и свирепо убиле 200 Срба. Након масакра силовали су малолетне девојчице, девојке и жене, да би после оргијања и њих поклали.[4]

Проту Алексу Поповића из Добрљина, среза босанко-новског терали су да поруши споменик краља Петра I који је он са народом подигао говорећу му: „Хајде, прото, одби нос свом краљу“.

Седамдесетпетогодишњег проту Алексу из Добрљина нагонили су да руши постамент споменика краља Александра. Неко време био је у Костајници, затим је отеран у Копривницу на принудан рад а одатле у полицијски затвор у Загребу. Када су проту Алексу и његове парохијане дотерали у загребачки затвор, држали су их две ноћи и цео дан на киши у дворишту, нису им дали ни хране ни воде, а гонили су их да раде. Проту Алексу су терали да баца из кола угаљ у двориште све док није пао у несвест. Ноћу пак, тукли су их кундацима и пендрецима. Студенткиња Стилиновићева тукла је револвером по глави проту Aлексу, „чупала му браду, пљувала у лице и тукла ногом међу ноге“.

Култура[уреди | уреди извор]

У насељу се налази споменик посвећен краљу Петру I Карађорђевићу.[1] Споменик је подигнут 1924. у облику бисте са натписом „Краљ Петар I Карађорђевић“.[1] Налази се у дворишту парохијског дома.[1] Срушиле су га усташе у априлу 1941. године.[1]

Парохија[уреди | уреди извор]

Добрљин је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве.[5] Парохија Добрљин припада Архијерејском намјесништву поунском у саставу Епархије бањалучке, а чине је Велика Жуљевица, Горње Водичево, Добрљин, Доње Водичево, Куљани и Прусци.[5] Парохијски храм је посвећен Преносу моштију Светог оца Николаја.[5] Изградња садашње цркве је почела 1903, како би замјенила дотадашњу црвку брвнару.[1] Звоно на цркви је подигнуто 1920.[1] Најчешће славе у насељу су Никољдан, Јованњдан и Ђурђевдан.[1]

Етно музеј[уреди | уреди извор]

У Добрљину се налази мањи етно музеј у власништву Жељке Крпић.[1]

Образовање[уреди | уреди извор]

Прва школа је отворена у вријеме Аустроугарске.[1] Садашња Основна школа „Вук Караџић“, се налази у објекту који је изграђен 1974. године.[1] Школа је до рационализације школства у Југославији 1980. била самостална, након чега је постала подручно одјељене Основне школе „Добрила Грубор“ из Новог Града.[1] Школа је од 1974. до 1992. носила назив „Михаило Ђурић“.[1] Између осталих, школу су похађали: Младен Ољача, Драган Колунџија, Здравко Згоњанин, Драган Раниловић и други.[1]

Спорт[уреди | уреди извор]

Сједиште је фудбалског клуба Славен који је основан 1926. године[1] У Добрљину је одиграна прва ноћна фудбалска утакмица 1935. у Краљевини Југославији, која је одржана испод 800 сијалица.[1] Играли су Славен и Костајница (2-1).[1]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Локомотива Жељезница Републике Српске на жељезничкој станици у Добрљину

Железница

Након посјете Европи турски султан Абдул Азиз је донео одлуку о градњи жељезничке пруге која би повезивала Цариград са Бечом.

У пролеће 1871. године започела је изградња пруге од Добрљина до Бање Луке и пуштена је у саобраћај крајем децембра 1872. године. Била је то пруга нормалног колосека, у дужини од 101,6 км. На прузи је изграђено 13 мостова, од којих су два била железна. У ложионици у Бањој Луци било је 5 локомотива. Две су биле израђене у фабрици Ханомаг у Хановеру у Немачкој а три у фабрици Тубизе у Белгији.

Саобраћај на прузи Бања Лука — Добрљин обустављен је 14. новембра 1875. године због недовољног броја путника и робе. Након Берлинског конгреса 1878. године Босна и Херцеговина долази под власт Аустро-угарске монархије. Пруга је поправљена а саобраћај од Бање Луке до Приједора успостављен је 1. децембра 1878. године, а до Добрљина 24. марта 1879. године. Пруга је добила назив „Царска и краљевска војна жалезница Бања Лука - Добрљин“. Осим за потребе војске, жељезница је била доступна и за цивилно становништво. Тада су изграђене и нове станичне зграде, као и магацини и магацинске утоварно - истоварне рампе. Првог децембра 1891. године железничка станица Бања Лука повезана је са градом Бања Лука новоизграђеном железничком пругом у дужини од 3 км.

У Добрљину се данас налази жељезничка станица на линији Жељезница Републике Српске. Станица располаже са робном благајном и утоварном рампом.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Становници се називају Добрљинци.[1]

Националност[6] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.108 943 901 709
Југословени 24 58 1
Хрвати 7 7 18 27
Муслимани 10
Црногорци 1
остали и непознато 2 5
Укупно 858 1.139 1.011 935 736
Демографија[6]-
Година Становника
1948. 2.492
1953. 0
1961. 736
1971. 935
1981. 1.011
1991. 1.139
2013. 858

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф „Огњишта: Добрљин”. Радио-телевизија Републике Српске. 11. 12. 2011. Приступљено 11. 12. 2011. 
  2. ^ Козара: вјечито поносна и легендарна планина, аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007). pp. 5.
  3. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 102
  4. ^ Atlas ustaskog genocida nad Srbima 1941-1945 Strahinja Kurdulija
  5. ^ а б в „Парохија Добрљин”. Српска православна црква. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 2008. Приступљено 11. 12. 2011. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.