Добрљин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Добрљин
Dobrljin train station.jpg
Жељезничка станица у Добрљину
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Нови Град
Становништво
Становништво
 — (1991) 1.141
Положај
Координате 45°08′49″ СГШ; 16°30′12″ ИГД / 45.1469° СГШ; 16.5033° ИГД / 45.1469; 16.5033 Координате: 45°08′49″ СГШ; 16°30′12″ ИГД / 45.1469° СГШ; 16.5033° ИГД / 45.1469; 16.5033
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Добрљин на мапи Босне и Херцеговине
Добрљин
Добрљин
Добрљин на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци

Добрљин је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Нови Град које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.141 становника.

Географија[уреди]

Добрљин је удаљен 15 до 16 километара од Новог Града и 15 километара од Костајнице.[1] Налази се на лијевој обали ријеке Уне.[1]

Историја[уреди]

Царина у Добрљину

Први пут се помиње у 13. вијеку.[1] У прошлости је био у посједу кнезова Бабунића, за које се веже поријекло имена Добрљин.[1] Пруга од Добрљина до Бање Луке изграђена је 1873.[2] Аустроугарска је током своје владавине за потребе експлатације дрвета отворила пилану „Шипад“ и поред аутохтоног српског становништва населила Словенце, Пољаке, Чехе, Нијемце и Галицијане.[1] Радници фабрике су учествовали у генералном штрајку 1906.[1] Према подацима из времена Краљевине Југославије, у пилани је 1937. било запослено 303 радника.[1]

Други свјетски рат[уреди]

На дан 21. априла 1941. усташе су у парохијском стану у селу Добрљину, срез Босански Нови, изболи ножевима слику бањалучког митроплоита Василија, "украли са писаћег стола моје скупоцено налив-перо, а орман са парохијским протоколима и архивским списима варварски поцепали и уништили све, однели ручну гвоздену касу црквене општине са готовином од 40.000 динара, моју уложну кљижицу на 20.000 динара, уништили полису осигурања од 1.500.000 динара, и однели мој целокупни намештај кућевни и све друге ствари".[3]

Култура[уреди]

У насељу се налази споменик посвећен краљу Петру I Карађорђевићу.[1] Споменик је подигнут 1924. у облику бисте са натписом „Краљ Петар I Карађорђевић“.[1] Налази се у дворишту парохијског дома.[1] Срушиле су га усташе у априлу 1941. године.[1]

Парохија[уреди]

Добрљин је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве.[4] Парохија Добрљин припада Архијерејском намјесништву поунском у саставу Епархије бањалучке, а чине је Велика Жуљевица, Горње Водичево, Добрљин, Доње Водичево, Куљани и Прусци.[4] Парохијски храм је посвећен Преносу моштију Светог оца Николаја.[4] Изградња садашње цркве је почела 1903, како би замјенила дотадашњу црвку брвнару.[1] Звоно на цркви је подигнуто 1920.[1] Најчешће славе у насељу су Никољдан, Јованњдан и Ђурђевдан.[1]

Етно музеј[уреди]

У Добрљину се налази мањи етно музеј у власништву Жељке Крпић.[1]

Образовање[уреди]

Прва школа је отворена у вријеме Аустроугарске.[1] Садашња Основна школа „Вук Караџић“, се налази у објекту који је изграђен 1974. године.[1] Школа је до рационализације школства у Југославији 1980. била самостална, након чега је постала подручно одјељене Основне школе „Добрила Грубор“ из Новог Града.[1] Школа је од 1974. до 1992. носила назив „Михаило Ђурић“.[1] Између осталих, школу су похађали: Младен Ољача, Драган Колунџија, Здравко Згоњанин, Драган Раниловић и други.[1]

Спорт[уреди]

Сједиште је фудбалског клуба Славен који је основан 1926. године[1] У Добрљину је одиграна прва ноћна фудбалска утакмица 1935. у Краљевини Југославији, која је одржана испод 800 сијалица.[1] Играли су Славен 2:1 Костајница.[1]

Саобраћај[уреди]

Локомотива Жељезница Републике Српске на жељезничкој станици у Добрљину

У Добрљину се налази жељезничка станица на линији Жељезница Републике Српске. Станица располаже са робном благајном и утоварном рампом.[1]

Становништво[уреди]

Становници се називају Добрљинци.[1]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.108 943 901 709
Југословени 24 58 1
Хрвати 7 7 18 27
Муслимани 10
Црногорци 1
остали и непознато 2 5
Укупно 1.139 1.011 935 736
Демографија
Година Становника
1948. 2.492 [5]
1953. -
1961. 736
1971. 935
1981. 1.011
1991. 1.139

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 „Огњишта: Добрљин” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 11. 12. 2011. Приступљено 11. 12. 2011. 
  2. Козара: вјечито поносна и легендарна планина, аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007). pp. 5.
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 102.
  4. 4,0 4,1 4,2 „Парохија Добрљин” (на језику: ср). Српска православна црква. Приступљено 11. 12. 2011. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.