Добрљин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Добрљин
Dobrljin (Bahnhof).jpg
Жељезничка станица у Добрљину
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Нови Град (Република Српска)
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 952
Географске карактеристике
Координате 45°08′58″ СГШ; 16°28′53″ ИГД / 45.1493361° СГШ; 16.4812677° ИГД / 45.1493361; 16.4812677Координате: 45°08′58″ СГШ; 16°28′53″ ИГД / 45.1493361° СГШ; 16.4812677° ИГД / 45.1493361; 16.4812677
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Добрљин на мапи Босне и Херцеговине
Добрљин
Добрљин

Добрљин је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Нови Град, које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 952 становника.

Географија[уреди]

Добрљин је удаљен 15 до 16 километара од Новог Града и 15 километара од Костајнице.[1] Налази се на десној обали ријеке Уне.[1]

Историја[уреди]

Царина у Добрљину

Први пут се помиње у 13. вијеку.[1] У прошлости је био у посједу кнезова Бабунића, за које се веже поријекло имена Добрљин.[1] Пруга од Добрљина до Бање Луке изграђена је 1873.[2] Аустроугарска је током своје владавине за потребе експлатације дрвета отворила пилану „Шипад“ и поред аутохтоног српског становништва населила Словенце, Пољаке, Чехе, Нијемце и Галицијане.[1] Радници фабрике су учествовали у генералном штрајку 1906.[1] Према подацима из времена Краљевине Југославије, у пилани је 1937. било запослено 303 радника.[1]

Други свјетски рат[уреди]

На дан 21. априла 1941. усташе су у парохијском стану у селу Добрљину, срез Босански Нови, изболи ножевима слику бањалучког митрополита Василија, "украли са писаћег стола моје скупоцено налив-перо, а орман са парохијским протоколима и архивским списима варварски поцепали и уништили све, однели ручну гвоздену касу црквене општине са готовином од 40.000 динара, моју уложну кљижицу на 20.000 динара, уништили полису осигурања од 1.500.000 динара, и однели мој целокупни намештај кућевни и све друге ствари".[3]

У Добрљаку усташе су поклале и свирепо убиле 200 Срба. Након масакра силовали су малолетне девојчице, девојке и жене, да би после оргијања и њих поклали.

Проту Алексу Поповића из Добрљина, среза босанко-новског терали су да поруши споменик краља Петра I који је он са народом подигао говорећу му: „Хајде, прото, одби нос свом краљу“.

Седамдесетпетогодишњег проту Алексу из Добрљина нагонили су да руши постамент споменика краља Александра. Неко време био је у Костајници, затим је отеран у Копривницу на принудан рад а одатле у полицијски затвор у Загребу. Када су проту Алексу и његове парохијане дотерали у загребачки затвор, држали су их две ноћи и цео дан на киши у дворишту, нису им дали ни хране ни воде, а гонили су их да раде. Проту Алексу су терали да баца из кола угаљ у двориште све док није пао у несвест. Ноћу пак, тукли су их кундацима и пендрецима. Студенткиња Стилиновићева тукла је револвером по глави проту Aлексу, „чупала му браду, пљувала у лице и тукла ногом међу ноге“.

Култура[уреди]

У насељу се налази споменик посвећен краљу Петру I Карађорђевићу.[1] Споменик је подигнут 1924. у облику бисте са натписом „Краљ Петар I Карађорђевић“.[1] Налази се у дворишту парохијског дома.[1] Срушиле су га усташе у априлу 1941. године.[1]

Парохија[уреди]

Добрљин је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве.[4] Парохија Добрљин припада Архијерејском намјесништву поунском у саставу Епархије бањалучке, а чине је Велика Жуљевица, Горње Водичево, Добрљин, Доње Водичево, Куљани и Прусци.[4] Парохијски храм је посвећен Преносу моштију Светог оца Николаја.[4] Изградња садашње цркве је почела 1903, како би замјенила дотадашњу црвку брвнару.[1] Звоно на цркви је подигнуто 1920.[1] Најчешће славе у насељу су Никољдан, Јованњдан и Ђурђевдан.[1]

Етно музеј[уреди]

У Добрљину се налази мањи етно музеј у власништву Жељке Крпић.[1]

Образовање[уреди]

Прва школа је отворена у вријеме Аустроугарске.[1] Садашња Основна школа „Вук Караџић“, се налази у објекту који је изграђен 1974. године.[1] Школа је до рационализације школства у Југославији 1980. била самостална, након чега је постала подручно одјељене Основне школе „Добрила Грубор“ из Новог Града.[1] Школа је од 1974. до 1992. носила назив „Михаило Ђурић“.[1] Између осталих, школу су похађали: Младен Ољача, Драган Колунџија, Здравко Згоњанин, Драган Раниловић и други.[1]

Спорт[уреди]

Сједиште је фудбалског клуба Славен који је основан 1926. године[1] У Добрљину је одиграна прва ноћна фудбалска утакмица 1935. у Краљевини Југославији, која је одржана испод 800 сијалица.[1] Играли су Славен и Костајница (2-1).[1]

Саобраћај[уреди]

Локомотива Жељезница Републике Српске на жељезничкој станици у Добрљину

Железница

Након посјете Европи турски султан Абдул Азиз је донео одлуку о градњи жељезничке пруге која би повезивала Цариград са Бечом.

У пролеће 1871. године започела је изградња пруге од Добрљина до Бање Луке и пуштена је у саобраћај крајем децембра 1872. године. Била је то пруга нормалног колосека, у дужини од 101,6 км. На прузи је изграђено 13 мостова, од којих су два била железна. У ложионици у Бањој Луци било је 5 локомотива. Две су биле израђене у фабрици Ханомаг у Хановеру у Немачкој а три у фабрици Тубизе у Белгији.

Саобраћај на прузи Бања Лука — Добрљин обустављен је 14. новембра 1875. године због недовољног броја путника и робе. Након Берлинског конгреса 1878. године Босна и Херцеговина долази под власт Аустро-угарске монархије. Пруга је поправљена а саобраћај од Бање Луке до Приједора успостављен је 1. децембра 1878. године, а до Добрљина 24. марта 1879. године. Пруга је добила назив „Царска и краљевска војна жалезница Бања Лука - Добрљин“. Осим за потребе војске, жељезница је била доступна и за цивилно становништво. Тада су изграђене и нове станичне зграде, као и магацини и магацинске утоварно - истоварне рампе. Првог децембра 1891. године железничка станица Бања Лука повезана је са градом Бања Лука новоизграђеном железничком пругом у дужини од 3 км.

У Добрљину се данас налази жељезничка станица на линији Жељезница Републике Српске. Станица располаже са робном благајном и утоварном рампом.[1]

Становништво[уреди]

Становници се називају Добрљинци.[1]

Националност[5] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.108 943 901 709
Југословени 24 58 1
Хрвати 7 7 18 27
Муслимани 10
Црногорци 1
остали и непознато 2 5
Укупно 952 1.139 1.011 935 736
Демографија[5]-
Година Становника
1948. 2.492
1953. 0
1961. 736
1971. 935
1981. 1.011
1991. 1.139
2013. 952

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 „Огњишта: Добрљин”. Радио-телевизија Републике Српске. 11. 12. 2011. Приступљено 11. 12. 2011. 
  2. ^ Козара: вјечито поносна и легендарна планина, аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007). pp. 5.
  3. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 102
  4. 4,0 4,1 4,2 „Парохија Добрљин”. Српска православна црква. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 2008. Приступљено 11. 12. 2011. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.