Добрљин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Добрљин
Жељезничка станица у Добрљину
Жељезничка станица у Добрљину
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Нови Град
Становништво
Становништво (1991) 1.141
Положај
Координате 45°08′49″N 16°30′12″E / 45.1469, 16.5033
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Добрљин на мапи БиХ
{{{alt}}}
Добрљин
Добрљин на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 45° 08′ 49″ СГШ, 16° 30′ 12″ ИГД

Добрљин је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Нови Град које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.141 становника.

Географија[уреди]

Добрљин је удаљен 15 до 16 километара од Новог Града и 15 километара од Костајнице.[1] Налази се на лијевој обали ријеке Уне.[1]

Историја[уреди]

Царина у Добрљину

Први пут се помиње у 13. вијеку.[1] У прошлости је био у посједу кнезова Бабунића, за које се веже поријекло имена Добрљин.[1] Пруга од Добрљина до Бање Луке изграђена је 1873.[2] Аустроугарска је током своје владавине за потребе експлатације дрвета отворила пилану „Шипад“ и поред аутохтоног српског становништва населила Словенце, Пољаке, Чехе, Нијемце и Галицијане.[1] Радници фабрике су учествовали у генералном штрајку 1906.[1] Према подацима из времена Краљевине Југославије, у пилани је 1937. било запослено 303 радника.[1]

Други свјетски рат[уреди]

На дан 21. априла 1941. усташе су у парохијском стану у селу Добрљину, срез Босански Нови, изболи ножевима слику бањалучког митроплоита Василија, "украли са писаћег стола моје скупоцено налив-перо, а орман са парохијским протоколима и архивским списима варварски поцепали и уништили све, однели ручну гвоздену касу црквене општине са готовином од 40.000 динара, моју уложну кљижицу на 20.000 динара, уништили полису осигурања од 1.500.000 динара, и однели мој целокупни намештај кућевни и све друге ствари".[3]

Култура[уреди]

У насељу се налази споменик посвећен краљу Петру I Карађорђевићу.[1] Споменик је подигнут 1924. у облику бисте са натписом „Краљ Петар I Карађорђевић“.[1] Налази се у дворишту парохијског дома.[1] Срушиле су га усташе у априлу 1941. године.[1]

Парохија[уреди]

Добрљин је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве.[4] Парохија Добрљин припада Архијерејском намјесништву поунском у саставу Епархије бањалучке, а чине је Велика Жуљевица, Горње Водичево, Добрљин, Доње Водичево, Куљани и Прусци.[4] Парохијски храм је посвећен Преносу моштију Светог оца Николаја.[4] Изградња садашње цркве је почела 1903, како би замјенила дотадашњу црвку брвнару.[1] Звоно на цркви је подигнуто 1920.[1] Најчешће славе у насељу су Никољдан, Јованњдан и Ђурђевдан.[1]

Етно музеј[уреди]

У Добрљину се налази мањи етно музеј у власништву Жељке Крпић.[1]

Образовање[уреди]

Прва школа је отворена у вријеме Аустроугарске.[1] Садашња Основна школа „Вук Караџић“, се налази у објекту који је изграђен 1974. године.[1] Школа је до рационализације школства у Југославији 1980. била самостална, након чега је постала подручно одјељене Основне школе „Добрила Грубор“ из Новог Града.[1] Школа је од 1974. до 1992. носила назив „Михаило Ђурић“.[1] Између осталих, школу су похађали: Младен Ољача, Драган Колунџија, Здравко Згоњанин, Драган Раниловић и други.[1]

Спорт[уреди]

Сједиште је фудбалског клуба Славен који је основан 1926. године[1] У Добрљину је одиграна прва ноћна фудбалска утакмица 1935. у Краљевини Југославији, која је одржана испод 800 сијалица.[1] Играли су Славен 2:1 Костајница.[1]

Саобраћај[уреди]

Локомотива Жељезница Републике Српске на жељезничкој станици у Добрљину

У Добрљину се налази жељезничка станица на линији Жељезница Републике Српске. Станица располаже са робном благајном и утоварном рампом.[1]

Становништво[уреди]

Становници се називају Добрљинци.[1]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.108 943 901 709
Југословени 24 58 1
Хрвати 7 7 18 27
Муслимани 10
Црногорци 1
остали и непознато 2 5
Укупно 1.139 1.011 935 736
Демографија
Година Становника
1948. 2.492 [5]
1953. -
1961. 736
1971. 935
1981. 1.011
1991. 1.139

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 „Огњишта: Добрљин” (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 11. 12. 2011.. Приступљено 11. 12. 2011.. 
  2. Козара: вјечито поносна и легендарна планина, аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007), pp. 5
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 102
  4. 4,0 4,1 4,2 „Парохија Добрљин” (на ср). Српска православна црква. Приступљено 11. 12. 2011.. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.