Догони

Из Википедије, слободне енциклопедије
Церемонијални плес Догона

Догони су етничка група која живи у средишњој висоравни Малија, јужно од завоја Нигера у области Бандиагара, покрајина Мопти. Процењује се да их има између 400 и 800.000. Говоре Догонским језицима.

Догони[уреди]

Догони представљају мистериозно племе државе Мали које су истраживали антрополози Марсел Гриул и Зермина Дитерлен између 1930. и 1950. године. По стицању њиховог поверења, свештеници су им дозволили да присуствују прославама Дигитарија, са периодима од по 60 година када падају те прославе. Уназад памте преко 50 таквих прослава. Прослава којој су антрополози присуствовали је пала 1931. године. Између 1946. и 1950. године добили су сва потребна обавештења о космологији Догона. Кључ светковина је прослављање периодичности звезде Сиријуса, уз потпуна сазнања о супер-тешкој двојној звезди Сиријус Б (која је откривена тек 1970. године). Орбита Сиријуса Б око Великог Сиријуса траје 50 година.

Са Догонима се директно повезује један од митова Египта, богиња Изида, која је као псећа богиња поистовећивана са Сиријусом. Још старије египатско божанство, Анубис, приказиван је са псећом главом. Понекад је био поистовећиван са Озирисом који опет, као Изидин пратилац, осликава „тешки“ Сиријус Б. Сумерски бог Ан који се помиње у Епу о Гилгамешу, такође се приказивао са главом пса. Међутим, поред тих митолошких повезивања Догона са Египтом, Сумером, Грчком и Америчким културама, барем засада нема никаквих података ни о самим Догонима, ни о њиховој историји.

Извори[уреди]

  • Историја старог века 1 - др Момир Јовић