Доказивање натријумових и калцијумових јона у минералној води

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Рударско-геолошком факултету у Београду.
Датум уноса: март—јун 2017.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.

Вода је најзаступљеније једињење на површини Земљине кугле и сматра се да заузима око 70% земљине површине, у виду океана, мора, језера, река, бара, мочвара итд., што чини око 510 милиона km².

Доказивање натријумових и калцијумових јона у минералној води[уреди]

Увод[уреди]

Вода у природи се налази у облику кристалне воде, као и леда (Јужни и Северни пол).Кристална вода улази у састав тка независно да ли је земља или стена. Данас савремени научници воду сматрају као органско и неорганско једињење, тј. спада у живу и неживу природу.Испитивањем наслага леда на половима Земљине кугле, научници су открили кристале чудног облика, да би микроскопском анализом открили да су то живи организми, који су живели у тој води или поред ње. Ово откриће је натерало научније, па су вршили експерименте, тако што су у чисту воду убацили: латице камилице, семе биљака као и неке бубице. Затим су ту воду замрзли и дали другим научницима да виде шта се налази у тим водама. Научници су под микроскопом открили ста се предходно налазило у тим водама.

Минерална вода.jpg
Кружење воде у природи[уреди]

Вода у природи кружи непрекидно, при ему затвара тзв. „Хидролошки циклус". Вода испарава у огромним количинама, под утицајем сунчеве светлости (енергије) и затим се поново кондензује и враћа на површину Земље. Вода која испарава са површине земље кондензује се у облацима, и затим, ношена ваздушним струјањима, доспева изнад површине копна. Појам оборина (киша,град,снег...), кондензована вода доспева и на површине Земље, одакле испарава у Атмосферу (Евапорација) или се упија у површинске слојеве Земље. Услед метаболичких активности биљног покривача (транспирација) или се слива у површинске водене ресурсе (потоци,реке,језера,вештачке акумулације воде...) или продире дубоко док не дође до водонепропусних слојева земљишта, у којима формирају подслојеве земљишта. Док не дође до водонепропустних слојева, у којима формирају подземне акумулације воде (АКВАФЕРИ) из којих се црпљењем може експолоатисати. Укупна количина воде која се на годишњем нивоу обрће у хидролошком циклусу, није намерно распоређена по целој површини Земљине кугле. Наша земља је јако богата воденим ресурсима.

Циклус воде у природи.jpg


Подела вода[уреди]

Подела вода се може извршити по различитим критеријумима:

1.Према месту појаве у природи
  • Атмосферска вода (магла,киша,град,снег)
  • Подземна и изворска вода
  • Површинска вода
  • Кристална вода (хемијски везана вода)
  • Хидратациона вода


2.Према степену пречишћеност
  • Сирова вода (без пречишћења)
  • Чиста вода (механички пречишћена)
  • Омекшана вода (делимично или потпуно, хемијским поступцима)
  • Дестилована вода
  • Кондензна вода (добијена након кондензације водене паре или након примене за загревање)
  • Декатјизована вода (вода из које су уклоњени катјони мењачима катјона, осим водониковог)
  • Деминерализована вода (вода без соли, добијена помоћу мењача јона)
  • Деферизована вода (вода из које је уклоњено растворено гвожђе)



3. Према употреби
  • Вода за парне котлове
  • Вода за хлашење
  • Вода за прање
  • Вода за технолошки процес
  • Вода за пиће
Физичке карактеристике воде,тешке и супер-тешке воде[уреди]
ОСОБИНА ВОДА ТЕШКА ВОДА СУПЕР−ТЕШКА
Тачка топљења,°C 0 3,8 9
Тачка кључања,°C 100 101,4 104
Специфична маса,°C 1 1,1059 1,33
Температура на којој је густина највећа,°C 4 11 нема

То су:

  • 1. Бикарбонатна (пролазна) тврдоћа воде и 2. Стална тврдоћа воде

- Бикарбонатну тврдоћу воде чине бикарбонати калцијума и магнезијума.Стална тврдоћа воде је сачињена од хлорида,сулфата,нитрита,госфата и силиката калцијума и магнезијума.Тврдоћа воде се исказује у степенима:

  • 1°N, 1 
  • °F,
  • 1°E

Променљива+стална= Укупна твдоћа воде.Код отпадних вода се мери укупна тврдоћа воде,а код воде за пиће променљива и стална тврдоћа воде. Природна вода и вода за пиче спадају у тврде воде. Магнезијум (Mg) и калцијум (Ca) води дају укус. Када вода садржи вишемагнезијума, укус је слађи,а гвожђе и манган води дају замућење. Густина воде је највећа на 4°,мрзне на 0 °C и кључа на 100 °C.


ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ДЕО[уреди]
Одређивање натијумових и калцијумових јона у минералној води Књаз Милош
Поступак
  У три епрувете сипано је 2cm³ минералне воде „Књаз Милош", а затим у другу епрувету додат је амонијум-карбонат,a затим у трећу амонијум-тартарат. У епруветама је уочено да се појавио бели талог или беле пахуљице. На тај начин је доказано присуство калцијумових јона у овој води.
  Поново је у три епрувете сипана иста количина минералне воде. Затим је додата оксална киселина у праху,промућкали смо садржај у епруветама и уочили беле пахуљице и бели талог. На овај начин смо доказали и присуство натријумових јона у минералној води.


Литература[уреди]

1. Јосип Борос,Раде Петровић, ″Загађивање и заштита воде", Уџбеник за ИВ разред средње школе, Завод за уџбенике Београд , Београд 2001

2. Др Михаило Антић,Др Никола Јовић,Др Вера Авдаловић, "Педологија", научна књига, Београд 1990

3. Миодраг Д. Живковић "Педологија" прва књига "Генеза,састав и особине земљишта", Пољопривредни факултет Београд, Научна књига, Београд 1991

4. Група аутора, "Технологија воде", Универзитет у Новом Саду", 2010