Доментијан

Из Википедије, слободне енциклопедије

Доментијан (око 1210 — после 1264), познат у науци и као Доментијан Хиландарац, монах и један од најзначајнијих српских писаца у средњем веку, а Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.

Живот[уреди]

Овај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике Доментијана су називали песником светлости.

Рођен је око 1210. године, а преминуо је после 1264. године. Већи део живота је провео као монах у светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначајнија дела. Прво је око 1250. године, на захтев краља Уроша I (12421276) написао обимно житије светог Саве, а 1263/1264. године и житије светог Симеона (Стефана Немање).

Његово житије светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упутствима.

Дела[уреди]

Као изворе за своја дела, Доментијан је користио Житије светог Симеона, које је написао Стефан Првовенчани (12421276), нарочито у свом Житију светог Симеона, у коме је поједине делове преносио од речи до речи[1]. Још један од списа који су имали утицај на његова дела је и панегерик светом Владимиру (9801015), који је, средином XI века, написао кијевски митрополит Иларион (1051—око 1054)[1]. Оба његова дела представљају импресиван приказ библијског и теолошког образовања[1] које је имао, а значајна су и као историјски извори, иако им се, као изведеним делима, прилази са резервом[1].

Житије Светог Саве одликује тежња ка јасном и прегледном изношењу чињеница, а и изостаје тежња за наративном разрадом појединости. Догађај је за Доментијана тек повод за откривање битније божанске сврхе делања главног јунака. Овај поступак има као последицу претварање наративне структуре у симболичку. Томе су заслужне и библијске паралеле, цитати и светлосни симболи.

Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специцифична мешавина библиско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине.

Превод на савремени српски језик[уреди]

  • Живот светога Саве и светога Симеона. Превео др Лазар Мирковић. Са предговором др Владимира Ћоровића. Београд, СКЗ, 1938.
  • Дела. Приредио Ђорђе Трифуновић. Београд, Нолит, 1963.
  • Живот светога Саве и Живот светога Симеона. Превод Лазар Мирковић, приредила Радмила Маринковић, Београд, Просвета и СКЗ, 1988, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 4.
  • Житије светога Саве, предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас–Георгиевска, изд. на српскословенском Томислав Јовановић, СКЗ, Београд 2001, Коло ХСIII, књ. 614–615.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium (1. штамп. изд.). New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 

Литература[уреди]

  • Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium (1. штамп. изд.). New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009. pp. 60–61.
  • Милојевић, Снежана Ј. (2015). "Јеванђеље у Доментијановом Животу Светога Саве". Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 45 (2): 63–90. дои:10.5937/зрффп45-8564.

Спољашње везе[уреди]