Домишљан (1862)
 | Овај чланак је сироче зато што ниједан чланак не води ка њему. Ако можете, додајте везе ка овом чланку у релевантним чланцима Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. (септембар 2022) |
 Домишљан | |
| Тип | хумористичко-сатирични лист |
|---|---|
| Формат | 21 x 16 цм;[1] 19 цм[2] |
| Издавач | Светозар Стојадиновић |
| Уредник | Светозар Стојадиновић |
| Оснивање | 1862. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1868. |
| Град | Нови Сад |
Часопис "Домишљан" је излазио од 1862. до 1868. године, сваке пете недеље, у Новом Саду. Издавач и уредник је био Светозар Стојадиновић.
Основни подаци[уреди | уреди извор]
Први број листа „Домишљан” је објављен 5. јануара 1862. године, излазио је сваке пете недеље до броја 28, 1868. године.
Нумерисање: Год. 1, бр. 1 (5. јан. 1862)-год. 4, св. 26 (1865) ; год. 5, св. 27 (1867)-год. 6, св. 28 (1868).
Штампање: Брзотиском Игњата Фукса (1862),од св. 26 (1865) Епископска штампарија; од св. 28 (1868) Платонова штампарија. Стара ортографија, српско-руска редакција.[2]
Издавач и уредник[уреди | уреди извор]
Светозар Стојадиновић је био адвокат из Руме, и брат много познатије песникиње Милице Стојадиновић Српкиње. Углавном је сам писао текстове.
Садржаји[уреди | уреди извор]
У свом шаљивом листу Домишљан, који је издавао у сваскама, нападао је стање у Србији, Угарској, а и у Српској православној цркви. Напади су му били узвраћени, али он никоме није остао дужан. Његови сатирични текстови ни данас нису изгубили своју актуелност, мада је остао недовољно цењен и као писац и као хумориста. Посебно је нападао високе чиновнике око кнеза Михајла Обреновића (називане "Дукатовцима") јер их је, уз кнеза, сматрао главним кривцима за неподизање "трећег српског устанка" против Турске. "У Србији има једна класа људи, кои се Дукатовци зову. Име своје добили су од дуката, кои се без икаква труда у њиовим сандуцима коте, и сваке године богату бербу дају."
Светозар Стојадиновић је 1862. године боравио у Београду и писао је о барикадама које су због турског бомбардовања подигли становници града. Његова очекивања да ће на тим барикадама да се разбукти устанак против Турске нису се испунила: "Дукатовци радо примају и не пуштају из руку велике службе, и одвећ су покорни и послушни дипломацији; за политику не маре; покрете народне не бегенишу никако; јако мрзе на рат и плаше се здраво од бомбардовања; кретање народно болест им је, а барикаде су им трн у оку"
Посебно је у својим текстовима критиковао стање у фрушкогорским манастирима. Један од текстова навео је да је један игуман "довео комендију у манастир" и да "у својој ћелији држи важну конференцију са једном женскињом" што омета вернике да целивају мошти светаца. Због таквих навода су његову породицу, посебно оца који је био свештеник, бојкотовали представници Српске православне цркве. Чак се и Милица Српкиња бранила тврдећи да породица нема утицаја на уреднички рад Светозара Стојадиновића.[1]
Афоризми[уреди | уреди извор]
Познати су Стојадиновићеви афоризми о политици и политичарима:
"Политика кад обриче онда пориче; кад признаје онда не да, а кад даје онда узима."
"Политика кад прети онда моли, а кад моли онда заповеда."[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Домишљан број 1, 1862, Нови Сад -
Домишљан број 1, 1862 -
Домишљан број 3, 1862 -
Домишљан, број 26, 1865 -
Домишљен, број 28, 1865 -
Домишљан, број 28, 1868,
