Дом Радничке коморе у Београду
| Дом Радничке коморе | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Савски венац |
| Држава | |
| Време настанка | 1928. године |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Дом Радничке коморе налази се у градској општини Савски венац, у Немањиној улици 28 у Београду. Уврштен је у споменик културе Србије.
Историјат и архитектура
[уреди | уреди извор]Објекат је саграђен 1928. године по пројекту српског архитекте Светислава Путника у духу академизма. Зграда је била намењена за потребе радничке класе, а касније је стављена у службу образовања и културног уздизања. Данас Дом Радничке коморе представља својеврстан трезор нематеријалне баштине.[1] Радове на изградњи објекта водило је предузеће „Тунер и Вагнер“, које је за градњу користило армиран бетон и вештачки камен. Дом Радничке коморе састоји се од подрума, сутерена, виского приземља и четири спрата.[2] У приземљу се налази позоришта сала у форми атријума. Унутрашњост Дома је била богати опремљена, а ентеријер је данас сачуван само у траговима, фасада је академски обликована у симетричној форми са хоризонталном поделом. Централни мотив на фасади био је улазни лучни портал са скулптурам арадника, који је зазидан а фигуре су изгубљене. Зграда је у време настанка била изузетно функционална са пословном и јавном наменом, уз могућност одседања у њој.[2]
На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Влада Републике Србије уврстила је Дом Радничке коморе у споменик културе Србије.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Пет нових културних добара у Београду у 2018. години и већ два нова у јануару 2019.”. beograd.rs. 30. 1. 2019. Архивирано из оригинала 05. 09. 2020. г. Приступљено 14. 08. 2019.
- ^ а б „Дом Радничке коморе у Београду”. turistickiklub.com. Приступљено 14. 8. 2019.
- ^ „Beograd dobio još sedam spomenika kulture, izbor je pao na ove zgrade”. Блиц. 30. 1. 2019.