Дом Удружења новинара Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дом Удружења новинара Србије
Дом Удружења новинара Србије.JPG
Дом Удружења новинара Србије
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаВрачар
Држава Србија
Време настанка1934.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Дом Удружења новинара Србије се налази у Београду, на територији градске општине Врачар. Подигнут је 1934. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Архитектура новинарског дома[уреди]

Дом Удружења новинара Србије подигнут је 1934. године на Врачару у Београду, у Ресавској улици бр. 28[2], према пројекту хрватског архитекте Ернеста Вајсмана (1904-1985)[3]. Свечано је отворен 7. априла 1935. године. Један је од најзначајнијих модерних објеката у Београду реализован у духу модерне архитектуре, изграђен од армираног бетона, опеке, гвожђа и стакла[4]. Конципиран је као изузетно модерна пословно-стамбена грађевина кубичне форме интерполирана у низ суседних објеката[5]. У просторној организацији примењени су поједини елементи Корбизјеовог слободног плана, с текућим, флексибилно и функционално изменљивим простором у чијем приземљу се налазила пространа клупска сала. Застакљено кружно степениште, у духу конструктивистичко-функционалистичке доктрине, увучено у вертикални бетонски рам с правоугаоним лођама, представљало је веома иновативан мотив у тадашњој београдској архитектури. Фасада новинарског дома је глатка, без орнамената и поделе зона, заснована на оси симетрије и истицању главног мотива. Плошно прочеље наглашено је слободним стубовима у приземљу, хоризонталама спратова и акцентовано завршном повученом етажом. У научној и публицистичкој историографији српске архитектуре од његовог подизања до данас истиче се као најдоследнији пример београдске ране функционалистичке архитектуре и као најчистији споменик модерне архитектуре из прве половине четврте деценије прошлог века, због чега је 1997. године утврђена за споменик културе[6].


Новинарски дом представља један од најзначајнијих објеката у Београду конципираних у модерном духу. Осим архитектонских вредности значајан је и као место окупљања новинара, публициста, писаца и најистакнутијих личности из културног живота Србије.


Извори[уреди]

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Дом Удружења новинара Србије
  2. ^ http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vracar/dom_udruzenja_novinara.html. Приступљено 22. 3. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ N. Šegvić, Haarlemski egzodus Ernesta Weissmanna, Čovjek i prostor, 1–2, Zagreb, 1991, 16–19; D. Đurić-Zamolo, Vajsman Ernest, u: Jevreji – graditelji Beograda do 1941. godine, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 6, Beograd, 1992, 240–241; S. G. Bogunović, Vajsman Ernest, u: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, t. II, 1122–1123; O. Kobsa, Ernest Weissmann i moderna arhitektura u Hrvatskoj, Ha-Kol, 114, Zagreb, 2010, 26–27; A. Štulhofer, A. Uchtil, Arhitekt Ernest Weissman, Zagreb, 2007; Т. Bjažić Klarin, Ernest Weissmann, arhitektonsko djelo 1926–1939 (rukopis doktorske disertacije, Zagreb, 2011, str. 724).
  4. ^ (PDF) http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/06-aleksnadar-kadijevic.pdf. Приступљено 22. 3. 2017.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Вања Панић, Начела модерне у архитектури јавних објеката у Београду, период 1918-1941, рукопис докторске дистертације одбрањене на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 2013. године, 162-171.
  6. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Дом удружења новинара Србије.

Спољашње везе[уреди]